О ГРБУ КОТРОМАНИЋА

d0bad0be-1.jpg
Подели:

КО

Династија Котроманић је уз Немањиће једна од двије највеће и најпознатије српске средњовјековне владарске обитељи. Сходно томе, грб Котроманића у српској средњовјековној хералдици по важности одмах је уз грб Немањића. Котроманићи су за свој грб узели штит са љиљанима, који нису увијек имали исти распоред на штиту, али су свакако главно обиљежје Котроманића.

Симболика љиљана има јаке везе са хришћанством, а љиљан или крин симболизује Богородицу. На простору цијеле средњовјековне хришћанске Европе љиљан је био чест мотив на владарским и великашким грбовима. Што се тиче територија српских средњовјековних држава, љиљан је био приказиван и на црквама, фрескама, новцу и гробовима, а све то указује на вјерску симболику љиљана или крина.

Један од најстаријих приказа крина код Срба, јесте на гробним плочама код манастира Превлака из IX-X вијека. Разумљиво, јер се хришћанство међу Србима ширило са Јадранске обале према унутрашњости, а са њим и мотив љиљана:

љ1

Знамо да је велики утицај на српску културу извршила Византија, а Срби су од ње усвојили и вјерске и државне симболе, па тако поред двоглавог орла, оцила, усвојили су и симбол љиљана. Тако на новцу краља Милутина имамо стилизован љиљан:

љ2

Такође, кринова круна из ћивота св. Симеона, датује се између 1350-1370:

љ3

Грб властеоске породице Бућа (Бућић) из Котора, која је давала протовестијаре (министре финансија) цару Душану, цару Урошу, кнегињи Милици, деспоту Стефану и краљу Твртку, такође има љиљан у грбу, као и боје жуту и плаву којима су најчешће заступљене на реконструкцијама грба Котроманића:

љ4

Треба додати да нису тачно познате боје грба Котроманића, тако поред жуто плаве, постоји и верзија са црвеним штитом, бијелом дијагоналном линијом и златним љиљанима:

љ5

Преко Рашке, Зете и Хума владари и властела средњовјековне Босне преузели су симбол љиљана али и двогрбог орла, што јасно указује на везе са Немањићима. Прије него што ће се обитељ Котроманић уздићи до трона српског краљевства, њихов грб није садржио љиљане а то се види и са печата бана Стефана II Котроманића на којем нема љиљана:

љ6

Љиљана нема ни на печату Твртка Котроманића док је још био бан:

љ7

Међутим, када се Твртко у манастиру Милешева 1377. године крунише за српског краља, на његовом печету видимо грб Котроманића с љиљанима и грб Немањића двоглавог орла:

љ8

Твртко је овим вјероватно желио да истакне да је он легитимно насљедник Немањића и њихове државе, додајући ту и свој грб и традицију босанске државе. Твртко је, дакле тиме истакао јединство двије српске државе, Рашке и Босне, без обзира што је у договору са Лазаром и осталим српским великашима препустио већину територије источно од Дрине њима, као обласним господарима.

То јединство најбоље ће се манифестовати за вријеме Косовске битке, када је Твртко, сматрајући да је његово краљевство нападнуто, послао на Косово свој одред под вођством Влатка Вуковића Косаче.

За разлику од стилског приказа на печату, Твртко је на свом златном динару приказао грб Котроманића са штитом пресјеченог дијагоналном траком са круном:

љ9

Краљевски печат Котроманића неће се мјењати ни за вријеме Твртковог насљедника, краља Стефана Дабише Котроманића. На његовом печату ће такође бити и грб Немањића – двоглави орао, и грб Котроманића – штит с љиљанима:

љ10

Краљ Стефан Остоја Котроманић за вријеме своје прве владавине такође ће имати исти грб, као и приказ двоглавог орла поред љиљана на своме печату.

Твртко II Котроманић са грба избацује љиљане, а послије његове прве владавине на трон се опет успиње Остоја који у штит ставља кринову круну:

љ11

За вријеме своје друге владавине Твртко II Котроманић ће на Остојин грб додати прво слово свога имена, па ће његов грб изгледати овако:

љ12

Твртка II наследиће син Стефана Остоје, Стефан Томаш Котроманић, и он ће извести измјене у грбу додајући му своје иницијале ST:

љ13

Последњи краљ из обитељи Котроманић, Стефан Томашевић Котроманић, користиће грб Стефана Остоје са криновом круном на штиту. Млетачки сликар Јакоп Белини на својој слици “Христос с донатором“ из 1460. године, преставио је Стефана Томашевића Котроманића са црвеном одеждом на којој су сликани златни љиљани:

љ14

На гробу жене Стефана Томаша Котроманића, Катарине Вукчић Косача, који се налази у Риму, стоји и њен грб на којем се, између осталога, налазе и кринове круне:

љ15

Када све пажљиво сагледамо, видимо да су Котроманићи наслиједили Немањиће и то су видљиво истицали. Занимљиво је да босански банови немају на грбовима љиљане, него тек од проглашења Твртка I за краља, они се појављују као знамење Котроманића. Пошто се он крунисао за краља у Милешеви по православном обреду, јасно нам је и одакле су Котроманићи примили овај симбол.

То свакако и из тога што су љиљани симбол и краљевске власти „дароване“ од Бога, а под заштитом Богородице. Код Срба средњег вијека култ Богородице био је најпоштованији, а међу Србима га је раширио Свети Сава послије свога повратка са Свете горе.

Чак су и припадници „цркве босанске“ који још у историографији важе за јеретике, поштовали култ Богородице, на што је свакако утицала и Хумска епископија послије потпадања Хума под власт Котроманића.

На многим стећцима по Босни и Херцеговини налазе се и стилизовани уклесани љиљани. Дакле, од Византије, преко Рашке, Зете, Хума симбол љиљана се проширију и на Босну.

Борис Радаковић

Донирајте или се рекламирајте на „Срби у Босни и Херцеговини кроз епохе и судбине“ једином сајту на свијету који описује живот нашег народа на просторима БиХ од насељавања Срба у 7. вијеку до одбрамбено-отаџбинског рата а кроз призме политичке, културне и духовне историје.
Подели:

4 thoughts on “О ГРБУ КОТРОМАНИЋА”

  1. МиЛаН каже:

    Питање за администратора:
    Твртко је дакле био краљ Српских држава с Лазар кнез?
    Јел Твртко послао одред или целу војску на Косово?
    И од када Срби користе латиницу јер је на златнику и грбу латиница?

    1. srbiubih каже:

      Твртко је био краљ Србије и Босне, Лазар је био кнез. Босански владар је послао одред под Влатком Вуковићем који је чинио једно крило Лазареве војске. За ово треће не знамо али распитаћемо се. Велики поздрав!

  2. srbiubih каже:

    на златнику је латински натпис зато и јесте латиницом, јер се много трговало са латинским градовима, а и латински језик је један од два главна језика у средњовјековној Европи. Што се тиче грба то је због јаког утицаја Угарске у БиХ и због појачаних активности римокатоличке цркве. Све домаће повеље босанских владара и властеле писане су на српском језику и ћирилицом и то је једино право писмо Срба у БиХ. Међутим, нека писма су писана на латинском језику и тад се пишу латиницом, а таквих примјера имамо нпр. и код цара Душана.
    Админ 2.

  3. jiji каже:

    ispravnije je reći porodica nego obitelj

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Top