ТРЕБИЊЕ

Stari-Grad-1230x923.jpg
Подели:

Та два ока угледаше бисер Требишњице

златно поље подно наше Грачанице.

Камен везе грбе Леотара

у колијевци римских легионара.

Како ли је расло и са земљом срасло

на путима нашим, наших освајача

прегрмило буре, бјежало од ђавла

име му је гордо, а прошлост му славна.

Анжујска је крв ту донијела душу

краљевски је љиљан у баштама узбран,

тај цвијет златни на плавоме платну

за Божију мајку, Богородицу славну.

Косача земље темељ свој су дале

освајача руке тад’ су задрхтале

за име и част земље Херцегове

ломили су копља за живот слободе.

Вијекови су ћутали и нијемо су гледали

живот што се руши и душу што вене,

духови су прошлости чезнули и чекали

ново вријеме, боље покољење.

Времена су дошла трговаца душом,

свето није ништа безбожнику лудом,

остали су живи само кишни црви

и покоји јунак тих рањених груди.

Требиње су двори нове борбе.

Име то ће чувати Дучићеви стихови,

мраморје, стећци ил’ биљези,

будућност нас  наша води краљу и слободи.

Донирајте или се рекламирајте на „Срби у Босни и Херцеговини кроз епохе и судбине“ једином сајту на свијету који описује живот нашег народа на просторима БиХ од насељавања Срба у 7. вијеку до одбрамбено-отаџбинског рата а кроз призме политичке, културне и духовне историје.
Подели:

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Top