СТОНСКА ПОВЕЉА БАНА СТЕФАНА II КОТРОМАНИЋА

54767_vest_пЛЕМЕНИТО-4.jpg
Подели:

54767_vest_пЛЕМЕНИТО

 

Напомена

Први који јасно идентификује језик у босанској држави јесте бан Стјепан II Котроманић у својој повељи Дубровнику из 1333. године. Направљена су четри примјерка повеље, по два примјерка за босанског бана и Дубровник и то две латински а две српски. Латински језик тада је био главни у Дубровнику, а српски језик како видимо у средњовјековној Босни. Повеља је писана уставном ћирилицом, као и све остале банове домаће повеље.

 

Дубровник са својом канцеларијом задуженом за дипломатску преписку са својим залеђем такође баца свјетло на језички идентитет средњовјековне босанске државе. Наиме, од почетка XIII вијека Дубровник службену кореспондецију са државама у своме залеђу води искључиво на српском језику. У Дубровачким латинским докуметима име Србин се преводе као Sclavus, а српски језик као sclavonico. Писар српских повеља у Дубровнику преводи се на латински као cancellarius sclav(ic)us, sclavonicus.

 

Тако и дио повеље бана Стјепана II који у српској верзији гласи две српски а две латински, у латинској верзији повеље преводи се duo scripta in gramatica latina, et alia in sclauonico . Примјерци повеља које је добио бан Стефан, вјероватно су заувијек изгубљени, док се у Дубровнику чува латински оригинал повеље и препис српске верзије, сачуван у зборнику Liber Privilegiorum, која се често у литератури назива и Codex Ragusinus, који је око сто година касније саставио дубровачки канцелар Никша Звијездић.

 

Латинску верзију повеље приредио Милко Брковић, Историјски зборник, 10, Бања Лука, 1989.

 

Српску верзију повеље приредио Дејан Јечменица, Грађа о прошлости Босне, 3, Бања Лука, 2010.

 

Литература: Д. Јечменица, Стонска повеља бана Стефана II Котроманића, Грађа о прошлости Босне, 3, 2010, Бања Лука, 39; М. Брковић, Латинска повеља босанског бана Стјепана II Котроманића из године 1333 (15, II) Историјски зборник, 10, Бања Лука, 1989, 9; М. Динић, Српске земље у средњем веку, Београд, 1978, 34; Л. М. Костић, Насилно присвајање Дубровачке културе, Мелбурн, 1975, 41.

Превод

ПРЕВОД ЛАТИНСКЕ ВЕРЗИЈЕ

У име свете и недељиве Тројице, амин. Лета господњег хиљаду три стотине тридесет трећег, индикта првог, дана петнаестог месеца фебруара. Стефан, милошћу Божијом бан Босне, Соли, Усоре и врховни господар целој Хумској земљи. Ако волимо наше посвећене пријатеље и слуге и делимо им са љубављу своју милост, као што је и корисно непромењену, показујући им  појединачно добра, објављујемо стога свима, садашњима и будућима, да смо, пошто смо видели посвећеност и искрену благонаклоност, као и раније наведене услуге, које су величанствено учинили нама и нашим претходницима Општина и људи Дубровника и њихови преци, и које ће нам тек учинити убудуће, уз Божију сагласност, кроз нас и наше синове, наследнике и потомке по мушкој линији до краја света, препуштамо и дарујемо Општини и људима Дубровника, нашим већ поменутим најдражим и посвећеним пријатељима, цео Стонски рат са Превлаком и свиме што му припада и што се налази испод или изнад њега и са свим правима и јурисдикцијом за које се зна да се на било који начин њега тичу, и са свим селима, пољима, планинама, шумама, гајевима, водама, пашњацима, дубравама, са правима глобе и суђења и умира крви, све до рта Лоиште, да имају, држе, поседују и користе, и да са њима заувек чине шта год желе, као са својим поседом. И да речена Општина и људи Дубровника могу да преграђују и утврђују Рат и Превлаку и да копају ров од мора до мора, и тамо и где год другде да одлуче, и да им се прохте унутар њих, по својој слободној вољи. И ако икада Рат и Превлака, или њихов део или њихова земља или њихови поседи који су унутар зида буду узнемиравани или сметани реченој Општини Дубровника и њеним људима, било уопштено или посебно, на неком месту или местима, обавезује се напредречени бан и за своје синове мушке и потомке и наследнике да ће речену Општину и људе Дубровника све до краја света помагати да се брани и ослободи неприлика са свом својом снагом. Због овога ми, Општина и људи Дубровника, обавезујући се свим добрима речене Општине обећавамо и обавезујемо се да ћемо господину бану, као примаоцу и гаранту за себе и своје наследнике и сукцесоре и потомке по мушкој линији, давати и плаћати у име трибута и пореза за речени Рат и Превлаку, сваке године у Дубровнику на дан светковине светог Влаха, све до краја света, пет стотина перпера у монети која се тада буде користила у Дубровнику, како у случају да сâм господин бан и његови синови и потомци по мушкој линији буду владали Хумском земљом, тако и у случају да не, ипак треба да прима и добија сваке године на светковину светог Влаха ових горе наведених пет стотина перпера, на већ речени начин, све до краја света. И ако се деси да сâм господин бан или његови синови или потомци по мушкој линији буду желели да дођу некада да станују у Дубровнику, ми, Општина и људи Дубровника, се обавезујемо да ћемо им дати и препустити једну зидану кућу као станиште све док борави у Дубровнику без икакве накнаде, и такође обећавамо, ми Општина и људи Дубровника, да нећемо задржавати или примати у Стону или на Превлаци или на острвљу које нам је дато и препуштено од стране реченог господина бана, било којег његовог племића који се побунио или је непослушан (неверан) овом истом господину бану и његовим синовима или наследницима по мушкој линији све до краја света. Ми, већ поменути бан Стефан, заклињемо се у свето Божије јеванђеље и четврицу јеванђелиста и дванаест апостола и све мошти које су у Општини Дубровника, у своје име и у име својих синова и потомака по мушкој линији, да ћемо се свега овога држати и чувати и да нећемо радити против овога или се на суду или делима противити на ма који начин или са било којим разлогом, ја или моји синови и мушки потомци и наследници по мушкој линији до краја света. И за све гореписано се заклињемо ми, Општина и људи Дубровника, за нас и наше потомке и наследнике по мушкој линији до краја света, у свето Божије јеванђеље и четврицу јеванђелиста и дванаест апостола и све мошти које су у Општини Дубровника, да нећемо радити против овога или се на суду или делима противити на ма који начин или са било којим разлогом. Као сведочанство и као пунију потврду исправности, наредили смо да се запише и да се овери нашим златним висећим печатом. Учињено под утврђењем Сребреником, у присуству племенитих људи Витана Теорадића, Радослава Хлаповића, Милоша Вукасића, Хрватина Стефанића, Стефана Друшчића, Твртка Ивахнића, а пристави овоме су Дивош познат као Тихорадић, Штетко Хлаповић и Михаило Менчетић, грађанин Дубровника. И о свему овоме су начињене и написане четири повеље, налик (истоветне) једна другој, две су написане на латинском и две на српском, од којих господин бан има две – једну написану на латинском и једну на српском, и ми, Општина и људи Дубровника, исто тако имамо друге две – једну на латинском и другу на српском.

 

Споља: Даривање Стона и Рата од Стефана босанског.

 

ПРЕВОД СРПСКЕ ВЕРЗИЈЕ

У почетку Оца у испуњењу Сина и светога Духа. У лето од рођења Христовог 1333, индикта првог, 15. дан (…) фебруара месеца. Ми господин Стефан, по милости Божијој бан Босне, Усоре и Соли и господин Хумске земље, као што пријатеље и слуге наше волимо и њима милост нашу дајемо са коришћу и љубављу, како је достојно држати се према свакоме, тако да зна свако овог дана и убудуће који ће после би ти амин. Ја видех добро сведочанство и многа дела од баштине и влас теле и људи дубровачких и нашим прародитељима и нама веома много учињена, и хотећи одсад радити са Божијом вољом, зато ми, господин бан Стефан и моји синови и унуци и докле моје потомство буде, до века векова, дајемо и дарујемо до века векова у баштину и у племенито људима дубровачким, а нашим драгим пријатељима цео Рат и Стон и Превлаку и острва која су около Рата и са свим што се налази унутар Рата и Превлаке – и горе и поља, дубраве, шуме, ливаде, воде, села и све што је од Превлаке до Лоишта, и суд и глобе и умир крви да буду по њиховој вољи, да имају и држе, и да чине сву своју вољу и жеље као од своје баштине,до века векова,и да су вољни зидати куле, и друго што им је воља и прокопати Превлаку од мора до мора и направити по својој вољи и жељи. И још обећава господин бан Стефан за себе и своје синове и своје потомство, да ако одлуче у неко време или господин или властелин или грађанин или људи који би пакостили Рату или Превлаци, помогне колико може наша снага. А за то ми, Општина и људи града Дубровника од свег добра заједничког, господину бану Стефану и његовим синовима и потомству његовом до века од мушке главе, и до краја света, да дајемо за Превлаку и Стон 500 перпера, до краја света од тог добитка, за који се има доћи код нас у Дубровник у оно време. Ако бан и његови синови и његово потомство по мушкој глави не буду господа Хумске земље, ми Општина дубровачка даваћемо онај добитак на онај дан светога Влаха, 500 перпера, како је горе писано. И још обећава Општина дубровачка, да ако у неко време дође господин бан Стефан у Дубровник или његови синови или његово потомство по мушкој глави до краја света, да му дâ палате зидане за пребивање, докле буде остао, без икаквог најма. И још обећава Општина дубровачка да неће да прима у Превлаку и у Стон и у Рат и у она острва која су узели од господина бана Стефана, његовог властелина који буде њему неверан и његовим синовима и његовом потомству до краја света. А ја господин бан Стефан заклињем се у свето Божије јеванђеље и у четири јеванђелиста и у 12 апостола и у све мошти свете које су у Дубровнику, за мене и за моје синове и за моје потомство по мушком колену до краја света, све то чврсто да имамо и држимо и не прекршимо до краја света. И за све више писано, ми Општина и сви људи дубровачки кунемо се у свето Божије јеванђеље и у четири јеванђелиста и у 12 апостола и у све свете мошти које су у Дубровнику, за нас и наше синове и за наше наследнике до краја света, све чврсто да имамо и држимо до краја света непромењено. И зато стављам ја господин бан Стефан свој златни печат, да је за веровање, свако да зна и види истину. А о овоме су начињене четири повеље једнаке, две латинске а две српске, а све су печаћене златним печатима. Две су повеље остале код господина бана Стефана, а две повеље су у Дубровнику. А то је писано под градом под Сребрeником. А овоме су сведоци звани и мољени Витан Тихорадић, Радослав Хлаповић, Милош Вукасић, Хрватин Стефанић, Стефан Друшчић, Твртко Ивахнић, а за то су три пристава: Дивош Тихоранић, Штитко Хлаповић, Михаило Менчетић Дубровчанин.

 

Превод латинског записа:

1333, дана 15. фебруара, привилегија учињена под Сребреником. Бан Стефан потврђује поклон Рата и острва, који су (…) 500 перпера дохотка краљу Босне, уз неприхватање ниједног Босанца, у Стону ни у Рату.

 

Скенирана повеља се може проучити на адреси: http://www.plemenito.com/sr/stonska-povelja-bana-stefana-ii-kotromanica/d11

Донирајте или се рекламирајте на „Срби у Босни и Херцеговини кроз епохе и судбине“ једином сајту на свијету који описује живот нашег народа на просторима БиХ од насељавања Срба у 7. вијеку до одбрамбено-отаџбинског рата а кроз призме политичке, културне и духовне историје.
Подели:

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Top