НАРОДНА ПРИПОВЈЕТКА: Жали чипчија својега агу

3330107531_2b522134b1.jpg
Подели:

Вратише се једном Турци с боја, ђе је много Турака изгинуло, те кажују погинуо је та и та, па ови и ови, па они и они, док најпотла помену и раметли мулу Хасана, и кад чује раја његов чипчија, рече у себи:

-Благо мени јутрос, кад ми је Бог смакнуо с врата онакога катила! – па од враголука, да га Турци чују, почне на вас глас жалити: – Куку мене, мој лијепи и добри ага!

Други га Турци почну ћешити:

-Доста више, вјере ти, кад му ништа помоћи не можеш.

А он плачући:

-Немојте се гријешити, моје аге, ја имам кога жалити доклен сам гођ жив, – и настави: Вјерујте ми да бих волиј да је три стотине Турака погинуло но он!

 

ИЗВОР: Војислав Ђурић, Антологија народних приповедака, Београд 1990.

Донирајте или се рекламирајте на „Срби у Босни и Херцеговини кроз епохе и судбине“ једином сајту на свијету који описује живот нашег народа на просторима БиХ од насељавања Срба у 7. вијеку до одбрамбено-отаџбинског рата а кроз призме политичке, културне и духовне историје.
Подели:

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Top