Херојски дани Друге сарајевске…

scan0005.jpg
Подели:
Припадници ИДО „Соко“ из састава 2. Сарајевске лаке пјешадијске бригаде
Тог четврог августа становнике Војковића и Грлице узбунило је гранатирање из правца Храснице и Соколовић колоније. Команда је издала наредбу о подизању борбене готовости јединица. Око 10 часова на појединим мјестима је дошло до мањег отварања ватре, да би убрзо на правцу линије одбране изнад Грлице у рејону Црквењаша кућа дошло до контакта између снага 2. Сарајевске ЛПБр и непријатељских јединица, које су биле из састава 4. моторизоване бригаде ткз. АР БиХ, под водством Фикрета Превљака званог Фикро. Недуго затим дошло је и до размјене ватре на положају Равне- Накло.
Напад муслиманских снага је био жесток и проширио се на готово читаву линију од Фамоса до Крупца. Наше снаге су послије почетног удара, консолидовали своје редове, а у испомоћ су пристигле и интервентне снаге са неколико борбених транспортера, који су били у саставу Специјалне бригаде полиције- Плави Анђели. Са Илињаче су почеле и дејствовати „Праге“ из састава 4. ЛПА пука.
Око 16 часова интензитет напада је спласно и већ тада се могло утврдити да је офанзива и план заузимања овог дијела Српског Сарајева употпуности пропао.
У вечерњим сатима из предостожности и неповољног гео- стратешког положаја ових насеља у односу на Игман, извршена је евакуација цивилног становништава.
На другој страни, борци 4. моторизоване бригаде (касније 104. витешка)  ткз. АР БиХ претрпјели су велике губитке. Према обавјештајним подацима погинуло их је 23, а 17 рањено. Треба напоменути да се ради о младим момцима, који су били пажљиво селектовани за овај напад. Послије размјене, тијела погинулих су довежена у двориште храсничке Основне школе „Алекса Шантић“ гдје су цријевима сапрана, а двориште школе је било сво од сукрвице, причају очевидци.
У извиђању простора послије напада припадници ИДО „Соко“ из састава 2. СЛПБр, су дошли до закључка да су непријатељски војници неколико дана прије напада боравили испред наших линија и чекали најповољнији тренутак за напад.
На крају треба напоменути да су становници ових насеља херојски стали и одбранили своја вјековна огљишта. Из ове битке може се дати одговор на питање ко је био агресор у овом грађанском рату.
Животе за одбрану Војковића, Грлице и Крупца дали су: Милинко Шеховац, Мирко Божовић, Момчило Крстовић, Васо Симанић, Тихомир Берибака, Мирко Мијовић и Радивој Нинковић.
Вјечна им слава и Бог душу да им прости !!!
 
У тексту кориштени подаци из ратног дневника С.Г.
Текст преузет са адресе: http://vojnapolicija-srk.blogspot.ba/2017/08/blog-post.html?m=1
Донирајте или се рекламирајте на „Срби у Босни и Херцеговини кроз епохе и судбине“ једином сајту на свијету који описује живот нашег народа на просторима БиХ од насељавања Срба у 7. вијеку до одбрамбено-отаџбинског рата а кроз призме политичке, културне и духовне историје.
Подели:

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Top