ОБРАЧУН У САНСКОМ МОСТУ

Подели:

Атмосфера мржње на Србе осећала се одмах након проглашења НДХ 10. априла 1941. године. У расулу југословенске војске и њеномнеорганизованом повлачењу, хрватски радикални елементи истицали су се некооперативним и деструктивним односом према још увек постојећој Краљевини Југославији. Пошто је удео Хрвата наподручју босанске Крајине било сразмерно слабији него у другимобластима, самим тим је и прикривених усташких „табора“ и „ројева“било мање. Павелић и његови сарадници трудили су се да у општухајку на Србе укључе највећи број муслимана Западне Босне. У томесу и успели, увукавши у усташке редове нарочито муслимане Цазина, Бихаћа, Велике Кладуше и Кулен-Вакуфа. Ту су српска селаокружена муслиманским насељима највише страдала.

Препознатљиви српски идентитет Босанске Крајине, њен епскидух и планинска необузданост, испољаван кроз устанак 1875. (у комеје учествовао и краљ Петар, као четнички војвода Петар Мркоњић),затим кроз отпор Аустро-Угарској (велеиздајнички процеси почетком XX века) разјаривао је усташке прваке, стожерника Виктора Гутића нарочито. Српска слободољубивост, симболизована у јунацимаПетра Кочића, и неумрло наслеђе четара Голуба Бабића дошли су доизражаја и у овим тешким тренуцима западног Српства.

О Ђурђевдану, 6. маја 1941. године, дошло је до првог оружаногобрачуна између Срба и усташких јединица. Фанатични Хрвати и муслимани су пожелели да на велики православни празник нападну Србе, извређају њихова верска осећања и демонстрирају моћ и осионост. Ситуација се није баш одвијала онако како су то силници желели. Бахате усташе су поменутог дана упале у село Српско Кијево,југоисточно од Санског Моста, са намером да прекину прославукрсне Славе. Већа група сељака се успротивила и успела је да усташеистера из села. Стожер из Бање Луке је лансирао причу „да се већа група ћетника окупља и спрема отпор“, па је на Српско Кијево послат одред од 40 немачких војника, предвођен са два официра и ојачан јединицама усташког табора из Санског Моста. Немачки извештаји сведоче да су Срби наоружани примитивним ватреним, али већином хладним оружјем, њих око 1000 на броју, одбили немачко-усташки напад, убивши три војника Вермахта и много више усташа. Уследила је казнена експедиција, напад артиљерије и оклопних возила. Биланс је био крвав. Центар побуне, кијевски заселак Сјенокосе, нестао је у пламену. Ухапшено је 450 Срба, од којих је 100 задржано у затвору, а од тих је 27, претежно из засеока Видовићи, стрељано у зору 9. маја. Њихова су тела обешена у парку у центру Санског Моста.

 

Аутор: Радован Пилиповић

ИЗВОР: Душан Лукач,ОБРАЧУН У САНСКОМ МОСТУ, ШУШЊАР 1941.- ЗБОРНИК САОПШТЕЊА И СВЈЕДОЧЕЊА СА ТРЕЋЕГ ОКРУГЛОГ СТОЛА одржаног у Оштрој Луци 1. августа 2013. годинe.

Донирајте или се рекламирајте на „Срби у Босни и Херцеговини кроз епохе и судбине“ једином сајту на свијету који описује живот нашег народа на просторима БиХ од насељавања Срба у 7. вијеку до одбрамбено-отаџбинског рата а кроз призме политичке, културне и духовне историје.
Подели:

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *