МАЈОР ЈЕЗДИМИР ДАНГИЋ

Dangic.jpg
Подели:

Мајор Јездимир Дангић је рођен 4. маја 1897. у Братунцу, у свештеничкој породици. Као ђак, припадао је ‘‘Младој Босни’‘, због чега је у време сарајевског атентата ухапшен. Тако је Први светски рат провео у тамници.

После рата Дангић завршава права у Београду и запошљава се у жандармерији. У активну службу је преведен 1928, у чину коњичког поручника. Априла 1941, као командир Дворске жандармеријске чете, пратио је краља Петра до Никшића. На понуду да уђе у авион, рекао је: ‘‘Један Србин не би смео да напусти своју земљу у невољи’‘.

Убрзо потом, Дангић прихвата службу у Комесарској управи Милана Аћимовића. Био је командир једне жандармеријске јединице на Дрини до 16. августа 1941. Тога дана, пуковник Дража Михаиловић именује Дангића командантом свих војно-четничких јединица у Источној Босни. Дангић прелази Дрину и у кратком року организује војску која је, према немачким изворима, бројала 20.000 добро увежбаних људи. За неколико месеци Дангић је ослободио Источну Босну и зауставио хрватско-муслимански геноцид над Србима.

Јануара 1942, у уверењу да је пуковник Михаиловић прешао Дрину, две немачке дивизије, ојачане усташама, покрећу офанзиву на слободну територију. Дангић покушава да зустави Немце преговорима, али без успеха. Ипак, по проласку офанзиве, четници су повратили старе позиције. Знајући да ће уследити нова офанзива, Дангић покреће дипломатску акцију. На преговорима са Немцима и генералом Недићем у Београду, предлаже да Источна Босна уђе у састав Недићеве Србије. Немци одбијају предлог, спремајући нови поход.

У ноћи између 11. и 12. априла 1942, у Рогачици код Бајине Баште, једна јединица 714. немачке дивизије на препад заробљава мајора Дангића. Дангић бива одведен у заробљенички логор, одакле бежи и прикључује се покрету отпора у Пољској. На крају рата, попут многих пољских официра, и мајор Дангић пада у руке Црвене армије. Совјети га испоручују југословенским комунистима. На стаљинистичком процесу у Сарајеву 1947. године, осуђен је на смрт и потом стрељан.

Крајем 1941, Дража је, за случај своје погибије, одредио мајора Дангића за једног од три својих наследника.

АУТОР: Милослав Самарџић

ИЗВОР: „Погледи“.

Донирајте или се рекламирајте на „Срби у Босни и Херцеговини кроз епохе и судбине“ једином сајту на свијету који описује живот нашег народа на просторима БиХ од насељавања Срба у 7. вијеку до одбрамбено-отаџбинског рата а кроз призме политичке, културне и духовне историје.
Подели:

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Top