ХЕРЦЕГОВАЧКИ УСТАНИЦИ (5) – СТОЈАН КОВАЧЕВИЋ

stojan-kovacevic.jpg
Подели:

Stojan-Kovacevic

Аутор: Биљана Ристић

„Не дирај лава док спава“.

Ова изрека се много пута чује у народу, није без разлога, већ искуствено направљена и смишљења.

Сталоженост, мир, стабилност су карактеристике и особине за сваку похвалу. Особине којима треба стремити и градити их. Уградити те и такве особине у свој карактер није лако. Треба време, стпрљење, вера и огромна снага ума. Само такав човек, таквих особина може стремити вишим циљевима.

Такве особине имао је Стојан Ковачевић, домаћин човек, одмерен али осетљив на неправду, на оно свето у човеку – веру у Свевишњег и све од њега дато.

До тог тренутка, тренутка преламања, лав је био само лепи краљ, цар, заштитник свога крда. Од момента када се угрози његово „светилиште“ постаје звер од које тутњи земља. Постаје непревидив ураган.

Стојан је храбри лав, заштитник, харамбаша, блага а снажна душа, осетљиво биће пуно емоције, љубави и неизмерне снаге за борбу против неправде. Само достизање светла на крају тунела, може у човеку да покрене и оснажи такву моћ да руши непорушиво, да прелази непрелазно, да спаја неспојиво.

Стојан Ковачевић је био све то!

Оставио нам је својим понашањем и делом многа питања за расправе, округле столове, за доказивање и обарање многих теза, али једно је сигурно: уградио је себе у темеље борбе за слободу, за ово што ми данас имамо.

Можда и у нама самима „чучи“ неки Стојан?

Да ли смо довољно храбри да завири у дубине свог ума и да га пронађемо?

Ослушнимо себе…

Биографија

Стојан Ковачевић рођен је у селу Срђевићи код Гацка 1820. године а умро је у Никшићу 1911. године.

Прославио се небројеним подвизима у сукобу са херцеговачким Турцима а време његовог хајдуковања и великих борби и подвига у народу је познато као „Стојанов вакат“.

Учествовао је у свим херцеговачким ратовима од 1852. до 1882. г. Један је од најуспешнијих вођа у устанку 1882. г. против аустроугарске окупације БиХ. Истицао се необичном храброшћу, смелошћу и умешним командовањем. Умро је Никшићу у дубокој старости 1911. г. Сахрањен је у порти цркве у Никшићу, а успомене на њега и „Стојанов вакат“ чувају се у бројним народним песмама, причама и анегдотама.

Текст уз одобрење уредника портала преузет са странице: http://slobodnahercegovina.com/hercegovacki-ustanici-5-stojan-kovacevic/

Донирајте или се рекламирајте на „Срби у Босни и Херцеговини кроз епохе и судбине“ једином сајту на свијету који описује живот нашег народа на просторима БиХ од насељавања Срба у 7. вијеку до одбрамбено-отаџбинског рата а кроз призме политичке, културне и духовне историје.
Подели:

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Top