ЗЛАТНИ ПЕЧАТНИ ПРСТЕН ТРИПЕ БУЋЕ, ПРОТОВЕСТИЈАРА КРАЉА СТЕФАНА ТВРТКА I КОТРОМАНИЋА

index-4.jpg
Подели:

index

Прстен протовестијара Трипе Буће, члана угледне средњовјековне племићке породице Бућа из Котора, данас се налази у Археолошком музеју у Загребу на одсјеку за Средњи вијек под ознаком инв. бр. S-3380. Тамо је стигао као поклон од стране Фиделиса Хопергера (Fidelis Hopperger), који га је пронашао „негдје у Босни“ могуће у трећој четвртини XIX вијека. Хопергер (1822-1896) родио се  у Тиролу а на наговор загребачког надбискупа Хаулика 1853. године долази у Загреб да службу професора у сјеменишту (школа за римокатоличке свештенике), а у Загребу је остао до своје смрти.

Прстен је масиван и ливен је из комада злата. Карика је неправилног кружног (крушколиког) облика и трапезоидног пресјека. Пуна и масивна глава издиже се из карике док врат није посебно наглашен. Глава је осмоугла, иако је на свом доњем дијелу због истрошености попримила заобљен облик. Трака изведена густим низом тачкица, која се појављује између легенде и саме ивице прстена, у горњем дијелу указује да је глава некада била, или требала бити осмоугаона, док је у доњем дијелу та трака слабије видљива. Глава је постављена окомито на карику, а по њезиној дужини угравирана је хералдичка композиција. Печатни симбол смјештен је унутар оквира истовјетном вањскоме, но с нешто гушћим и дубљим убодима. Вјероватно је и тај оквир требао бити осмоугаон, но непотпун је јер га вучја глава у горњем те штит у доњем дијелу сијеку, тј. прелазе линију оквира. Иза тог унутрашњег оквира, уз ивицу прстена смјештена је легенда. Димензије прстена су: висина: 2,55 цм, ширина карике: 2,31 цм, дужина главе: 1,44 цм, ширина главе: 1,1 цм, дебљина карике: 0,25 цм и тежина 18,637 г.

Печатни симбол чини потпуни грб који се састоји од штита, кациге с плаштем и перјанице – односно додатка на горњем дијелу кациге. У доњем дијелу смјештен је штит трокутастог облика, мало издужен тако да је само доња трећина трокутаста. Поље штита подијељено је косом десном гредом, а цијели је штит нагнут у лијеву страну. На десни угао штита наслоњена је дубока кацига с наглашеним отвором за очи. С њезине десне стране приказан је једноставан плашт с мало набора, који сеже до линије тачкастог оквира. На кацигу је постављена перјаница, у овоме случају у облику вука. Приказано је попрсје вука окренутог у лијеву страну с подигнутим предњим ногама и раширеним шапама. Крзно му је наглашено, уши подигнуте а чељуст отворена.

Легенда је исписана словима готичке мајускуле и могуће ју је читати на два начина (с минималним разликама које не утичу на њезино тумачење). Слова теку од десног горњег угла у смјеру казаљке на сату. Прва, и вјероватнија, верзија је .S.D TRIPCO CA. Друга је верзија .S.D. TRIPCI (O) CA. Израз којима се означава појам печата у овом случају су слова, односно скраћеница S.D. – Sigillum domini. Име власника најважнији је дио легенде и гласи TRIPCO или TRIPCI. У односу на Sigillum domini исправно би било означити име у генитиву, дакле Tripci, што би ишло у прилог таквом читању имена, односно другој верзији гдје су C и I спојени у једно слово. Стога би кружић, односно оно што тумачимо као О у првој варијанти, овдје био само знак који раздваја име од титуле, а оно и јест ипак нешто мање величине од осталих слова. Титула власника означена је словима CA – Comes aulae, што се односи на дворског кнеза. С обзиром на то да је слово C у имену и у титули једнако написано, изгледнија је ипак прва варијанта читања имена. За интерпункцијски знак кориштена је тaчка. Карика је трапезоидног пресјека а све су три вањске плохе богато украшене, док је унутрашња страна неукрашена. Проматрајући јe као раширени плашт, она је равна трака која се на крајевима (раменима) према споју с главом трапезоидно шири. Подијељена је на три водоравна поља. Вањска поља средишњег дијела траке носе натпис а средишње је украшено вегетабилним мотивом, док су вањска поља рамена украшена вегетабилним а средишње зооморфним мотивом. Они су међусобно одијељени (рамени украс и средишњи дио карике) празним, неукрашеним простором који се у плашту оцртава попут цик-цак линије.

Вегетабилни мотив чини валовита континуирана грана с листовима виновелозе. Зооморфни мотив који се појављује у средишњем раменом пољу није толико препознатљив, но вјероватно је ријеч о лаву. Карика је украшена ниелом који је врло добро очуван, а понајвише се види у раменом појасу. То и не чуди јер је тај дио прстена издигнутији и никада се не налази у дотицају са сусједним прстима, односно с унутрашње стране, уз длан, гдје су услијед ношења прстени обично највише излизани. На почетку и крају сва три средишња поља налази се знак у облику тролиста, на вањским са сваке стране по један, а на средишњем по два тролиста са сваке стране. Натпис на карици писан је такођер готичком мајускулом на латинском језику и у цијелости гласи: IESUSU AUTEM TRANSIE(N)S PER MEDIUM IL(L)ORUM IBA(N)T AME(N). Ријеч је о библијском тексту из Jeванђеља по Луки (Дјеловање у Галилеји, Исус у Назарету, глава 4,30), а реченица у српском преводу Библије гласи: „Али он прође између њих, и отиде“.

Наведене га карактеристике обликом, украсима и техникама израде сврставају у витешки тип прстена, који свој назив дугује углавном друштвеном слоју којем су њихови власници припадали.

Печатни се прстени често спомињу у касносредњовјековним опорукама и пописима, што значи да обично остају у употреби кроз дужи период, чувајући се кроз породичну оставштину. Није само материјална вриједност злата или сребра томе разлог, већ и сентиментална вриједност која се одражава кроз личне и породичне симболе приказане на њему.Од друге половине XIV вијека накит носе сви имућнији људи, а посебно трговци и занатлије, који се понекад и такмиче у луксузу с властелом. Накит је у XV вијеку бројан и скупоцјен, а о томе свједоче бројне оставе, архивски подаци из дубровачких архива као и занимљив податак пољског путописца који је међу свом средњовјековном властелом посебно истакнуо босанске и рашке витезове који су носили необична одијела, скупоцјену опрему и богат накит.

index

Грбови у пуном свом значењу, а посебно они потпуни, шире се са запада и може се рећи да су прилично касно и споро стизали на подручја која су била под византијским утицајем. На просторима која разматрамо, они се појављују од друге половине XIV вијека, у Босни раније него у Рашкој. Најзначајније карактеристике западног утицаја на босанске и хумске печате печатне су слике симболичког значаја те латинско писмо и језик у легендама. Печате су по правилу имали носиоци или представници јавне власти. То су прије свега носиоци највише власти, дакле владари. Велики печати употребљавају се искључиво на исправама јавног карактера, док остали, средњи и мали (печатни прстени) служе владарима и за овјеравање службених исправа, али и за потврђивање сасвим приватних признаница, писама, пуномоћи и сл.

Средњовјековни прстени с хералдичким представама често су садржавали натписе, а попут нашега, познато их је неколико (углавном с непознатих налазишта, вјероватно у Србији) с именом власника. Неки од њих су Радославов, Божиков, Јовов и Драгојев прстен, или примјерице онај челника Градислава, војводе Ивана итд., а ношени су у периоду између друге половине XIV до друге половине XV вијека.

Овај наш прстен о којем је ријеч у овом тексту, припадао је Трипи Бући, што је утврдио још 1887. године хрватски археолог и историчар Шиме Љубић. Власник прстена, Трипко Которанин, како га Љубић назива, био је протовестијар (бринуо се о краљевим приходима) краља Стефана Твртка I, а трговачким везама Котора и државе Котроманића те својевременом Твртковом владавином Котором објашњава његово поријекло. Грб је због приказа вука погрешно приписао моћној зетској династији Балшић.

Трипко, односно Трипе (Петров) Бућа био је успјешан и угледан Дубровчанин, родом Которанин, који је дјеловао у другој половини XIV вијека. Буће су били истакнуто которско племство које је тијесно сарађивало с Дубровчанима и које је имало утицаја на двору Немањића учествујући у дипломатским и политичким пословима Рашке. Роду Бућа су, осим Твртковог протовестијара, такођер припадали славни протовестијари цара Душана (Никола и Михаило), цара Уроша (Петар и Трифун), кнегиње Милице и деспота Стефана (Иван). Трипе Бућа рођен је 1341. године, а 1365. године преселио се у Дубровник. Трипко или Трифун често је име у которским споменицама, а у роду Бућа насљедно је породично име – то су име носили његови ђед и унук. Први се пут оженио 1367. године Катарином из племићког рода Волкасић, с којом је имао троје дјеце. Након њезине смрти поново се оженио 1373. године с Томушом из рода Менчетић с којом је такођер имао троје дјеце. У почетку своје каријере у Апулији је набављао жито за Дубровчане те обављао разне посредничке послове између државе Котроманића и Дубровника. Архивски подаци први пут га крајем 1381. г. доводе у везу с Котроманићима када је био у служби дубровачког посланика код краља Твртка, а утисак који је на њега оставио те засигурно и угледна породична позадина, утицали су на његову даљњу каријеру. Као протовестијар српског краља Твртка I први се пут спомиње 27. априла 1386. године. Обављао је и разне друге послове (трговао, доводио занатлије у државу Котроманића, бавио се политиком и сл.), а најчешћеје у улози Твртковог посланика одлазио у Дубровник. На томе је положају до Тврткове смрти када се највјероватније одмах вратио у Дубровник, гдје се као моћан земљопосједник и феудалац и даље бави трговином те кредитирањем Дубровчана и Которана. Умро је вјероватно на самоме крају XIV вијека, јер задњи спис који га спомиње потиече из 1399. године.

Грб приказан на прстену припада потпуним грбовима који се састоје од хералдичког штита, кациге с плаштем и перјанице, што представља врх развојне линије грбова. Потпуни грбови употребљавају се само као симболи појединаца или породица. Употреба грба с кацигом шири се на Балканско полуострво са запада, а не продире даље на исток од српских земаља.

 

Текст је преузет из рада „SIGILLUM DOMINI TRIPCO COMES AULAE: ZLATNI PEČATNI PRSTEN IZ ARHEOLOŠKOG MUZEJA U ZAGREBU“, аутора Маје Бунчић, Археолошки музеј у Загребу, UDK: 904:739.1“653“. Текст није преузет у цијелини из изворниг рада, него су преузети најважнији дијелови који су прилагођени нашем сајту.

 

ПРИРЕДИО: Борис Радаковић.

Текст преузет са адресе: http://www.plemenito.com/sr/zlatni-pecatni-prsten–tripe-buce,-protovestijara-kralja-stefana-tvrtka-i-kotromanica-/o57

 

Донирајте или се рекламирајте на „Срби у Босни и Херцеговини кроз епохе и судбине“ једином сајту на свијету који описује живот нашег народа на просторима БиХ од насељавања Срба у 7. вијеку до одбрамбено-отаџбинског рата а кроз призме политичке, културне и духовне историје.
Подели:

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Top