Симо Малић родио се у Босанској Градишки 8. новембра 1858. год. гдје је свршио и српску основну школу. Затим је отишао у Београд и изучио три разреда реалке, али због немаштине мораде је напустити и отићи у Нову Градишку, да тамо научи бојаџијски занат. Кад је букнуо устанак у Босни, Симо, иако врло млад, не могаде одољети срцу, а да и сам не полети у редове бораца, који су се крвили за слободу своју.
Он ступи у чету јуначкога Петра Мркоњића и остаде у њој око четрдесет дана, док га усташи, са великом муком не повратише кући, пошто је још нејак био. Године 1879. Симо напусти и свој занат, па прихвати и за трговину. Марљивошћу својом, прегалаштвом и истрајношћу успио је најпошље, да ту трговину уреди и подигне, да у његовоме мјесту, буде једна од најбољих и најпознатијих. Као што смо већ споменули, поред својих послова, радио је и на народним пословима; нарочито се заузимао око тога, да српску основну школу што више подигне и да јој опстанак осигура. Наравно, да га је то стало много труда, и материјалних жртава (и других патња и мука), али га ипак све то није могло омести, да своју замисао не приведе крају.
Симо Малић заслужио је, да га дуго и по добру помињемо. Народ српски, у свим земљама, одиста ће га и помињати!
ИЗВОР: „Просвјета“, српски народни календар за 1905. годину, Сремски Карловци, I, стр. 102-103.
Донирајте или се рекламирајте на „Срби у Босни и Херцеговини кроз епохе и судбине“ једином сајту на свијету који описује живот нашег народа на просторима БиХ од насељавања Срба у 7. вијеку до одбрамбено-отаџбинског рата а кроз призме политичке, културне и духовне историје.