ЛАЗАР ДРЉАЧА

lazar_drljaca1.jpg
Подели:

лазар дрљаца1

Лазар Дрљача

Сликар модерне српске ликовне уметности прве половине XX века.
Рођен је 13. 10. 1883.гу селу Блатна код Новог Града. Основну школу је завршио у месту Отока. 1896. г. Уписује Земаљску занатску школу у Сарајеву – смер бравар након чега завршава и Земаљску Техничку школу.

Студије Архитектуре уписује 1905. г. У Бечу, међутим, већ 1906. г. Пребацује се на Академију уметности. Титулу академског сликара добија 1910. г. Даље образовање Дрљача наставља у Паризу.

Први и можда највећи успех доживео је када му је омогућено да изложи своје цетири слике на Интернационалној изложби у Риму. За Дрљачу се може рећи да је сликар природе иако је насликао и неке слике са другачијим мотивима. Његове слике представљају најлепше разгледнице места које је овај уметник обишао. Дрљача је умро 13. јула 1970. г. Сахрањен је на планини Прењ на којој је провео један дио свог живота. С

обзиром да му је школа била удаљена од куће око девет километара у једном правцу, Лазар је основну школу уписао касно, тек 1892 . г.
Већ у прва четири разреда испоставило се да је Дрљача способан, вредан и талентован ученик.
По наговору учитеља, Лазара су родитељи 1896. г. уписали у Земаљску занатску школу у Сарајеву – смер бравар. Ову школу он завршава добрим оценама и похвалама па му упис у Земаљску Техничку школу не представља посебан проблем. У овом периоду долази до изражаја и његово интересовање за ликовну умјетност- црта и слика пејзаже из околине Сарајева као и портрете људи из окружења.

1905. г. уписује студије Архитектуре у Бечу, међутим, већ 1906. г., Дрљача је одлучио да његов живот крене сасвим другим током. Он се са студија Архитектуре лазар дрљаца2пребацује на Академију уметности. Титулу академског сликара добија 1910. г. Даље образовање Дрљача наставља у Паризу.

Занимљиво је поменути да је због доброг успеха у школи добијао (скромну) стипендију у току целог школовања.Први и можда највећи успех Дрљача је доживео када му је омогућено да изложи своје цетири слике на Интернационалној изложби у Риму. Биле су то следеће слике: Портрет уметника, Планински мотив, Боеми и Дјевојчица из Босне. Ово последње ђело након изложбе одлази на двор италијанског краља Виториа Емануелла и краљице Јелене на коју су дела Лазара Дрљаче оставила велики утицај.

1930. г. у Сарајеву је отворена прва велика самостална изложба Лазара Дрљаче на којој је доживео велики успех. Следе изложба у Мостару, граду којим је Дрљача био одушевљен, па поново у Сарајеву 1932. г. Итд.

За Дрљачу можемо рећи да је сликар природе иако је насликао и неке слике са другачијим мотивима. Његове слике представљају најлепше разгледнице места које је овај уметник обишао, а обишао их је заиста много, како у Европи тако иу Босни и Херцеговини.
Лазар Дрљача коњицки стари мост 1930    Лазар Трескавица   Лазо дурмитор
Коњички стари мост, 1930.                                  Трескавица                                                                    Дурмитор

Дрљача је живео скромно и није полагао велику пажњу на материјалне вредности. Била му је важна уметност и живот достојан човека у духовном смислу. Сматрали су га чудаком, јер својом појавом потпуно одударао од околине. Управо те, који су га тако доживљавали, он критикује због тога што важност придаје искључиво материјалном. По његовом мишљењу градски човек није достојан процене уметничког дела јер је изгубио способност правог расуђивања. Из тог је разлога већи део живота по повратку из иностранства Лазар Дрљача провео на селу. Некада је то била Блатна, а пред крај живота околина Борачког језера код Коњица. У току другог светског рата готово све Дрљачине слике бивају уништене. То је на њега дјеловао поражавајуће и на дуг временски период га је одвојило од сликања. Сликању се поново враћа тек након много година, пред сам крај живота. Свемир је мотив који га сада фасцинира. Дрљача је умро 13. јула 1970. г. Сахрањен је на планини Прењ коју је волео и на којој је провео један дио свог живота. Ово

је само кратак осврт на живот и дело Лазара Дрљаче, човека који је рођен у једном малом Босанском месту, а живео у Бечу, Риму и Паризу, познавао Дучића, краљевске пордице, Тина Ујевића и многе друге, служио се са више страних језика, сликао изванредна уметничка дела, писао поезију и био оригиналан у облачењу и понашању.

*********** „Родио сам се на Уни код Брезоваче планине крупног кремена и олова. Одрастао сам у Сарајеву гдје сам почео сликати. Учио сам се даље по Европи, у Бечу, Паризу, неких 16 година. Ратовао сам у редовима Антанте против Алијансе. Оженио сам се чим сам из топле Италије дошао у родно село на Уни. Мојој госпођи је име „Биједа“. У родном крају крупног кремена и олова имао сам диспозиције за архиктетура и био сам зидар; тесао сам и пекао цигле. Конструисао сам лађу, веслао и копао руде. Ковач сам и знам косити и орати. Градио сам жељезне путеве и црквицу. У светском рату отете су ми боје; издржао сам дуге апсове у Италији. Беда, моја верна, тешила ме је као што тијеши чешце пута пјеснике и сликаре. Изложио сам у родном крају Крупи пре годину дана, без претенција, трудћи се да у боји опјевам лепоту наших планина и њихових река. “ ********
Лазар Дрљача споменик

Спорна је година рођења Лазара Дрљаче. У једном извору налазимо да је рођен 1881 г., У др. 1883. г., А на пању који се налазио изнад Лазаревог гроба, уместо споменика, пише да је овај уметник рођен 1882 г. Место његовог рођења је заселак Блатна, поред реке Уне.

Текст преузет са адресе: http://www.zapadnisrbi.com/index.php/zasluzni-srbi/slikari/121-lazar-drljaca

Донирајте или се рекламирајте на „Срби у Босни и Херцеговини кроз епохе и судбине“ једином сајту на свијету који описује живот нашег народа на просторима БиХ од насељавања Срба у 7. вијеку до одбрамбено-отаџбинског рата а кроз призме политичке, културне и духовне историје.
Подели:

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Top