СРЕДЊОВЕКОВНО ГРОБЉЕ У РАНКОВЦИМА КОД ЉУБИЊА У РЕПУБЛИЦИ СРПСКОЈ

index-8.jpg
Подели:

СРЕДЊОВЕКОВНО ГРОБЉЕ У РАНКОВЦИМА КОД ЉУБИЊА У РЕПУБЛИЦИ СРПСКОЈ[1]

 

Гробље се налази у љубињском селу Ранковци које припада предјелу пространог кречњачког била које раздваја старе хумске жупе Љубиње и Дабар. У Ранковцима постоји више православних гробаља 19. и 20. вијека (Јањића, Круља и Мравово) представљених углавном нагдробним крстовима скромнијих димензија. Ова новија гробља налазе се у непосредној близини кућа, а средњовјековна гробље села Ранковци лежи нешто сјеверније од Јањића кућа у близини пута за Дабар.

Бројни аутори писали су о средњовјековним гробљима Љубиња. Ипак, ово старо љубињско гробље није до сада поменуто[2].

Средњовјековно гробље у љубињском селу Ранковци састоји се од три споменика у облику крста, при чему два посједују сачуване припадајуће плоче и два споменика у облику дебелих плоча у крајњем западном дијелу некрополе (сјеверни: 179 х 140 х 40 цм и јужни: 239 х 201 х 28 цм). Гробље је смјештено испод гребена Татина на путу за село Влаховићи и сусједну регију Дабра на сјеверу, која је, као и Љубиње, представљала средњовјековну жупу[3]. Поред великог броја старих гробаља састављених од споменика типа плоча, сандука и сљемењака, међу којима се налази и већи број новооткривених[4], Љубиње посједује веома значајан број старих масивних надгробних крстова који нису поменути у познатом прегледу Ш. Бешлагића[5]. Овом приликом, указујем на науци непознату некрополу којом доминирају масивни крстови израђени током периода касног средњег вијека. На припадајућој плочи крста који је означен бројем 1, уочен је и остатак ћириличног натписа (Сл. 1).

Спомници су израђени од бијелог домаћег кречњака подесног за обраду. Може се изрећи утисак да спадају у добро обрађене примјерке средњовјековних нагдробних споменика.

Споменик број 1 (сл. 1) представља надгробни крст који је, могуће, израђен од римског миљоказа. Његове димензије су: 140 х 55 х 36 цм. (Плоча: 195 х 180 х 25 цм).

Украшен је трима представама кошуте и крупним рељефним крстом на западном лицу. Посједује пространу плочу која у своме југозападном дијелу чува остатак ћириличног натписа који казује да на том мјесту лежи Првислав. Уочљива су слова из прва два реда: А СЕ Л[Е]ЖН ПРВНСЛАВ. Детаљном анализом при условима јутарњег свијетла, али искључиво детекцијом словних знакова додиром, било је могуће пронаћи остатке слова из трећег реда: ГРК ДҍАК (Сл. 2).

Ово средњовјековно гробље са сјеверне-сјевероисточне и западне стране ограђено је међом. Сјеверозападно од првог споменика, уз саму међу, налази се други масивни надгробни крст чија је хоризонтална греда за осам цм. дужа од окомите (Сл. 3). Његове димензије су: 140 х 55 х 36 цм.(Плоча: 195 х 180 х 25 цм). Сличан облик старог крста виђа се на још једном мјесту у источној Херцеговини, управо у подручју Љубиња, у Убоском пољу (засеок Брајковина, Крстине)[6]. Споменик на источном лицу носи украсе у облику флоралних мотива.

Трећи споменик у облику крста је, на жалост, полегао и поломљен. Он лежи на крајњој југозападној ивици некрололе (Сл. 4). Његово лијево „раме“ је одбијено. Скренуо бих пажњу на трагове могућег намјерног оштећивања претходног крста и то управо горње плохе окомите греде гдје су видљиви трагови одбијања материјала дубоким засјецањем масивног оруђа. Овај крст је посједовао гробну конструкцију састављену од оклесаних плоча која је оштећена приликом пада споменика. Његове димензије су: 185 х 115 х 25 цм. На обје стране носи украсе у виду спирала.

(Сл. 1) Натпис маркиран меканом кредом: 

А СЕ Л[Е]ЖН

ПРВНСЛАВ[Ь]

ГРК[Ь] ДҍАК[Ь]

А СЕ Л[Е]ЖИ

ПРВИСЛАВ

ГРК ДИЈАК

Овдје лежи Првислав Грк дијак

Датирању натписа може послужити слово В уклесано у облику квадрата које се у натписима Херцеговине јавља током 15. вијека[7], као и слово Ж у виду крстића. Овако усјечено слово Ж, у облику равнокраког крста, виђа се управо у натписима Љубиња 15. вијека[8]. Слово ҍ у трећем реду је изузетног облика у простору источне Херцеговине. У веома старом натпису жупана Крња у цркви Св. Арх. Михаила у Аранђелову се виђа постамент у облику правилног троугла[9] са окомитом линијом која се прихвата на врху.

Сл. 2

Сл. 3

Сл. 4

АУТОР: Горан Ж. Комар

[1] Рад је у скраћеној верзији објављен Гласнику Друштва конзерватора Србије бр. 39, Београд, 2015, 65-67

[2] Luko Zore, Starinski natpisi, Slovinac 1880, 278-295 (Влаховићи); L. Zore, Starinski natpisi, Slovinac, 1881, 66; Љуба Стојановић, Стари српски записи и натписи, III, бр. 4832, 4833 (Влаховићи); бр. 4826-4830 (Премилово поље); 4886 (Доња Капавица: Твртко Вукац) ; Vid Vuletić-Vukasović, Starohrvatska prosvjeta 1895, br. 40-41 (Влаховићи); Vijestnik, X, 1888, 52 (Дабижив Радовановић); Vijestnik XII, 1890, 43 и X, 1888, 73 (Премилово поље); Ćiro Truhelka, Stari bosanski natpisi, Glasnik Zemaljskog muzeja u Sarajevu, 1895, 569 (Кртиње); Matija Bijelić, Dva starobosanska natpisa u Vlahovićima, GZMS 1890, 225, 226; M. Bijelić, Natpis iz Miljanovića, Glasnik Zemaljskog muzeja u Sarajevu, 1891, 54-55 (крст на Миљановићима); Мatija Bijelić, GZMS 1891, 298-304 (Премилово поље); Јефто Дедјер, Херцеговина, атропогеографске студије, Веслин Маслеша, Сарајево, 1990, 276: у Убоску, да на три мјеста „има грчког гробља“: Осоје гдје има и стара црквина, „близу Убалачке локве у гомили Црквини“ и на мјесту „Руди“. У овим топонимима би препознали некрополу на предјелу Гребуша, некрополу на тумулусу у источном крају поља и некрополу Под дубом; 277: некрополу код Зелића кућа „Крлетин греб“ у Вођенима; 280: у Ивици у „Црквинама на Илијину брду негда била црква, а да је грчких гробаља на четири мјеста: Главицама, Јокова ограда, Трепетљике и гробљу Доње Ивице“. Главице су дио села Г. Ивица, а стећци се налазе у мјесном гробљу, док Трепетљика спада у Д. Ивицу; 280: у Крушевици: Варина црква на Градини и некрополе на Кунку и Шурковићима, као и у Ластви „Сватовско гробље“; 283: у Глеђевцима крстови на предјелу Мркаљи (Рашкојев крст) и некропола у Премиловом пољу; Šefik Bešlagić, Stećci, kataloško-topografski pregled, Sarajevo, 1971, 376-380; Š. Bešlagić, Ljubinje- srednjovjekovni nadgrobni spomenici, Naše starine X, Sarajevo, 1965, 113-163. Аутор пружа фотографске снимке крстова у подручју Љубиња: 117: крст на Миљановићима, 119: крст на Жрвњу на Вртинама, 122: крст у Михића Гробљу на Банчићима,123-124: крст у Доњој Капавици, 131: крст Рашкоја у Глеђевцима, 142-144: крст на Рђусима (већи, димензија: 2,30 х 1,35 х 0,30 м) који је однешен у Земаљски музеј у Сарајеву. Такође, 125: скица некропола у Премиловом Пољу, 143: скица некрополе на Рђусима, скица некрополе на Влаховићима. Пружа читања натписа на Влаховићима са маркираним натписима у цркви и натписом на улазу у порту, 148: Влађ Бјелич и Вукосав Влађевић, као и натписа Вучихнића; Marko Vego, Zbornik srednjovjekovnih natpisa Bosne i Hercegovine, tomus II, 1964, br. 94-96 (Влаховићи); M. Vego, Zbornik…, II, br. 97 (Помоћан Остојић у некрополи Под Дубом); М. Vego, Zbornik…, II, br. 112 (Кртиње, крст Радосава Грубача); M. Vego, Zbornik…, II, br. 99 (Миљановићи); M. Vego, Zbornik…, II, br. 86-90 (Премилово поље); M. Vego, Zbornik…, III, 1964, br. 98 (Дабижив Радовановић); M. Vego, Zbornik…, III, br. 304 (Доња Капавица); M. Vego, Iz istorije srednjovjekovne Bosne i Hercegovine, Sarajevo, 1980, 201, 202: натписи Премиловог поља, аутор доноси ревизију сва четири натписа, али не уочава пети; 203: натпис из Глеђеваца; 203, 204; 204, 205: натпис Помоћана из Убоског поља; 205, 210: натписи из Влаховића; Богумил Храбак, О херцеговачким влашким катунима према пословној књизи Дубровчанина Џивана Припчиновића, Гласник Земаљског музеја у Сарајеву, св. IX, историја и етнографија, нова серија, Сарајево, 1956, 29-39; Šefik Bešlagić, Ljubinje-srednjovjekovni nadgrobni spomenici, Naše starine X, Zavod za zaštitu spomenika kulture BiH, Sarajevo, 1965, 113-165; Pavao Anđelić, Srednjovjekovna župa Popovo, Tribunia br. 7, Trebinje, 1983, 61-79; Ahmed Aličić, Poimenični popis sandžaka vilajeta Hercegovina, Orjentalni institut u Sarajevu, Sarajevo, 1985; Đuro Tošić, Prilog identifikovanju i datovanju vlaških stećaka u istočnoj Hercegovini, Istorijski zapisi, god. LXXII, br. 1-2, Podgorica, 1999, 105-129; Aleksandar Ratković, Ljubinje, srednjovjekovne nekropole i crkvišta, Ljubinje 2002; Бојан Турањанин, Новооткривена некропола мраморова у селу Мишљен код Љубиња, Београд, 2013, 255; Р. Ликић, Средњовјековне крстаче љубињског краја, Портал „Моја Херцеговина“ 27. феб. 2013;  Археологија пише нову историју Љубиња, Портал „Моја Херцеговина“, 22. септ. 2014; Р. Ликић, Медијска слава непознатог стећка са Влаховића, Портал „Моја Херцеговина“ 10. јан. 2014. – некропола у Ковачевом гровљу на Влаховићима (засеок Радићи) са осамнаест споменика, један сандук раскошне, умјетничке израде; Р. Ликић, Село Корлати, Портал „Моја Херцеговина“ 13. мај 2013. – некропола у сеоском гробљу у селу Корлати испод гребена Сиљевца који раздваја Љубиње од Попова (Величани); Р. Ликић, Разријешена мистерија Крлетиног греба, Портал „Моја Херцеговина“, 7. феб. 2015.

[3] Радмило Пекић, Жупа Дабар у средњем вијеку, Билећа, 2005; Ђуро Тошић, Средњовјековна хумска жупа Дабар, Београд, 2005

[4] Горан Ж. Комар, Стари ћирилични натписи источне Херцеговине (са прегледом крстова), друго допуњено и измјењено издање, Херцег Нови, 2015

[5] Šefik Bešlagić, Stećci, kataloško-topografski pregled, Sarajevo, 1971, 376-380. Oвим прегледом обухваћене су тек двадесет и двије некрополе у подручју Љубиња, при чему су поменуте и оне у Ранковцима сусједним селима Влаховићи и Доња Капавица: 376, 378. У опсегу ових села постоје и друге средоњовјековне некрополе. Такође, број средњовјековних крстова је пуно већи и може се рећи да овај крај, поред билећког, чува највећи број ових споменика на простору источнохерцеговачких општина и могуће, простору читаве Босне и Херцеговине.

[6] Г. Ж. Комар, Стари…, 191. Споменик на бочној страни посједује ћирилични натпис.

[7] Гордана Томовић, Морфологија ћириличких натписа на Балкану, Београд, 1974, 17

[8] Г. Ж. Комар, Стари…, 118: натпис Радка Дојчина у Г. Ивици и 124: Стипка Радослалића у Премиловом пољу

[9] М. Vego, Iz istorije..., 245; Г. Ж. Комар, Стари…, 41

http://www.plemenito.com/sr/srednjovekovno-groblje-u-rankovcima-kod-ljubinja-u-republici-srpskoj-/o260

Донирајте или се рекламирајте на „Срби у Босни и Херцеговини кроз епохе и судбине“ једином сајту на свијету који описује живот нашег народа на просторима БиХ од насељавања Срба у 7. вијеку до одбрамбено-отаџбинског рата а кроз призме политичке, културне и духовне историје.
Подели:

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Top