БОЈИЧИЋ АЛИЈА И ЗМАЈ-ОГЊЕНИ ВУК

zmaj-ognjeni-vuk.jpg
Подели:

0001 Књигу пише Бојичић Алија
0002 Из Кладуше из Турске Удбине,
0003 Те је шаље Змај-огњену Вуку
0004 У обали ниже Качаника.
0005 Колико је силан и бијесан,
0006 Овако му Турчин књигу слаже:
0007 ”Здраво, Вуче, од горе ајдуче,
0008 ”Ја сам чуо ђе казују људи,
0009 ”Да си ваљан јунак на крајини,
0010 ”Сву крајину од Турака браниш,
0011 ”И мегдане млоге задобиваш.
0012 ”Тебе фале, а мене не куде.
0013 ”Још сам чуо, ако ме не лажу,
0014 ”Да ти имаш у потају дора,
0015 ”Доратаста и путоногаста,
0016 ”Нејахана и оседлисана,
0017 ”Да ти ваља у твојој потрби,
0018 ”А ја имам суру бедевију:
0019 ”Твој је добар, и моја је харна,
0020 ”Научена боју и мегдану,
0021 ”Претекла би тицу ластавицу.
0022 ”И чуо сам ђе причају људи,
0023 ”Да ти имаш двије даницкиње,
0024 ”Све облите у сувоме злату,
0025 ”На њима су два чарка ђурковца,
0026 ”И да имаш два мача вуковца,
0027 ”Који су ти од баба остали,
0028 ”И да пашеш сабљу димишкију,
0029 ”Да је такве у јунака нема;
0030 ”А ја имам бистра џевердара,
0031 ”И оружје не грђе од тебе,
0032 ”Које слуша, ако рука служи,
0033 ”Ђе удара мелем не требује.
0034 ”Ја још да ти једно чудо кажем,
0035 ”Дочуо сам казали су мени,
0036 ”Да ти имаш љубу Анђелију,
0037 ”С којом си се скоро саставио,
0038 ”Да је таке у каура нема,
0039 ”Ни ружнија од загорске виле;
0040 ”А ја имам млађену кадуну,
0041 ”Скоро сам је себи добавио,
0042 ”Твоја дивна, моја ружна није,
0043 ”Обје младе и нама су драге.
0044 ”Ала, Вуче, да се мијењамо:
0045 ”Подај мени Анђу и оружје,
0046 ”И подај ми силнога дората,
0047 ”Бољи јунак Анђу ће љубити,
0048 ”И оружје бољи опасати,
0049 ”А дората боље проиграти.
0050 ”Ако ли ме послушати нећеш,
0051 ”Позивам те на мејдан јуначки,
0052 ”Да избереш ђе је теби драго. ”
0053 Када Вука књига допанула,
0054 Књигу чита пак се подсмјехује,
0055 ”Ала, рече, чудне аранзаде,
0056 ”Куда ли је Турчин наумио,
0057 ”Да изгуби себе али мене? ”
0058 Па довати дивит и артију,
0059 Брже кити књигу на кољено,
0060 Те је шаље Бојичић Алији.
0061 Овако му Вуче отпишује:
0062 ”Силно Туре, Бојичић-Алија,
0063 ”Ја сам твоју књигу проучио,
0064 ”И видио што ми у њој пишеш.
0065 ”Истина је све што људи кажу,
0066 ”Да ја имам коња и оружје,
0067 ”И да имам дивну Анђелију,
0068 ”Ал’ се чуду дочудит’ не могу,
0069 ”Што ће теби моја сиротиња?
0070 ”А ја твоме не завидим благу,
0071 ”Ни јунаштву, како што ми кажеш.
0072 ”Све ти твоје дуговјетно било,
0073 ”А ја не дам мојега дорина,
0074 ”И оружје ког сам добавио.
0075 ”И да бих ти обоје послао,
0076 ”Не дам моје љубе Анђелије,
0077 ”Док је мени на рамену главе,
0078 ”И свијетли образ пред људима,
0079 ”Лудо јој је чедо под појасом.
0080 ”Но, Алија, силни мегданџија,
0081 ”Твоје држи, а моје не давам,
0082 ”Прођимо се врага и мегдана,
0083 ”Гријота је од Бога једнога,
0084 ”Да погубиш мене, ал’ ја тебе
0085 ”Без инада и никаква кара,
0086 ”Него ајде да се братимимо,
0087 ”Љубе наше дај да посестримо,
0088 ”Да будемо главни пријатељи. ”
0089 Кад Алији ситна књига дође,
0090 Не бјеше му мила николико,
0091 Но се Турчин насрдио љуто,
0092 У љутости другу Вуку пише:
0093 ”Страшљивице, Змај-огњени Вуче,
0094 ”Нећу с тобом чинит’ пријатељства,
0095 ”Нити примам твојега братимства,
0096 ”Но те чекам на мејдан јуначки
0097 ”У ливади ниже Качаника.
0098 ”Рок неђеља, мегдан понеђељник,
0099 ”У уторник да кукају мајке,
0100 ”Али моја, али твоја, Вуче.
0101 ”Чекаћу те под зелену јелу,
0102 ”Ту ћеш наћи мене и кадуну.
0103 ”Ти доведи твоју Анђелију,
0104 ”Ком помогне срећа на мегдану,
0105 ”Ко добије, нека има двије,
0106 ”Тако коњи, тако и оружје,
0107 ”И не води никог од Србаља,
0108 ”Нећу ни ја никог од Турака. ”
0109 Шаље Вуку књигу кастилице,
0110 Кад Вук виђе шта Алија пише,
0111 ”Авај, рече, до Бога милога
0112 ”Ђе ми ваља гинут’ на срамоту,
0113 ”Боље него живјети срамотно. ”
0114 Пак дозива вјерену љубовцу:
0115 ”Анђелија, моја љубо драга,
0116 ”Обуци се што можеш наљеше;
0117 ”Мене вади коња и оружје,
0118 ”Јере ћемо шјутра путовати
0119 ”На ливади удно Качаника.
0120 ”Ево ме је књига допанула
0121 ”Од Турчина Бојичић-Алије,
0122 ”Зове мене Турчин на братимство,
0123 ”Рочили смо да водимо љубе. ”
0124 Брзо га је Анђа послушала,
0125 Извади му ђузел одијело,
0126 И изнесе свијетло оружје,
0127 Слуга коња справна принијели.
0128 Обуче се и Вуко и Анђа,
0129 Добрије се коња доватише,
0130 Право пошо доље до Качана.
0131 Фала Богу да је великоме!
0132 Дивно ли их бјеше погледати:
0133 Диван јунак, а још љеша Анђа,
0134 Ођело их понијело дивно,
0135 И смрт би се огрјешила љуто,
0136 Када би их заран’ раставила.
0137 Кад су дошли на ливади равној,
0138 Али Турчин приђе доранио,
0139 На санџади ноге прекрстио,
0140 Лулу пуши, а пије ракију,
0141 Служи му га дилберли кадуна
0142 Десном руком чашом позлаћеном.
0143 Божју му је помоћ називао:
0144 ”Божја помоћ, Бојичић-Алија! ”
0145 Колико се Туре посилило,
0146 Нит’ се диже, нит’ се Бога прима,
0147 Но погледа милу Анђелију,
0148 Од јада га увати грозница.
0149 Тада Турчин на ноге устаде,
0150 Бедеви се у рамена баци:
0151 ”Држ’ се, рече, Змај-огњени Вуче! ”
0152 Препаде се, и невоља му је.
0153 Тадер Вуче ријеч проговара:
0154 ”Анђелијо, моја вјерна љубо,
0155 ”Ако би ме Турчин погубио,
0156 ”И ако би тебе заробио,
0157 ”Лудо ти је чедо под појасом,
0158 ”Када би га на свијет родила,
0159 ”Пошљи ми га мајци на дворове,
0160 ”Немој моју заборавит’ душу. ”
0161 Не да Турчин даље говорити,
0162 Него трже сабљу оковану,
0163 И на Вука страшно насрнуо,
0164 Листо га је Вуче дочекао,
0165 Пусте им се сабље саломише,
0166 Бацише их у зелену траву,
0167 Фатише се за грла бијела,
0168 Ћерају се тамо и овамо,
0169 Ћерају се љетни дан до подне,
0170 Ударила сила на бијеса:
0171 Нит’ се даде преклонит’ Алија,
0172 Нити може оборити Вука.
0173 Јунаку су пјене попануле,
0174 Кад крваве излазит’ зачеше,
0175 Виђе Турчин да је на невољу,
0176 Пак завика из грла бијела:
0177 ”Анђелија, Вукова љубовцо,
0178 ”И кадуно, очи ти испале:
0179 ”Покупите од сабље комаде,
0180 ”Исеците Змај-огњена Вука,
0181 ”Кунем ти се а вјеру ти давам,
0182 ”Ако згубим твога господара,
0183 ”Узећу те за вјерну љубовцу,
0184 ”Моја када твоја робињица. ”
0185 Кад зачуше двије госпођице,
0186 Једна другу тадер погледала,
0187 Рече ријеч Вукова љубовца:
0188 ”К себи руке, Бојичина љубо,
0189 ”Кунем ти се, и вјеру ти давам,
0190 ”Ако такнеш мога господара,
0191 ”Живој ћу ти очи извадити,
0192 ”Нек јунаци о јунаштву раде,
0193 ”А ми жене с миром да шједимо. ”
0194 У то рече Змај-огњени Вуче:
0195 ”О кадуно, Алијина љубовцо,
0196 ”Прискочи ми данас у невољу,
0197 ”Ако Бог да и срећа јуначка,
0198 ”И погубим твога господара,
0199 ”Држаћу те како моју мајку,
0200 ”Вјенчаћу те за брата мојега. ”
0201 Кад то зачу Алијина љубовца,
0202 Чудно смисли, а мудро изрече:
0203 ”Волим бити Вукова снашица,
0204 ”Него Анђи танка робињица. ”
0205 Пак се скочи на ноге лагане,
0206 По ливади сакупља комаде.
0207 За њом трчи млада Анђелија,
0208 Подвикује грлом бијелијем:
0209 ”Не, кадуно, у јаду кукала!
0210 ”Не погуби свога господара,
0211 ”Куда ће ти зазор и срамота,
0212 ”А од Бога велика гријота,
0213 ”Да погуби жена свога мужа,
0214 ”На тебе ће останут’ уклетва.
0215 ”Подај мене од сабље комаде,
0216 ”Ја ћу помоћ моме заручнику,
0217 ”Када мужу нећу, да коме ћу. ”
0218 Па довати комад сабље ђорде,
0219 Пружи Вуку у лијеву руку:
0220 ”Ево, Вуко, драги господаре,
0221 ”Држи десном, а кољи лијевом,
0222 ”Не би ли га како уморио. ”
0223 Кад се Вуче до сабље довуче,
0224 Закла Алију по грлу бијелу,
0225 Паде Турчин на земљици црној,
0226 Како паде, тако не устаде.
0227 Ондар Вуко коње доватио,
0228 Кади дава суру бедевију,
0229 А он узе Алино оружје,
0230 Отидоше здраво двору своме,
0231 Далеко их мајка угледала,
0232 А на ближе стара сусретала,
0233 Те се с њима у лице ижљуби,
0234 Вуко мајку у бијелу руку.
0235 Зове брата свога Андријаша:
0236 ”Ево, брате, за тебе љубовце,
0237 ”Тебе, мајко, лијепе снашице,
0238 ”Мојој Анђи вјерне јетрвице. ”
0239 Покрсти је у бијеле цркве,
0240 А вјенча је за братом Андријом,
0241 Те Вук вјеру своју не саломи,
0242 Држао је као своју мајку,
0243 А Андрију како оца свога.
0244 То је било сад се спомињало,
0245 Нама, браћо, добро здравље било.

 

ИЗВОР: Српске народне пјесме 1 – 9, скупио их Вук Стеф. Караџић, државно издање. Пјесме јуначке најстарије и средњијех времена, књига шеста, Београд, 1899.

Донирајте или се рекламирајте на „Срби у Босни и Херцеговини кроз епохе и судбине“ једином сајту на свијету који описује живот нашег народа на просторима БиХ од насељавања Срба у 7. вијеку до одбрамбено-отаџбинског рата а кроз призме политичке, културне и духовне историје.
Подели:

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Top