„КУЛА КРАЉЕВИЋА МАРКА“

unnamed.jpg
Подели:

На десној обали ријеке Дрине у Вишеграду,који се у писаним документима први пут помиње 1358. године и у коме је некад изнад  данашње вароши, била тврђава“Стари град“ или „Павловина“ (која је име добила по војводи Павлу Раденовићу и његовом сину Радославу Павловићу), и данас самује необична грађевина. Саздана од тврдог клесаног камена, ова грађевина овалног облика, запуштена и остављена, као да тражи радозналог саговорника коме ће, бар на кратко испричати своју причу, открити му од када је и зашто је баш на том мјесту подигнута.

Данас је то више легенда него историја, јер је вријеме испирало године и кроз своје решето пропуштало само оно што је народно вјеровање и сазнање прихватало као истину.

Зидови ове необичне куле, дебели су два метра. Можда и због тога вријеме и невријеме их нису могли уништити. Остала је зидина висока десетак метара унутрашњег пречника од четири метра. На висини од око осам метара видиви су остаци храстових облица који су дијелили кулу на доњи и горњи спрат. Та кула на два боја, каменом обложеним ходницима, била је повезана са градом изнад куле, док се један ужи ходник,спуштао на саму обалу Дрине. Испод куле било је неколико удубљења у стијени. У њима су биле стражарнице из којих су будно мотрили стражари.

У народном предању ова се кула сачувала под називом „Кула Краљевића Марка“ а понегдје и под називом „Тамница“. У њој је, вјерује народ, боравио славни јунак Марко Краљевић који је на свом коњу Шарцу прескакао са једне на другу обалу ријеке. Испод куле су, у камену станцу била удубљења која су, казује предање, остала од Шарчевих копита, било је удубљење у стијени са наслоном као и камен станац са процијепом у који је Марко Краљевић забадао своју сабљу када би се на том каменом сједалу одмарао. У народу су се та обиљежја сачувала под називима „Маркова столица“, „Маркова сједала“ и „Маркова стопала“. Данас тих обиљежја више нема јер су уништена приликом изградње пута поред Дрине. Марко је, казује легенда, са те куле одмјеравао снагу са другим јунацима бацајући на другу страну Дрине свој топуз шестоперац који је, у односу на топузе које су носили други јунаци и витезови, био двоструко тежи. Једном је, у таквом надметању, на тој кули снагу одмјеравао са Мусом Кесеџијом. Са лијеве обале Дрине, са Букових стијена, Марко је на свом коњу Шарцу, са којим је“из леђена рујно вино пио, пола пио пола Шарцу даво“, са лакоћом прескакао ријеку, тако да њему сплавови и ђемије, које су служиле за прелаз са једне на другу обалу, нису требали. Из те куле Марко је мотрио ко му се то кули приближава, а није се у то вријеме било лако запутити Дрином и кренути на десну страну гдје га је чекао мрки поглед страшнога јунака, пред којим је ишла пјесма, а пратила легенда.

За вријеме турске владавине тврђава је претвотена у тамницу у којој су сужњи, не видјевши сунца ни мјесеца, тамновали док би иструнули. Отуда јој и назив „тамница“. У вријеме аустроугарске владавине унутрашњост куле је затрпана земљом и камењем како се у њој не би могли окупљати и прикривати бунџије и комите од којих је власт зазирала.

Кула Марка Краљевића данас самује и плијени радознале погледе свима онима који лијевом обалом Дрине, долазећи чувеној ћуприји на Дрини, загледају њене обле зидине питајући се ко их је, када и зашто сазидао. Кула је давно потрошила своје, а ново вријеме није стигло да постави ни путоказе.

 

ПРИРЕДИО И ФОТОГРАФИСАО: Угљеша Скоко

http://www.plemenito.com/sr/%E2%80%9Ekula-kraljevica-marka%E2%80%9C-/o263

Донирајте или се рекламирајте на „Срби у Босни и Херцеговини кроз епохе и судбине“ једином сајту на свијету који описује живот нашег народа на просторима БиХ од насељавања Срба у 7. вијеку до одбрамбено-отаџбинског рата а кроз призме политичке, културне и духовне историје.
Подели:

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Top