СРЕДЊОВЈЕКОВНИ НОВАЦ У БОСНИ И ХЕРЦЕГОВИНИ

novacbanastefana-1.jpg
Подели:

Нумизматика је помоћна историјска дисциплина која се бави проучавањем настанка, развоја и употребе кованог новца кроз историју. Научно занимање за средњовјековни босански новац јавило се доста касно, тек средином 19. вијека, када их је по први пут систематичније објавио и описао новосадски професор Јанко Шафарик. Послије њега одређеним питањима босанске средњовјековне нумизматике успјешно су се бавили Шиме ЉубићЋиро ТрухелкаМилан РешетарИван Ренгјео и Михаило Динић.

Почеци ковања новца

Историја ковања сопственог новца на територији Босне и Херцеговине почиње за вријеме Бановине Босне, а владавине бана Стефана II Котроманића, почетком 14. вијека. Међу историјским подацима о времену владавине бана Стефана, нису забиљежени они који говоре, о времену почетка ковања новца, као ни о мјестима у којима су се налазиле ковнице.

Новац за вријеме Бановине Босне

Кованице бана Стефана II Котроманића се јављају у већем броју различитих врста, али су оне углавном рађене по моделу кованица које су коване у ковницамаДубровачке републикеМлетачке републике и Српског царства. Управо та сличност Стефановог новца, са новцем из сусједних земаља требало је да послужи да се што прије и што лакше новац тих земаља истисне из Бановине Босне, али и да нови новац сигурније и брже уђе у употребу.

Новац бана Стефана II Котроманића

NovacbanaStefana

Најчешћи мотив заступљен на првим кованицама, је приказ бана на пријестољу са мачем, с једне стране и сликом Исуса на пријестољу са друге. Поред ковања новца са искључиво предзнаком Босне, бан Стефан је ковао и новац који је са једне стране имао предзнак једне, са друге стране предзнак друге државе, међу којима су били: босанско-дубровачке кованице, босанско-србијанске кованице, фалсификати дубровачког новца, дубровачко-србијанске кованице.

Новац за вријеме Краљевине Босне

Као први босански краљ Твртко I Котроманић ковао је свој новац, који је био у употреби и у Војводству Светог СавеТвртко је ковао новац још и за вријеме Бановине Босне. Позната су само два типа његовог банског новца, чије су калупе квалитетно радили златари уДубровнику. У списима дубровачког Вијећа умољених, помиње се мајстор Радоје и израда 12 калупа за Твртков бански новац (одлука, од18. марта 1365. године). Дуго није било доказа да је Стефан Твртко I по крунисању ковао неки новац. Касније је утврђено да је и као краљСтефан Твртко I Котроманић ковао сребрни и златни новац.

Сребрни динар краља Стефана Твртка I Котроманића

Послије 1377. године, краљ Твртко је урадио сребрни динар, у ковници града Котора, са натписом: T : REX : BOS – NE : > : RASIE (Твртко Краљ Босне и Рашке).

Златник краља Стефана Твртка I Котроманића

златник српског краља Стефана твртка 1 реверс реверс

Tвртков златник (у науци познат као четвороструки) један је од најљепших примјерака новца у средњем вијеку, четири пута тежи од тадашњег млетачког цекина (дуката). Дебљине је 1 мм, ширине 30 мм и тежине 14,05 грама. На аверсу је лав са натписом, а на реверсу краљевски грб, такође са натписом. Михаило Динић је оповргао мишљење неких историчара (међу којима и Ивана Ренгјеа, који га је први објавио и описао) да је у питању златник босанског краља Стефана Томашевића, наводећи писани архивски податак (март 1393. године) који спомиње „ducatos domini regis Bosne magnos quatordecim“ (велики дукат краља Босне). После Твртка Првог, за вријеме војводеСандаља Хранића Косаче и прве године владања војводе (касније херцега) Стефана Вукчића Косаче, краљеви Босне нису ковали свој новац, па се у том дугом периоду на подручју Великог војводства Косача одомаћио дубровачки новац.

Zlatnik_-_Tvrtko_I_Kotromanić аверс аверс

Новац краља Стефана Твртка II Котроманића

Након краља Твртка, први владар који је ковао новац је краљ Твртко II. Краљ Твртко II је ковао властити новац тек за вријеме друге владавине, 1436. године. Пошто су се за вријеме дугог периода у коме нису радиле ковнице у Босни, дубровачки новац одомаћио, краљТвртко II је настојао да кованице буду што сличније дубровачким, па су они израђивани у идентичној новчаној стопи. Краљ Твртко II је ковао: грошдинар и полудинар, са новином да се на његовом новцу све чешће устаљује приказ грба Краљевине Босне.

Новац краља Стефана Томаша Котроманића

Novac_Stefana_Tomaša

Овакву традицију ковања новца наставио је и насљедник краља Твртка II, краљ Стефан Томаш. Краљ Стефан Томаш је такође ковао три врстеновцагрошдинар и полудинар, с тим што се на аверсу налазио грб Краљевине Босне, а на реверсу је био представљен Свети Григорије Назијански, који је сматран заштитником средњовјековне Босне.

Новац краља Стефана Томашевића Котроманића

Novac_Stefana_Tomaševića

Насљедник Стефана Томаша, краљ Стефан Томашевић, ковао је новац као и његови претходници, са истим мотивима, грбом Краљевине Босне и приказом Светог Григорија, с том разликом што су његови новци били примјерци изузетне израде и умјетничке вриједности, по чему спадају у сам врх средњовјековних босанских новаца по питању умјетничке вриједности.

Донирајте или се рекламирајте на „Срби у Босни и Херцеговини кроз епохе и судбине“ једином сајту на свијету који описује живот нашег народа на просторима БиХ од насељавања Срба у 7. вијеку до одбрамбено-отаџбинског рата а кроз призме политичке, културне и духовне историје.
Подели:

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Top