Да бисмо потврдили досадашње излагање о ортодоксности фунералних и сакралних споменика из цркава у Херцеговини, даћемо кратак преглед повеља и писама босанско-хумског поријекла с крстовима или без крстова у њиховомПрочитај даље
Жупа Врхбосна се спомиње у повељи Беле IV 1244 године. Она је обухватала данашње Сарајевско Поље. У њој се налазила катедрална црква Св. Петра било да је у Блажају, ПаламаПрочитај даље
Када говоримо о овој теми немогуће је да не поменемо потешкоће са којима се можемо сусрести, а које се огледају у чињеници да се о питању канцеларија босанско-хумских владара иПрочитај даље
Српска властелинска породица Павловићи, познати и као Јабланићи или Јаблановићи, по родоначелнику њиховом Радену Јабланићу, имала је посједе у источној Босни, а њен успон почиње крајем XИВ вијека, са кнезомПрочитај даље
МАНАСТИР МИЛЕШЕВА Као праунук краља Стефана Драгутина, који је од 1284-1316 владао Усором и Соли (данашњом сјеверном Босном) након нестанка династије Немањића, Твртко је дошао на српски престо. Послије територијалногПрочитај даље
Пустошење централних српских земаља од стране Турака утицало је на то да се створе нова политичка језгра, како на северу тако и на југу. Етничка свест о припадности српском народуПрочитај даље
Загонетно је било поријекло новог краља, мало познатог прије него што је добио круну. Неки су тврдили да је ванбрачни син Твртка I, а други да је само рођакПрочитај даље
Аутор: Арнађел Смиљанић Учешће жупана у дипломатском животу средњовјековне Босне и Србије може се посматрати двојако. С једне стране, они су могли бити непосредни актери дипломатског процеса, који уПрочитај даље
Историографија о Власима (власима) на територијама које чине данашњу Босну и Херцеговину разноврсна је и често противрјечна. Овим текстом потрудићемо се да укратко и јасно објаснимо ко су то ВласиПрочитај даље
Након доласка Срба на Балканско полуострво и примања хришћанске вјере, српски народ се нашао на територијама око којих су се у црквено-управном погледу надметали Цариград и Рим. Срби су сеПрочитај даље