Борач – престоница великаша Павловића

Борач

Долина ријеке Праче је кроз историју представљала важан дио средњовјековног путног правца Виа Дрине. Један пут је водио до Цариградског друма, док је други дио ишао преко Горажда, Праче, Вишеграда, Сребренице и даље до Зворника. На караванском путу Виа Дрине направљено је више утврђења изнад кањона ријеке Праче.

Борач се први пут у нашим изворима помиње 1393. године на једном уговору о превозу соли из Фоче у Борач. Међутим град је постојао и прије јер је поменут у 10. вијеку у дјелима Константина Порфирогенета.

Мапа града Борача

Борач спада у утврђења од посебног значаја. Саграђен је на неприступачном терену уз обје стране ријеке, на веома погодном мјесту гдје Прача нагло савија у двоструку окуку, тако да је то мјесто било природно заштићено са три стране оштрим падинама кањона.

До града се може доћи успоном из кањона ријеке Праче или из правца Рогатице, преко села Варошиште.

У непосредној близини Варошишта налази се једна од три царинарнице, колико су их укупно посједовали Павловићи и некропола стећака. Трг са царинаницом је био повезан караванским путем који је долином Праче ишао даље према Дрини и имао везу са Дубровником, главним трговачким центром, што је омогућило Павловићима да стекну богатство на царини и трговини, јер велики дио караванског пута је био под њиховом влашћу.

Некропола стећака у Варошишту

Посебну пажњу на прилазу граду привлачи некропола стећака, јер је на једном стећку исклесан коњаник и његов водич са заставом. Постоје наводи да је на стећку приказан сам војвода Радослав Павловић.

Стећак са коњаником – приказ Радослава Павловића?

Иза некропола почиње узвишење које води до старог града Борач. Град се простирао на површини од 25.000 м2 обухваћеној бедемима, с обје стране ријеке Праче.

На лијевој страни од моста стазом до Виса се налази Доловска градина названа по селу Долови. На десној страни Праче, град је био смјештен на три различите коте: Мала градина, Велика градина и Велика стијена. Доловска градина је удаљена око 500м ваздушне линије од Велике стијене. Сва три дијела града на десној страни су повезани калдрмским путем ширине од 2,5 м од 3 м, чији су остаци и данас видљиви.

Велика стијена и Велика градина Борача, скица Ђока Мазалића

Најстарији дио града је Велика стијена, саграђена прије употребе ватреног оружја, вјероватно на темељима утврђења поменутог у 10. вијеку. Овај дио града је природно био најбоље заштiћен. Имаo је једну или двије куле и био је неосвојив. На супротној страни ријеке изграђена је Доловска градина заштићена са обје стране двјема округлим кулама. На Велику стијену се надовезује Велика градина са четири обора и дворишта која су грађена терасасто. Обори су служили за испашу коња, воћарство или повртларстo.

Зидине Борача

У другом обору налазио се феудални двор, а на самом крају обора је била добро озидана цистерна, са округлим резервоаром за воду. Ту су становали Павловићи и управо из тог мјеста управљали својим посједима. Из Борача су издавали повеље, примали стране дипломате, друбровачке сликаре, коваче и остале занатлије.

Поглед са Мале Градине на Велику Градину и Велику Стијену, Борач

Четврти обор се састојао од три терасе, од којих је најдоња најинтересантнија и највећа, јер је кроз њу водио главни улаз у град. Познати српски сликар Ђоко Мазалић је забиљежио да је пут од главне капије водио до гробнице и каменог крста. Међутим, данас је тај пут зарастао па је тешко ићи даље до гробнице и крста, по стрмом и неприступачном терену који су населили поскоци (lat. Vipera ammodytes).

Сјевероисточно од Велике градине, у последњој фази градње настала је Мала градина. Овај дио града има одбрамбене карактеристике и највјероватније је служио као војно сједиште и први одбрамбени бедем од непријатеља. На излазу из Мале градине према Великој, између двије куле са источне и западне стране налази се гроб са стећком. Окренут је у правцу исток – запад, а пажњу нам је привукао уклесан крст на источној страни камене плоче. Гроб је окружен темељима у облику правилног четвероугла, што нас наводи на помисао да је некада била посебна просторија, вјероватно сазидана да истакне значај овог гроба.

Гроб са стећком и уклесаним крстом

Бедеми, одбрамбени зидови, куле, стражарница и двор били су саграђени од камена, а све остале зграде биле су од дрвета. Средњовјековни градитељи показали су и велику креативност приликом градње, јер на неким мјестима су природне стијене клесали у различите облике и користили их као основе за градњу зграда и цистерни.

Град је био наоружан самострелима и топовима, који су често набављани из Дубровника. На терену је нађен велики број камених кугли што потврђује ова сазнања.

Временом се испод града Борaча развило Подграђе. 1417. године Подграђе постаје веома важно одредиште каравана. Оно привлачи трговце и погодна је тачка одакле се могло ићи у сјевероисточну Босну.

Остаци цистерне?

Пробна ископавања на средњовјековном граду Борaчу су рађена 1962. године, међутим да би се сазнало више о овом комплексу у будућности је потребно организовати већа и захтјевнија истраживања.

Почетна сазнања и истраживања Скарића, Мазалића, Анђелића и других представљају одличну основу за даља археолошка истраживања који би потврдила, кориговала или оповргла досадашња сазнања.

Исклесане стијене

Борач је некада уз Бобовац и Јајце спадао у ред највећих средњовјековних градова босанске државе. Град је највјероватније срушен врло брзо након пада Босне у турске руке и већ 1485. године је напуштен и пао је у заборав толико да су многи историчаrи гријешили и смјештали га на погрешно мјесто.

Бедеми Борача

Био је симбол моћи и угледа српске властелинске породице Павловића, а данас је само комплекс рушевина које чекају истраживаче, санацију и адаптацију у туристичке и друге сврхе.

Боља повезаност са Вишеградом и Палама новим путем у будућности би Борач учинила доступнијим чиме би се створили још бољи услови за уређење овог културно-историјског споменика.

О. Чворо

Извор: Пале лајв