МАНАСТИР ОСОВИЦА

89695.jpg
Подели:

 

Манастир Осовица је манастир православне епархије бањалучке СПЦ.

Манастир се обнавља на темељима некадашњег манастира. Темељи манастира откривени су 2003. године на локалитету Манастириште поред речице Осовице на Мотајици. Старост темеља се датира на крај 13. или почетак 14. века.

Стари манастир је припадао области Усора, која је била под влашћу Владислава Другог, сина Стефана Драгутина. Први пут је рушен почетком 16. века, касније више пута обнављан током 17. века, када је опустео све до 2003. године, када је започета његова обнова.

Манастир Осовица се у многим документима помиње заједно са манастиром Ступље, а судбина манастира је уско повезана са манастиром Ступље јер су заједно и пострадали у Аустријско-турскм ратовима који су на овим теренима вођени током 17. и 18. века. Након разарања манастира муслимани су се населили на овом терену, тј. подручју јужно од Саве, која је била природна граница дуго времена.

У манастиру Гомионица је сачуван манастирски печат манастира Осовице.

Обнова манастира започета 2003. године, са благословом епископа бањалучког Јефрема је још у току. Гради се црква, конак, благоваоница.

 

Хронологија:

 

  • 285 – 1316

    Oбласти Усоре и Соли је управљао краљ Драгутин Немањић – (преподобни монах Теоктист) задужбинар већине православних манастира на простору овог дијела Босне христоносне. Највјероватније ктитор Благовјештењске обитељи манастира Осовице.

  • 1330

    Манастирски печат са натписом: IС + ХС образ Благовјести Пресвете Богородице љета 1330 манастира Осовица.

  • XVI

    Рачански или Беочински помјаник помиње јеромонаха Исаију и монахе Ефтимија и Аксентија осовичке.

  • 1604

    Опширни попис босанског санџака (Tapu Tahrir Defteri) помиње калуђера Аврама који баштини посјед у Горњој Лепеници.

  • 1612

    Помиње се да је Минеј, који се данас налази у славонском манастиру Ораховица преписан у храму Светог Николе у манастиру Липље у вријеме преосвећеног митрополита дабарског господина Теодора и свечесног осовичког игумана господина Христофора јеромонаха и свечесног липљанског старца господина Герасима јеромонаха.


  • 1616

    У запису на липљанском Псалтиру, штампаном у Венецији 1570. године, налазимо да је у манастиру Осовици те године рукоположен у чин „попа“ (јеромонаха) јерођакон Симеон.

  • 1689

    Завршeн аустро – турски рат, аустријанци се повукли преко Саве, а турци попалили све наше светиње, међу којима је била и Осовица са забраном обнављања због српског учествовања на страни аустрије.


  • 1800

    Кобашки бег који је носио титулу капетана продао последњи камен манастирске цркве и конака у Славонски кобаш за изградњу аустријских кућа и помоћних објеката.

  • 1850

    На мјесто самог манастира кобашки бег је населио српске породице из Илове давши им дио манастирског посједа у власништво да би се затро сваки траг о постојању некада славног манастира Осовице (Манастирице).


  • 1918

    Прота Тома Анђелић парох дервентски биљежи да су аустроугари приликом анексије Босне и Херцеговине однијели комплетну библиотеку црквене општине Дервента у којој су се чували стари и вриједни рукописи из манастира у Мотајици Осовице.

  • 1964

    По Божјем промислу породице насељене на самом манастиришту селе се у сусједна села, а мјесто гдје је некад била светиња остаје поново слободно.


  • 2003

    Свештеник Славиша Топић и Верољуб Малетић проналазе темеље историјског манастира Осовица.

  • 2008

    Почиње са сређивањем локалитета.  По благослову Владике Јефрема монах Доситеј прелази из манастира Липље у Осовицу. На Ваведење Пресвете Богородице Епископ Јефрем је извршио освећење привременог манастирског конака са капелом.

  • 2010

    На дан успомене Светог великомученика Прокопија Епископ Јефрем осветио темеље манастирског храма и конака са зимском капелом.

  • 2013

    На празник Благовјести Пресвете Богородице Еписком Јефрем је осветио капелу Светог великомученика Прокопија. А на дан светог великомученика Прокопија у манастиру Осовица су служили Епископи: бањалучки Јефрем, сремски Василије и банатски Никанор и том приликом, у присуству више хиљада вјерника, осветили звоник са капелом Светог Николаја мирликијског чији су ктитори браћа Владица и Зоран Лемић из Бањалуке. Исте године у манастир Осовицу по благослову Епископа Јефрема долазе јеромонах Теофил из манастира Ступље и монахиња Јелена из манастира Моштанице. Доласком јеромонаха Теофила почињe редован богослужбени живот манастира.

    http://www.manastirosovica.com/

  • http://www.republikasrpska.net/manastiri/manastir-osovica/

 

Донирајте или се рекламирајте на „Срби у Босни и Херцеговини кроз епохе и судбине“ једином сајту на свијету који описује живот нашег народа на просторима БиХ од насељавања Срба у 7. вијеку до одбрамбено-отаџбинског рата а кроз призме политичке, културне и духовне историје.
Подели:

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Top