Пред крај одбрамбено-отаџбинског рата Приједору је запријетила опасност да падне у руке хрватско-муслиманске коалиције, помогнуте и авионима НАТО пакта. Ипак, херојством припадника Војске Републике Српске и грађана Приједора такав сценарио је избјегнут.
Вријеме о којем пишемо представља једну од тежих ситуација за српски народ у ратовима деведесетих. Те 1995. године Срби из Републике Српске Крајине протјерани су са својих огњишта, у акцији хрватске војске која је била помогнута и снагама НАТО пакта. Цијели западни дио Босанске Крајине био је окупиран снагама хрватско-муслиманске коалиције. И овај пут те снаге су имале одобрење и помоћ западних сила. Стотине хиљада српских избјеглица са ових територија закрчило је путеве и градове Републике Српске. На све стране страх, патња, нервоза, дјечији плач.
Бомбардовање колона избјеглица на Петровачкој цести и цести између Приједора и Новог Града призвало је у сјећање сличне страхоте из Другог свјетског рата. И овај пут иста хрватско-муслиманска сарадња против Срба помогнута западним силама. Поред Њемачке и Италије ту акцију су одобрили и подржали и српски „савезници“ из Другог свјетског рата (САД, Британија, Француска, итд.) који су 30. августа започели ваздушну операцију против Републике Српске под називом „Намјерна сила“. Током те акције која је трајала до 13. септембра, бомбардовано је и подручје Приједора. Од 9. до 10. септембра бомбе су падале на Омарску, Јутрогошту и Чараково. Два дана касније, бомбардован је радио-телевизијски одашиљач на Лисини, да би сутрадан био потпуно уништен. То је довело до прекида свих веза. Војска Републике Српске морала се ослонити на алтернативне начине да би одржавала везу између својих јединица.
Нато бомбардовање је фактички била ваздушна подршка за операцију хрватско-муслиманске коалиције „Маестрал“ од 08. до 17. септембра, тад падају Дрвар, Јајце, Петровац и Шипово. На другој страни 11. септембра пада Возућа, у коју улазе и муџахедини чинећи страшне злочине. Тих дана као да су се исток и запад ујединили против Срба у Републици Српској.
НАТО бомбардовање имало је за циљ и да олакша напад хрватске војске на општине Нови Град, Костајницу и Козарску Дубицу. Операција је носила назив „Уна 95“ и почела је 18. септембра. Оперативна група ВРС која је била задужена за одбрану општина на Уни и Сави до Градишке, имала је командно мјесто у Приједору. Припадници ВРС у грчевитој одбрани успјели су да одбију хрватски напад преко Уне и Саве. За ову акцију свим снагама се залагао и амерички дипломата Ричард Холбрук који је у својим мемоарима записао:
„Убјеђивао сам Туђмана да узме Сански Мост, Приједор и Босански Нови све важне градове који су постали свјетски познати симболи етничког чишћења. Ако буду заузети прије него што отворимо преговоре о територији остаће под контролом Федерације, иначе би било тешко поново их добити у преговорима.“ За српске избјеглице и страдање цивила Холбрук се није интересовао.
Хиљаде и хиљаде избјеглица из Санског Моста, Крупе и других општина које су у међувремену пале, преплавиле су Приједор и околину. Уз избјеглице које су раније дошле из других окупираних области, Приједор је личио на један велики избјеглички камп. У граду је завладала страшна паника и почело се размишљати о напуштању Приједора. Средином октобра Приједор се нашао и на директном удару артиљерије тзв. Армије БиХ.
Из правца Санског Моста снаге тзв. Армије БиХ кренуле су ка Приједору у покушају да освоје центар Поткозарја. Њихова артиљерија дејствовала је по Приједору од 13. до 17. октобра 1995. године. На ужи дио града пале су 64 гранате. Највише граната пало је првог дана, укупно 39. Мете су биле индустријска постројења и цивилни објекти. Од посљедица гранатирања једно лице је погинуло, док је 18 рањено.
Ипак, снаге ВРС са подручја Приједора и околине успјеле су да зауставе напредовање непријатеља и одбране град. Ово је био други пут (први пут 1992. године када је одбијен напад Патриотске лиге на град, борбе су се водиле у самом центру Приједора) у Oдбрамбено – отаџбинском рату да је Приједор успио да одоли непријатељу.
АУТОР: Борис Радаковић
Донирајте или се рекламирајте на „Срби у Босни и Херцеговини кроз епохе и судбине“ једином сајту на свијету који описује живот нашег народа на просторима БиХ од насељавања Срба у 7. вијеку до одбрамбено-отаџбинског рата а кроз призме политичке, културне и духовне историје.
Сјећам се овог дана. Мајка отишла да „покупи“ родбину избјеглу из Санског Моста из колоне и свраћа код нас кући (у периоду послије тога у мојој кући је живјело око 30ак људи) и задржала се дуго, а ја се препала, изашла вани, вриштала и галамила на „небо“ док су авиони надлетали, мислила да ми је мајка настрадала. Бака и деда ме нису могли увући у кућу, сједила сам на улици док мама није дошла. Тад сам имала само девет година…
Хвала Вам пуно Слободанка на коментару, то је било страшно вријеме, зато се морамо држати као једна породица у Републици Српској да би лакше опстали…
Stvarno idiotski članak ne toliko idiotski koliko propagandski.Svi gradovi od navedenih su se zvali Bos.Novi,Bos.Kostajnica,Bos.Dubica,
a da su hrabri srpski vojnici spriječili pad Prijedora,malo je prenapuhano,svi znamo da je Prijedor i Banja Luku spasio NATO kada nije dao da se vrši napad na B.luku i Prijedor,ali nema veze dobro je sve….I odjednom stotine hiljada izbjeglica sa područja bosanske krajine ,to je prenapuhano ali šta reći ….Govoriti o takvim zločinima kada je ubijen odredjen broj civila ,mozda oni to nisu zasluzili ali da li su hiljade bošnjaka i hrvata na području Prijedora zaslužili ono što ih je zadesilo….
Нажалост сваки рат Атифе доноси страдања цивила, које год вере и нације били. Сада, сваки народ сноси последице својих политичких вођа па тако и Срби, тако и Бошњаци као и Хрвати. И види, најгоре су у тај несрећни рат прошли данашњи Бошњаци односно тадашњи Муслимани. Имали су највећег ЧОБАНА за вођу осталих оваца у лику Алије Изетбеговића (некадашњег Живковића). Који је иначе био некад православан. Што значи да му издајство није страно у фамилији. И као вечито искомплексирана особа је довео рат у БиХ. Мислећи да прави неки КАЛИФАТ! Мајмун прави! Опет је показао да се са њим и његовим овцама увек може манипулисати. Прво су Вас превеслали Хрвати као мале тупане (што им није било тешко) јер сте увек (нажалост) били слуге страним силама. Овога пута НАТО пакту. Као некад НАЦИЗМУ. Улога ПОТРОШНОГ МАТЕРИЈАЛА Вам је традиционално уграђена. Јер сте увек подложни страним силама и служењу њима. Без обзира на цену. А погледај Сирију нпр. Код њих има 5 фракција Мухамеданства и 5 Хришћанства уз још неколико језика. А још је њихов Председник Муслиман – Алавит. Којих има око 12% у читавој Сирији али су на власти. Јер су образовани. И преко њих су Сунити почели да се култивишу и да постају све бољи и бољи. Данас се они гаде ИСИЛа и осталих НАТО плаћеника. Осим што их редовно туку и што су управо они, Сунити, међу собом све завршили. Ко је дигао руку на своју државу код Сунита, остао је без ње али од Сунита! Видиш и сам у Сирију како је. А иначе крај рата у БиХ је договорен. Наравно уз помоћ НАТО пакта. Којег финансирају Саудијци. Који су успешно тако побили пар милиона муслимана широм света. $$$ је њима БОГ колико се год „Шеријатски“ фолирали да су. Зна се коме се клања Арабија! А праве Муслиманске земље као Сирија, Иран и још пар њих НЕ! Они се заиста моле Богу у својим џамијама али не $$$.
Ko je poginuo u granatiranju Prijedora? U Prijedoru je 1992-1995 ubijeno 120 srpskih civila, i oko stotinu ratnih zarobljenika. Treba im posvetiti pažnju i neki tekst, pozdrav i hvala na ovoj istini