ПРВИ ЗАБИЉЕЖЕНИ ПОМЕН СРБА У БОСНИ

10636011_827015887350306_8869326272952260925_n1-1.jpg
Подели:

Када говоримо о најстаријем помену Срба у Босни (без Херцеговине, данашње сјеверне Босне и Босанске Крајине чије ће територије у дугом историјском процесу постепено се придруживати Босни) мислимо на најстарију територију која је названа по истоименој ријеци Босни. Првобитна Босна је обухватала отприлике територију између данашњих градова Сарајева и Зенице, а центар те Босне био је град Високо и његова околина. Ова карта показује првобитни Босну обиљежену жутом бојом у односу на садашњу Босну и Херцеговину:

10636011_827015887350306_8869326272952260925_n[1]

Фотографија 1: територија првобитне Босне

Средњовјековна земља Босна развијала се у оквирима средњовјековне Србије у чијим се границама и спомиње први пут средином Xвијека. То је било у вријеме владавине српског кнеза Часлава, чија је држава обухватала већину тадашњег српског етничког простора. Био је то и први помен Србије као државе Срба на Балкану, а Босна је била једна њена мања област што се добро види на овој карти:

800px-Serb_lands_in_the_9th_century[1]

Фотографија 2: Босна у саставу Србије кнеза Часлава.

Прве информације о Србији кнеза Часлава и Босни као њеном саставном дијелу доноси нам византијски цар КонстантинVII Порфирогенит(945-959) у свом спису под називом „О управљању царством“. Порфирогенит у поглављу под насловом „О Србима и земљи у којој сада обитавају“ поменутог списа наводи да Срби насељавају области за које можемо рећи да су у неку руку државице а то су били Захумље, Травунију, Конавле и Паганији односно Неретљанску област и главну и највећу српску држава коју назива „покрштена Србија“. У тој Србији Порфирогенит спомиње област коју назива „земљица Босна“, а деминутивни облик „земљица“употребљен је да означи однос величине Босне у односу на цијелу Србију чији је дио била. Дакле, као што каже наслов овог поглавља Срби „обитавају“ средином X вијека у покрштене Србије чији је дио и земљица Босна у којој Срби такође живе.

Следећи помен Срба у Босни имамо око 1150. године, када византијски писац Јован Кинам, пишући о рату  Срба и Мађара против Византије, наводи да је Босна српска земља. Наиме, Кинам Србе у својим списима назива Далматима по некадашњој римској провинцији Далмације чију су територију Срби насељавали. У дијелу гдје доноси податке о Босни каже за босанског бана Борића да је  „егзарх далматске земље Босне“, а пошто Србе назива Далматима логично је да под овим сматра да је Борић бан српске (далматске) земље Босне. Кинам је још јаснији када у једном другом дијелу свога списа пиша како ријека Дрине „одваја Босну од остале Србије“, што говори да Кинам сматра да је Босна дио Србије односно дио једне шире територије на Балкану коју су у средњем вијеку насељавали Срби.

Током XII и XIII вијека у неким повељама које су издавале римске папе бановина Босна се назива дијелом сроске државе. На латинском то стоји овако „regnum Seruilie quod est Bosna“, што би у преводу на српски језик значило „онај дио Србије, који се назива Босна“. Треба имати на уму да је бановина Босна у то вријеме била политички полусамостална признавајући врховну власт мађарских краљева и да није била дио Србије тога времена, али да се у Риму вјероватно од раније знало да су Босну насељавали Срби и да је она некад била дио првобитне Србије.

У првој половини XIII вјека, када Босном влада бан Матија Нинослав, имамо у његовим повељама упућеним Дубровникуизмеђу 1234. и 1249. године три пута помен Срба као његових поданика односно становника Босне, а тај дио у повељама преведен на савремени српски језик гласи: „Ако тужи Србин Влаха да се парничи пред кнезом; ако тужи Влах Србина да се парничи пред баном“. Под именом Влаха мисли се на трговце из Дубровника, а под Србима мисли се на банове поданике односно становнике његове бановине Босне, а то видимо из тога што Нинослав у случају да Србин оштети Влаха (Дубровчанина) суди Србину ако је крив јер је он његов владар а Србин поданик његове власти и становник његове државе тј. бановине Босне.

165770_150375485014353_7653768_n[1]

Фотографија 3: дио повеље бана Нинослава упућене Дубровнику.

Ово су били најстарији запамћени помени Срба у првобитној Босни, што незналли да Срби нису и прије ових помена живјели на простору Босне.  Временом ће се Босна ширити и у њен састав ће улазити и друге територије као што су Усора, Соли, Подриње, Доњи Краји, Захумље, итд. Срби су насељавали и ове територије, јер све су оне улазиле у састав Србије коју је описао Порфирогенит или за које је написао да су биле српске области ван те Србије као што је било Захумље. Помен Срба у босанској бановини а касније краљевини имамо и касније, али овим текстом смо се ограничили само на првобитну Босну и на најраније помене Срба у њој. На крају треба рећи да  најстарији записани помен Срба на Балкану датира из 822. године, а забиљежио га је франачки писац Ајнхард. Он је Србе забиљежио доста западније од првобитне територије Босне, одприлике негдје на обалама ријеке Уне, на коју ће се име Босне односно Босанске Крајине проширити тек за вријеме турске окупације.

541513_667659483285948_1356942779_n[1]

Фотографија 4: најшири опсег босанске државе

дипл. историчар Борис Радаковић

Донирајте или се рекламирајте на „Срби у Босни и Херцеговини кроз епохе и судбине“ једином сајту на свијету који описује живот нашег народа на просторима БиХ од насељавања Срба у 7. вијеку до одбрамбено-отаџбинског рата а кроз призме политичке, културне и духовне историје.
Подели:

6 thoughts on “ПРВИ ЗАБИЉЕЖЕНИ ПОМЕН СРБА У БОСНИ”

  1. Damjan Todorović каже:

    Sve pohvale za tekst, nastavi sa pisanjem.

    1. srbiubih каже:

      Хвала пуно брате живио!

  2. Mihajlo Milo каже:

    Hvala puno za ovako sjajan tekst. Drago mi je sto ste takodje prilozili fotografiju dokumenta. Po mom misljenju bi se u ovakvim istorijskim tekstovima trebale prilagati fotografije dokumenata kao i mjesto gdje se originalan dokument nalazi. Puno pozdrava i nastavite sa radom!

    1. srbiubih каже:

      Слажемо се, трудићемо се да буде још много текстова а надамо се и сарадника. Република Српска се брани фуснотама. Велики поздрав брате!

  3. Čitalac iz Vogošće каже:

    Jedno pitanje dobronamjernog čovjeka „s druge strane“: Ako je srednjovjekovna Bosna bila srpska zemlja osnovana od strane Srba, što je bio i stav SDS-a početkom devedesetih, zašto je taj isti SDS ukinuo naziv Srpska Republika Bosna i Hercegovina i uveo naziv Republika Srpska te ukinuo sve toponime „bosanski“ na teritoriji pod svojom kontrolom? Nije mi jasna ta logika. Zar ne bi trebali čuvati taj naziv kao svoj?

    1. srbiubih каже:

      U pravu ste politika SDSa je bila katastrofalna i u tom pogledu. Mi pokusavamo ispraviti takav poguban stav, to negiranje BiH. Hvala na komentaru pozdrav i svako dobro Vam zelimo.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Top