Славијин излазак у Европу (дио други)

slavija_ferencvaros_velika_2.jpg
Подели:

 

У љето 1940. Славија биљежи свој први европски наступ у Митропа купу, а за противника добија, у том тренутку један од најјачих европских клубова, мађарског првака Ференцвароша.

Без обзира на рат који у тим данима бјесни Европом, утакмица је привукла огромну пажњу, како спортске јавности, тако и новинских извјештача. Захваљујући томе, остали су нам сачувани детаљи ове историјске утакмице, али и реакције након неочекиваног Славијиног успјеха.

Сарајевски спорт, забиљежио је јуче најзначајнији датум у својој историји. Првак Мађарске, један од најбољих тимова континента ФК Ференцварош, осјетно поражен, подлегао је срчаној и пожртвованој игри СК Славије. У име Сарајева, у име свих спортиста у нашим крајевима и Југославији уопште, играчима СК Славије треба одати пуно признање. Њихова побједа, потпуно заслужена и чак недовољно изражена у головима, величанствен је подвиг.Она је резултат једне дивовске борбе, невиђене до сада у Сарајеву, борбе у којој је срчани Давид побиједио Голијата, овјенчаног свјетском славом и највећим успјесима.

Ко је та Славија?-вјероватно су се запитали мајстори фудбала, професионалци. Јуче су добили одговор: Славија, то је храбро срце, чврста воља, безгранично пожртвовање, солидно знање и неодољив налет пише “Југословенска пошта”.

 

Ференцварош је имао почетни ударац и то је све што су имали у првих десет минута. Ношени навијањем препуног стадиона играчи Славије нису респектовали славног противника већ су игру од првог минута пребацили у противнички шеснаестерац. Резултат је стигао већ у деветом минуту кад Рајлић асистира Шалипуру који са 12 метара погађа Чикошеву мрежу.

Успјех Славијаша одушевио је гледаоце. Игралиште се пролама од френетичног аплауза. И на стајању и на трибинама шешири и капе лете у ваздух.

Мађари имају врло темпераментну и грлату публику, међутим данас се могло примјетити како се по који мађарски играч окренуо према публици и само завртио главом.Сарајевска публика је данас навијала у толикој мјери да је збунила чак и Мађаре.

 

Сљедећих пола сата гледаоци су уживали у врхунском фудбалу са доста прилика са обје стране, а најагилнији са Славијине стране су били Ђајић, Лазаревић и Рајлић. Само минут након што није искористио контру која га је довела у ситуацију „један на један“ са мађарским голманом, Рајлић се искупљује. Играо се 37. минут када Шалипур асистира Рајлићу који шаље лопту под пречку.

Урнебесан аплауз поздравио је овај други успјех ванредно расположеног сарајевског тима. Док су Славијаши раздрагани и даље наставили игру са истим па и нешто појачаним темпом, други гол збунио је Мађаре, који су сметено продужили игру. У посљедњем минуту првог полувремена Лазаревић избија пред гол Ференцвароша и пуца, али доста слабо. Одмах затим судија свира крај првог полувремена.

На почетку другог полувремена Ференцварош доминира, али се Славија брзо ослобађа притиска и резултат убрзо долази. Двадесети минут другог полувремена доноси крајњи резултат ове ријетко узбудљиве утакмице. Рајлић преузима Видовићеву лопту и корнер линијом јури према голу Ференцвароша. Видјевши слободног Ђајића, он му додаје лопту. На ноге Ђајићу баца се Чикош и лопту одбија у поље. Док Чикош и Ђајић леже на земљи притрчава Рајлић и оштрим шутем пуца под пречку.

До краја утакмице Славија је у потпуности преузела иницијативу и право је чудо како није пао још који гол. Шалипур је погодио стативу, а Лазаревић је пропустио неколико стопостотних шанси. На трибинама је весело. Са свих страна падају вицеви на рачун Ференцвароша који се само брани.

На знак судије да је игра завршена гледаоци проваљују на игралиште и на раменима износе Славијине играче.

У изјавама након утакмице падале су саме похвале за Славијину игру. Судија Кронер је рекао да Славија игра модеран европски фудбал и да одавно није судио љепшу утакмицу. Мађари су били једногласни у изјавама да је Славија побиједила заслужено, али да ће им се реванширати у Будимпешти. Од Славијиних играча Рајлић је оставио најбољи утисак на њих. Код Славијиних играча у изјавама се осјетила еуфорија, али и жал за пропуштеним приликама. Таквог мишљења био је и савезни капитен и делегат Врховног ногометног савеза Бошко Симоновић, творац легендарног тима из Монтевидеа. Легендарни Божа Дунстер није могао да сакрије емоције послије утакмице тврдећи да је Славија пропустила да побједа буде још убједљивија. Функционери Славије су били задовољни и пуни оптимизма пред реванш.

Да су велики клуб, Мађари су показали на банкету приређеном након утакмице на Илиџи, гдје су похвалили искрено и срдачно гостопримство наглашавајући да је ово почетак спортског пријатељства између два клуба. Предсједник Ференцвароша подигао је чашу за дуг живот Њ.В. Краља Петра Другог и читав Краљевски дом, наздравио Славији и из свег срца пожелио њен даљи процват, како би Славија донијела још много славе Југословенском спорту.

Сарајевска штампа је у данима након утакмице писала хвалоспјеве на рачун Славијине игре, а нису заостајали ни београдски и загребачки листови.

 

Сарајевска Славија је са пуно части и пожртвовања ушла званично у међународни спортски свет. Победа је тим лепша и заслуженија што је Славија фер игром прегазила Ференцварош. Домаћи су играли савршено. Њихова игра одушевила је све присутне. Победа ниједног тренутка није била у питању. Играли су и ефикасно и лепо. У Славијином тиму није било слабог човека. Пише, између осталога, београдска „Политика“ осврћући се на неспортску игру Мађара који су у неколико наврата грубим стартовима повријеђивали Славијине играче.

За београдско „Време“ извјештај са утакмице је послао чувени спортски стручњак Мика Кнежевић који је нагласио заслужену побједу Славије. Сваки играч Славије као да је носио у себи победу, па зато није чудо што је на овако сигуран и убедљив начин савладао велики мађарски тим.

 

„Правда“ жали што нападачи Славије нису имали више среће јер резултат је могао бити доста повољнији. Осам хиљада гледалаца није, заиста, зажалило што је дошло на стадион, где се развијала једна фер и џентлменска игра.

Загребачке „Новости“ истичу крајни елан и пожртвовање Сарајлија и њихову теренску надмоћ.

 

Дописник најчитанијег мађарског спортског листа „Немзети Спорт“ Бела Матановић написао је да је сарајевска чета диктирала страховит темпо. Славија игра енглески начин игре. Бекови су повучени и чувају крила, а халфови полутке. Центархалф је био више пред својим голом него у нападу. Међутим приликом напада четири навална играча су увијек били напријед.

Први корак био је направљен. За четири дана слиједио је реванш пред 20 000 мађарских навијача.

наставиће се

Slavijin izlazak u Evropu (dio drugi)

Донирајте или се рекламирајте на „Срби у Босни и Херцеговини кроз епохе и судбине“ једином сајту на свијету који описује живот нашег народа на просторима БиХ од насељавања Срба у 7. вијеку до одбрамбено-отаџбинског рата а кроз призме политичке, културне и духовне историје.
Подели:

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Top