ХРИШЋАНСКИ СИМБОЛИ ГРОЗДА И ЛОЗЕ НА ХУМСКИМ И БОСАНСКИМ СТЕЋЦИМА

rad.jpg
Подели:

Симболи лозе и грозда на средњовјековним надгробним споменицима-стећцима, под којима су сахрањивани наши преци у средњем вијеку на подручјима Хумске земље, Босне, Рашке, Далмације, Црне Горе, један је од најчешћих украса на овим споменицима.

Поред неколико изузетака, симбол грозда најчешће је приказан како излази из волута (лат. volutum-завојница) двоструке спирале. Волуте се користе у архитектури још од антике – грчки стубови, преко средњег вијека – у црквеној и световној архитектури,  до данашњих дана. На десној обали ријеке Нишаве, на терену касноантичке некрополе у Јагодин-мали, 1953. године откривена је рановизантијска гробница, на чијим зидовима су приказани симболи раја – винова лоза, гроздови и птице. Гробница се датује у период од средине IV до половине V вијека.

Византијски капител (лат. caput-глава,  горњи највиши дио стуба) са волутама и крстом.

Композиција крста спојеног са лозом чини основу хришћанске иконографије. Она проистиче из Христових ријечи упућених апостолима: „Ја сам истински чокот, и Отац Мој је виноградар“. (Јован 15:1)

Ова реченица из Јеванђеља по Јовану кад се протумачи говори нам: Ја сам прави чокот тј. чокот који нико и ништа не може нагристи, оштешити, уништити, усмртити. Сав је бесмртан и вечан, јер је Он сам сва бесмртност божанска и сва вечност божанска. А Он, Богочовек, је то Својим божанством. Иако човек, он је Својим божанством сав у Оцу, сав у Светој Тројици. Зато и вели за Оца свог: ‘и Отац је Мој виноградар’ . Значи: богочовечанско дело спасења света је дело не само Сина Божијег, Богочовека Исуса, него и Бога Оца. Сва Света Тројица ради на томе, а Син је најнепосредиији посредник тога међу људима, јер је човек, јер је Син Човечији.“

Свештенички епитрахиљ са виновом лозом

Прикази слични овима на стећцима често се налазе и на другим хришћанским надгробним споменицима, од којих је, можда, најближи украс са гроба Јарослава Мудрог из 11. вијека у Кијеву. Слична композиција налазе се, даље, на мозаику у апсиди базилике San Clemente у Риму. У оба случаја крст се налази између волута двоструке спирале. Приказ лозе и гроздова видимо и у српским православним црквама, како оним старим тако и новијим.

Манастир Св. Василија Острошког, Бијељина.

Како је двострука спирала била у средњем вијеку повезана са функцијом рађања, њено повезивање са крстом у овим околностима не изненађује. На надгробним споменицима крст, двострука спирала и грозд треба да посвједоче стапање покојника са Христом кроз вино причешћа и његово неизбјежно поновно рађање на небу.

Перућац, Бајина Башта, Србија.

Распрострањеност мотива грозда на стећцима може се можда везати за рад једног мајстора или једне клесарске школе. Тај мотив се појављује на простору од  Стоца до Калиновика и Доброг Поља у Босни, и даље до Зворника и горњег тока Дрине.

 

„Сватовско гробље“ Буложани (Козлук код Зворника)

Упада у очи да су ово области у којима је, у средњем вијеку, била доминантна српска православна црква, нарочито у источној Херцеговини, или су области у којима су се налазили центри српске писмености, умјетности и духовности (Подриње и Херцеговина). Некропола са можда и највише стећака украшених гроздом и лозом јесте некропола на Радимљи код Стоца. То је породично гробље српске православне великашке породице Храбрена-Милорадовића, који су између осталога били и ктитори манастира Житомислић. На основу овога можемо претпоставитит да су мајстори, који су украшавали стећке на овим подручјима, црпили надахнуће и инспирацију из православне умјетности српских средњовјековних манастира и цркви (Житомислић, Тврдош, Добрун, Милешева, цркве Храбрена-Милорадовића у околини Стоца, итд.).

Љубљеница код Стоца

Радимља код Стоца.

Индитија – прекривач за Часну трпезу.

За крај доносимо још неколико цитата из Јеванђеља по Јовану, у којима је представљено значење симбола лозе и чокота:

„Сваку лозу на Мени која не рађа рода одсијеца је; а сваку која род рађа чисти је да више рода роди.“ (15:2)

„Останите у Мени и Ја ћу у вама. Као што лоза не може рода родити сама од себе ако не остане на чокоту, тако ни ви ако у Мени не останете.“ (15:4)

„Ја сам чокот, а ви лозе. Ко остаје у Мени и Ја у њему, тај доноси многи плод, јер без Мене не можете чинити ништа.“ (15:5)

„Ко у Мени не остане, избациће се напоље као лоза, и осушиће се, и скупиће је, и у огањ бацити, и спалити.“ (15:6)

 

ИЗВОР: Marian Wenzel, Ukrasni motivi na stećcima – Ornamental motifs on tombstones from medieval Bosnia and surrounding regions, Sarajevo,1965;СВЕТОСАВЉЕ–ПРАВОСЛАВНО ХРИШЋАНСТВОСРБСКОГ СТИЛА И ИСКУСТВАСПОМЕНИЦИ КУЛТУРЕ У СРБИЈИПравославни бутик.

ПРИРЕДИО: Борис Радаковић

ИЗВОР: Племенито

Донирајте или се рекламирајте на „Срби у Босни и Херцеговини кроз епохе и судбине“ једином сајту на свијету који описује живот нашег народа на просторима БиХ од насељавања Срба у 7. вијеку до одбрамбено-отаџбинског рата а кроз призме политичке, културне и духовне историје.
Подели:

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Top