Објекат је смјештен на лијевој обали Врбаса, између тврђаве Кастел и Градског моста. Радионица за израду топова, ђулади, пушака и барута основана је почетком XVIII вијека, а постоје и претпоставке да су у њој настављене оне дјелатности које је раније, крајем XVI вијека, обављала Ферхат-пашина топхана. Објекат површине 800 m2, подигнут је око 1865. године. Његов градитељ није познат, али се својим изгледом и стилским карактеристикама свстава у војне објекте какви су грађени крајем XIX вијека. За градњу је коришћен камен, а име приземље и спрат. Основа грађевина је правоугаона, са малом истаком на западној страни. Улаз у грађевину ријешен је лучно надсведеним каменим тријемом, над којим је постављен балкон. Са обје стране симентрично су постављена, на два нивоа, по четири прозора. На јужној фасади постављено је у оба нивоа по десет прозора, првобитно правоугаоних, а који су у аустроугарском периоду добили лучне завршетке и оквире од цигле. Кров је вишеводни, покривен ситним цријепом. Грађевина је у вријеме аустроугарске владавине служила као касарна. Послије Другог свјетског рата адаптирана је за потребе Музеја Босанске Крајине, али је поново оштећена у земљотресу 1969. године. У трошном је стању, а прилаз и улаз у њој осигурани су гвозденом оградом ради сигурности и заштите грађана.
ИЗВОРИ: Архива Комисије за очување националних споменика, Сарајево.
ЛИТЕРАТУРА: Урбанистички развој Бањалуке (приредила Љ. Шево), Бањалука 1996; З. Пејашиновић, Бања Лука алејама прошлости и садашњости – водич (Banja Luka, Boulevards of Past and Present – a Guide), Бања Лука 2009.
Синиша Р. Видаковић
Енциклопедија Републике Српске (I том А-Б), Бањалука, 2017. 128 стр
Донирајте или се рекламирајте на „Срби у Босни и Херцеговини кроз епохе и судбине“ једином сајту на свијету који описује живот нашег народа на просторима БиХ од насељавања Срба у 7. вијеку до одбрамбено-отаџбинског рата а кроз призме политичке, културне и духовне историје.