„Козара“ – пјесма Јелене Вујановић

Подели:

 

Мој џефердар – убојита мис`о.

Ситна слова – то ми је џебана.

Сабљу имам – пенкало у руци.

Заборав ја зовем на мегдана.

 

Ој Козаро мила мати,

пјесмом ћу те сачувати!

 

Ту Заборав даде се у јуриш

па ми дође аман до Лисине.

Тамним велом покри Мраковицу,

надкрили ми шуме и долине.

 

Ој Козаро мила мати,

пјесмом ћу те сачувати!

 

Оштру каму на Заборав бацам.

Нову сабљу већ ми ковач кује.

Нижем слова па осипам паљбу.

Верић поље пјесмом одјекује!

 

Ој Козаро мила мати,

пјесмом ћу те сачувати!

 

Док је мени ћириличних слова,

док је пјесме у мом џефердару,

ловор вјенац на мојој је страни,

свој завичај не дам Забораву!

 

Донирајте или се рекламирајте на „Срби у Босни и Херцеговини кроз епохе и судбине“ једином сајту на свијету који описује живот нашег народа на просторима БиХ од насељавања Срба у 7. вијеку до одбрамбено-отаџбинског рата а кроз призме политичке, културне и духовне историје.
Подели:

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *