МАНАСТИР ГЛОГОВАЦ

Manastir-Glogovac.jpg
Подели:

манастир Глоговац

 

 

 
Кањон у којем се налази манастир

Манастир Глоговац је попут ластавичијег гнезда, смештен у скровитом великом кањону малог потока Глоговца, међу брдима планине Горице. Налази се на тромеђи оштина Шипова, Јајца и Доњег Вакуфа. Он са друга два светишта овога краја, римокатоличког Подмилачја код Јајца и муслиманског Прусца код Доњег Вакуфа, чини трио светих ходочасничких места народа овога краја.

Као и већина наших средњевековних манастира и Глоговац је сакривен далеко од караванских путева чији каравани су били непрестана претња манастирима. Његови оснивачи као да су тражили најлепше место у природи да га претворе у свети олтар, да се у миру и тишини, далеко од  буке света, на њему приноси непрестана бескрвна жртва Богу, свет и човјечанство. Окружен изузетном природном лепотом, он једноставно плени сваког посетиоца. Посебно је то изазовно у данашње вријеме када је читав свијет претрпан аестетичном „културом“.

 
манастирски поток

Немирни планински поточић Глоговац тече и жубори тик поред самог манастира и носи вечну поруку течења  „panta rei“ , као и трајања свега у природи. Увијек  једнако и довољно, никад премало, што опет даје једну поруку и посведочава реч Господњу: „Знао Отац ваш небески шта вама треба; иштите прије свега Царства небескога, а све друго додаће вам се“. Тишина у њему и око њега ненаметљиво поручује како се Бог може чути и осјетити у миру и тишини, да се молитва и служење Богу треба у миру чинити.

Само име манастира повезује нас и подсјећа на духовну и физичку везу Србског народа од Косова, племе Глоговац, преко Херцеговине  до Крајине. Глоговац на Косову, племе Глоговац у Херцеговини и Манастир Глоговац у Јању!

 
Св.краљеви Драгутин и Милутин

Народно предање, као и народна песма сведоче да су Турци приликом освајања Босне 1643. године разрушили манастир Глоговац, а Игумана Јеремију на колац набили.  Ослањајући се  дакле, на ове изворе, који никад нису настајали из других разлога, већ да у временима страдања и уништења материјалних сведочанстава, страха и терора, очувају код народа памћење на оно што је некада било. Манастир је постојао пре доласка Османлија на босанске просторе. Већина средњовековних манастира у Босни настали су у време владавине краља Миутина у Србији, и његовог брата Драгутина у Срему и Соли (Тузла), те породице Котроманић у Босни.  Краљеви Драгутин и Милутин препознатљиви су  у историји по томе  да су многе светиње подигли, али и многе обновили и помогли. Трагом те чињенице претпостављамо да  је манастир Глоговац настао у вријеме владавине ових краљева, дакле у првој половини  14. вијека.

 
Султан Абдул-Азиз

По свему судећи, он је био, за разлику од других царских лаври, односно царских задужбина, веома скроман манастир. Није спадао у ред оних у којима се јело златном кашиком. Он је типичан пример манастира за монашко тиховање, место созерцања и молитве. То је сасвим евидентно по утицају који је оставио на становништво Јањске висоравни. По узору на живот у Глоговцу, који је Турском силом разрушен, домови на Јањској висоравни постали су „глоговци у маломе“.

 
Султан Абдул-Меџид

За вријем владавине султана Абдул Меџида (1839-1861) и султана Абдул Азиза (1861-1876), познатих попросвјетним и административним реформама, које су завели у Отоманској империји, показаше се зраци „некаквих“ бољих  дана за Српски народ у Босни. Програм реформи у империји изазвао је жестоке отпоре код тврдокорних бегова и ага Босне и Херцеговине. Унутрашњи међутурски сукоб по питању реформи у империји био је од великог значаја за поробљене хришћане, од којих су рефоорматори очекивали подршку, прије свега физичку, у обрачуну са тврдокорним беговим, који су настојали сачувати привилегије за себе и своје фамилије. Кључну  улогу  у овом обрачуну одиграо је Омер –паша Латас, исламизирани и потурчени Србин Мићо-Михајло Латас, из села Јасеница код Плашког, у Лици, који се ставио на страну султана реформатора.

 
Омер-Паша Латас

Иако суров и немилосрдан по нарави, Латас је све захтеве Срба узимао и решавао их на терену повољно. То је учинио из разлога да би их придобио за своју реформаторску опцију и султана.

Баш у вријеме Срби са Јањске висоравни и њене околине, које је увијек красила вјера и побожност, осјетише повољан тренутак да пођу код паше Латаса и затраже од њега да им дозволи да подигну богомоље, да се имају гдје Богу молити и састајати. Пошто Латас прихвати њихову молбу, одобри им да подигну себи богомољу, али која се ниоткуда неће видјети нити њено звоно чути. Вративши се у Јањ делегација Јањских Срба изнесе ово  пред породичне старјешине, а они  већаху где би  могли такву богомољу направити, да буде по вољи Латаса. Тада се старјешине сетише да је давно прије доласка Турака подно старог града Штрб постојао манастир Глоговац.

 
Манастир некада

Тако дође до прве обнове манастира, односно светог храма, кога они посветише Светом Георгију. Прво обновљење манастира Глоговца било је 1866. године до 1869.године. у „Шематизму православне митрополије и архидијецезе дабро-босанске за годину 1883.“ Описано је ово обновљење на следећи начин.

 
Св.Великомученик Георгије

Основан је од ономесног свештенства и народа године 1866., а довршен и освећен 1869. Митрополит Дионисије (Илијевић) посветио га је Светом Великомученику Георгију. Народ при оснивању овога храма није  ни мислио да ће он бити посвећен за свету обитељ, него почев  да у оној околини има 500 православних кућа, они се договоре, да би им свима као парохијална служила, што и учине под управом покојног попа Николе Обрадовића. Када је Црква већ довршена, као што је горе споменуто, дође митрополит Дионисије, те увидевши овај пусти положај, у ком је нова црква саздана, предложи: да би прилично  било  ову цркву посветити за свету обитељ, по чему су најближе куће удаљене  од цркве к истоку 2 сахата, к сјеверу ½ сахата, к западу 1 сахат и к југу ½; од града Јајца удаљена је црква к југу 3 сахата. На то народ пристаде и црква се посвети за обитељ. Том приликом буду произведени поп Раде Сурутка и поп Никола Обрадовић  за јеромонахе и предан им буде манастир да у њему служе, а када митрополит Дионисије- родом бугарин дође за Игумана, предана му би управа манастира Глоговца, а како је био муж поштен и изображен, он одмах дадне једну направити кућу за стан братства, и у истој кући одреди двије собе за учитеља и школу. Касније, када он (само годину и пол је боравио у Глоговцу) пао у немилост код турских власти у Јајцу, морадне се уклонити у Србију, а скоро по његову одласку и она два монаха се упокоје, те тако манастир остаде пуст, док у њему мирски свештеници: поп Саво Ракита , поп Шпиро Ракита и поп Јово Обрадовић почну служити, па тако и данас служе.“

О  манастирском конаку у истом „Шематизму“ се каже: „зграда је озидана од тврдог материјала(камена) врло тврдо и добро је по источном обреду, али без икаквог византијског стила и украса. Покривен је дрвеном шиндром (врста даске) и није никада страдала од ватре и робије, само 1881. Лопови су дошли по ноћи, разбили манастирска врата и покупили све црквене ствари и у готовоме 300 форинти“

Такође за манастирски посед наводи следеће: „ Манастир има своје земље до 300 ока усјева, од којих приходи манастиру припадају, а такође има од две куће, које се издају у закуп 200 фор. годишње. Манастир  од ових прихода не троши ништа, јер свештеници у њему служе и имају своје парохијалне приходе од којих се издржавају“.

 
Манастир пре обнове

Недуго потом, деси се босанско-херцеговачки устанак, којим Срби хтједоше за свагда збацити отомански јарам са врата. Због властитих интереса западних сила, прије свега Енглеске и Аустроугарске, устанак је у крви угушен, а многе старе светиње и тек подигнуте, односно обновљене , бише попаљене и порушене. И манастир Глоговац је захваћен турском одмаздом над Србима.

На сву срећу није много страдао. Доласком у ове крајеве власт Аустоугарске  империје, ствари су се из темеља промјениле. Да би се показала добронамјерном и благонаклоном према Србима и другим хришћанима у Босни и Херцеговини, нова власт дозволи градњу храмова, обнављање светиња. Друга обнова манастира Глоговца, односно његова доградња, деси се између 1890. и 1892.године,  тада је подигнут данашњи звоник.    Осим тога, око манастира се поче формирати омање насеље, које ће потом постати управним центром читаве Јањске висоравни. Подигнута је школа, жандармерија, трговине, гостионице, млинови, занатске радионице и други објекти који су служили за становање. Напредовање насеља Глоговца око истоименог манастира била је још евидентније након Првог свјетског рата до 1941.године.

Распадом  Краљевине Југославије и стварањем НДХ, ситуација се из основе измијенила. Нова усташка власт запалила је насеље Глоговац.

 
мапа НДХ

Сам манастир Глоговац запаљен је 14. Октобра 1942. (на Празник Покрова Пресвете Богородице). Након Другог свјетског рата нова комунистичка власт систематски је уништила остатке насеља Глоговац, а није  дозволила обнављање манастира Глоговца све до 1960. Тек доласком младог и ревносног свештеника Мирослава Стрике на парохију глоговачку, те уз несебично залагање блаженопочившег владике бањалучког Василија (Костића), ствари су се почеле мењати на боље. Доласком свештеника  Мирослава Стрике развила се велика борба за слободу вероисповјести и људска права за Србе јањске висоравни. Уз велику подршку, моралну и материјалну, јањских богомољаца, које је предводио Осто Медић из Стројица, свештеник Миросалв Стрика, иако још увијек у животној опасности, храбро се упустио у борбу са комунистичком влашћу, која је настојала по сваку цену да наметне атеизам Србима Јањске висоравни. Резултат вишегодишње неравноправне борбе био је у томе да је комунистичка власт дозволила обнављање манастира Глоговца, односно само манастирске цркве.

 
манастир Глоговац данас

Дозвола није била резултат добре воље или промијене односа комунистичког режима према цркви. Напротив, режим се након тога окомио на народ, који се сврстао уз свештеника и цркву. Ускраћивањем економске помоћи и програма развоја Јањске висоравни режим је осудио Србе на расељавање. Процијеном политичких одлука комунистичког режима засигурно се може тврдити да је вршено систематско расељавање Срба из Јања.

Завршетак радова на обнови цркве манастира Глоговца и освећење обновњеног храма десило се у јесен 1966.године. Освећење су обавили епископи, жички Г.Василије (Костић) –(претходно бањалучки владика) и бањалучки Г. Андреј (Фрушчић). Кум обновљеног храма био је богомољац Осто Медић из Стројица.

Године 1991 улога манастира Глоговца као великог духовног центра је активирана. Наиме, претходне 1990.године, одлуком Светог архијерејског сабора овак манастир је ушао у састав новокреиране епархије бихаћко-петровачке, епископ далматински Г. Николај (Мрђа), благословио је обнављање „ Јањског сабора“, који је такођеод комунистичког режима укинут и забрањиван годинаман. На првом обновитељском сабору 1991. године Манастир су благословили својим доласком и служењем Свете архијерејске литургије: Његова Светост Патријарх српски Г. Павле (Стојчевић), те епископи: будимски Данило (Крстић), далматински Г. Николај (Мрђа), горњокарловачки Г. Никанор (Богуновић) и источноамерички Г. Митрофан (Кодић), иначе родом из села Љуше, надомак манастира Глоговца.

 
Његова Светост Патријарх Павле

На светој архијерејскол Литургији Патријарх је произвео у чин архимандрита (глоговачког) новоизабраног Епископа бихаћко-петровалког Г. Хризостома (Јевића), који је преузимањем дужности епархијског архијереја преузео бригу о манастиру Глоговцу. Била је ово прва посјета једног патријарха Јању. Патријарх спрски Г. Павле поново је у више наврата, посјетио манастир Глоговац.

Од 1991. године редовно се у Недељу свих светих одржава Јањски сабор, који је постао највећи верски сабор овог дијела републике Српске. У току 2000. Године израђен је пројекат рестаурације и доградње манастиа Глоговца. Пројекат је по благослову епископа Хризостома израдио проф. Др. Љубиша Фолић из Београда. Приликом скидања слоја бетона са патосне подлоге пронађен је патос од камених плоча и „богородично коло“ из 1868/69 године. Изглед манастирског храма је обогаћен доградњом куполе, која до тада никада није постојала, тако да нови изглед обновљеног храма употпуњује живописну слику овог Јањског бисера. У потпуности обновњени и реконструисани храм манастира Глоговца, освештан је 2005. године. Манастирски конак је реконструисан, надограђен и стављен у функцију.

 

http://manastirglogovac.blogspot.ba/p/blog-page.html

Донирајте или се рекламирајте на „Срби у Босни и Херцеговини кроз епохе и судбине“ једином сајту на свијету који описује живот нашег народа на просторима БиХ од насељавања Срба у 7. вијеку до одбрамбено-отаџбинског рата а кроз призме политичке, културне и духовне историје.
Подели:

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Top