РИСТО ИЛИЈЕ ИВАНИШЕВИЋ (1842-1913)

mc5a1l-1.jpg
Подели:

mšl

Аутор: Јагода Сердаревић

Породица Ристе Иванишевића, поријеклом је из Попова поља и највјероватније је да се у Мостар населила крајем XVII или почетком XVIII вијека, што свједоче натписи на најстаријим гробовима те породице које налазимо на локалитету Старог православног гробља Пашиновац у Мостару.
Ристо Иванишевић, рођен је 1842. године у Мостару, од оца Илије Иванишевића, који је уз Вука Михајловића, стекао завидан глас и имање средином XIX вијека, бавећи се набавком чебеџијских и ужарских производа за Мостар. У послове трговине укључује и своје синове Ристу, Тодора и Митра.
У Српској конфесионалној школи педесетих година XIX вијека Ристин учитељ је био Јово Миличевић, изданак врло старе српске мостарске породице. Најстарији помен те породице уочавамо на спомен обиљежју из XВИИ вијека које се налази на српско-православном гробљу Бјелушине.
Млади Ристо са групом напредних Срба омладинаца учествовао је у иницијативи за отварање Српске читаонице у Мостару. Потписник је молбе упућене Влади у Сарајево, односно валији Сафет­паши за отварање ове читаонице. У заоставштини Ристе Иванишевића постојао је рецепис са потписом валије Сафет-паше, који се интересовао за локацију те читаонице и висину износа помоћи коју би требао послати.
Ристо је заједно са игуманом Серафимом Перовићем, послије буне 1862. године, предао седам фермана у Мостарску мешћему (општину), која се налазила у Старој махали (данашња Улица Мала тепа). Ферманима се тражило одобрење за изградњу седам православних цркава у Херцеговини а један се односио на градњу Саборне цркве у Мостару. Први радови на новој Саборној цркви започели су 15. марта 1863. године, а завршили у јесен 1873. године. Освештена је 18. октобра на Лучин дан. Посвећена је празнику Свете Тројице у прољеће кад Мостар забијели под бехаром.
За вријеме Аустроугарске управе у нашим крајевима, Ристо је успио сачувати турске печате а међу њима и стари грб Херцеговине који су Турци користили за вријеме њихове окупације у Мостару. Одмах по Аустроугарској окупацији Мостара, августа 1878. године, почиње озбиљнија политичка каријера Ристе Иванишевића. Делегацију угледних Мостараца која је требала да отпутује у Беч, како би Цару и Краљу предала свечану Адресу, одредио је аустријски генерал Јовановић. Међу њима се налазио и Ристо, што говори о његовом великом утицају и угледу у граду.
Срби у Мостару су били незадовољни поступцима аустријског режима према црквеним општинама, њиховим школама и уопште према српском народу, те је Мостарска црквена општина јула 1880. године повјерила састављање Меморандума учитељу Јови Љепави и Ристи Иванишевићу. Потписници овог меморандума били су српски трговци и занатлије, њих 160, заједно са митрополитом Игњатијем и архимандритом Леонтијем Радуловићем.
Осим политичке каријере, Ристо се занима и за писану ријеч те формира врло богату личну библиотеку па га можемо сврстати у најпознатије библиофиле у Мостару. Један је од првих који је уредио архив и библиотеку Мостарске српске општине а припадају му и велике заслуге за прву јавну читаоницу при Српском пјевачком друштву “Гусле” у Мостару. Бавио се прикупљањем старина, био претплаћен на многе часописе, куповао књиге те преко његове писане оставштине сазнајемо да је иза себе оставио изузетно вриједан и богат лични библиотечки фонд. У кући овог угледног Мостарца била су сачувана 32 пергаментна листа старог јеванђеља, које је написао Манојло Грк касније познатије под називом ”Мостарско јеванђеље”. Украшено је минијатурама, а датира из XIX вијека. Пергаменти су поклоњени Српској Краљевској Академији у Београду гдје се и данас налазе.
Када је оболио пред крај свога живота и био везан за собу, како то наводи Владимир Ћоровић, почео је да биљежи своја сјећања о Мостару и о личностима које је познавао.
Ристо Иванишевић је био члан привременог одбора Српског пјевачког друштва ”Гусле”, на оснивачкој скупштини одржаној 18. децембра 1888. године а исто тако је у два наврата (1893. – 1895.) и (1902. – 1903.) вршио дужност предсједника Управног одбора поменутог друштва.
Са омота нотног записа ”Литургије” од аутора Корнелија Станковића, сазнајемо да је Ристо био пјевач збора, што нам говори о његовој музичкој надарености.
Ристо Илије Иванишевић умро је у Мостару гдје је и сахрањен.
О њему су многи угледни грађани Мостара послије његове смрти, у својим сјећањима говорили и писали са дужним поштовањем.
Јован Радуловић у својим сјећањима везаним за оснивање ”Гусала” наводи слиједеће личности и пише: ”Сви најбољи синови и народи тадашњег Мостара, од Игњатија Гатала, Ристе Иванишевића до Луке Грђића, Алексе Шантића, Светозара Ћоровића, Атанасија Шоле и других промарширали су кроз ову установу и дали јој најбољи дио себе”.
Бранислав Банчић: ”У Мостару, 18. децембра 1888. године основано је друштво ’Гусле’. То је датум прве скупштине на којој су прочитана од власти одобрена правила. Први од власти признати одбор чинили су: Јово Шола (предсједник), Ристо Иванишевић (подпредсједник), Мића Билић (перовођа), Игњат Гатало (књижничар), те чланови Ђорђо Зец, Ристо Павић, Ђорђо Радуловић, Лука Кнежић и Војислав Шола”. Он даље пише ”… обзиром да је прије појаве ’Гусала’ 1888. године, шест година раније распуштена Српско црквена општина од стране Аустријске монархије, Срби у Херцеговини поново овим друштвом оживљавају културни и национални активитет”.
Стеван Шиниковић предсједник Српско црквене општине Бијело поље у једном свом извјештају наводи да је Ристо И. Иванишевић заслужан за набавку свих непокретних добара које посједује црква у Бијелом пољу. Све је то ”намакнуто и купљено настојањем и заузимањем господина Ристе кад он бијаше члан ове Општине”.
О односима туђинске власти према образовању домицилног становништва говори један занимљив податак. Приликом доласка Хаџи Косте 1860. године из Београда у Мостар који је био трговац књигама тадашње турске власти га затварају без икаквог објашњења.
Да се у Мостару много читало, између осталих наводи Јован Радуловић и додаје ”… кад би се могли пружити реални статистички подаци какве је књиге и часописе куповала мостарска читалачка публика, добила би се светла слика овога града, када је пред Први светски рат Мостар имао 165 редовних претплатника Српске књижевне задруге, поред добротвора и оних који су издања директно наручивали…”
Тако је угледни Мостарац Јово Шотрић наручивао за свога сина Ату књиге, који је у Мостару поред Јоаникија Памучине, имао најбогатију библиотеку. У њој су се налазила чак и Пушкинова дјела и од Алберта Фортиса талијански оригинал ”Путовање по Далмацији”.
У годишњем Извјештају ”Кола српских сестара” из 1923. године, пише како је Вељко Оборина даровао богату библиотеку овом удружењу а браћа Круљ су поклонили књиге пароха мостарског Алексе Чокорила и његовог сина Ђорђа, књижници мостарској подружници ”Кола српских сестара”. Неке књиге удружења ”Кола српских сестара Мостар”, налазе се у библиотеци Архива Херцеговине Мостар. Предпостављамо да су дошле путем преузимања архивске грађе, о чему немамо вјеродостојних података.
Бројне породичне библиотеке у Мостару су у XIX вијеку поклањане или уз незнатан откуп препуштане јавним и националним библиотекама. Немаром запослених, недовољном стручном способношћу, ратовима који су готово редовито харали на овим просторима условило је да вриједне и старе књиге, часописи те рукописи и други писани документи буду уништавани.

Приватна библиотека Ристе И. Иванишевића

У архивској грађи Котарског суда Мостар, у кутији са ознаком оставине (1913. – 1918.) пронашли смо попис библиотеке Ристе И. Иванишевића. Са омота списа сазнајемо да је према допису са суда 25.1.1915. године, под бројем Ос 634/13 у погледу састављања инвентара библиотеке, опоруком господин Ристо Илије Иванишевић оставио исту Српској православној црквеној општини Мостар у трајно власништво. Готово сви аутори који су до сада писали о библиотекама у Босни и Херцеговини маргинализирају веома богату библиотеку Српско православне црквене општине у Мостару.
У Ристиној библиотеци заступљена су дјела из науке, историје, умјетности и културе, просвјете и других области. Навешћемо, од 351 књиге из те библиотеке, краћи аналитички преглед књига из којег се може уочити да преовладавају књиге из области историје српског, јеврејског и руског народа, лијепе књижевности и умјетности, као и дјела о васпитању омладине (педагошка литература), лијечничка литература, школски уџбеници, књиге црквеног садржаја, сабрана дјела тадашњих класика, календари, рјечници, разна упуства у гранама пољопривреде и занатства, као и друго. Читаоцу скрећемо потпуну пажњу само на неке драгоцјене примјерке из библиотеке Ристе Иванишевића. У њој се налазе готово комплети босанскохерцеговачких часописа (”Босанска вила”; мостарска ”Зора”; ”Српска зора”; ”Гласник Земаљског музеја”, Сарајево…), затим Часословац, ријетка издања као што су: ”Мостар некад и сад” аутора Луке Грђића Бјелокосића; ”Манифест комунистичке партије” Маркса; ”Муслиманској младости” Османа Ђикића…

Библиотека је сакупљана дуго. Фонд књига Ристине библиотеке, везан је највећим дијелом за српску националну културу, те борбу српског народа за очување националног и културно-историјског идентитета на овим просторима у доба Аустроугарске монархије. Преко 70% књига односи се на српску историју, умјетност и књижевност. У овој библиотеци је само једна књига на њемачком језику.

(Текст преузет са адресе: http://mosher.blogger.ba/)

Донирајте или се рекламирајте на „Срби у Босни и Херцеговини кроз епохе и судбине“ једином сајту на свијету који описује живот нашег народа на просторима БиХ од насељавања Срба у 7. вијеку до одбрамбено-отаџбинског рата а кроз призме политичке, културне и духовне историје.
Подели:

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Top