Најмлађи међу илуминираним српским црквеним рукописима из средњовјековне Босне јесте Радосављев зборник настао у XV вијеку. Његова матица са које је преписан знатно ја старија, (у средњем вијеку црквене књигеПрочитај даље

Национални споменик чине: некрополе са стећцима на локалитетима Велије, Шарчевина, Клокотје и Трновник, муслиманско гробље, те мјесто и остаци џамије (Хаџи-Шахманова џамија) у Горанима. У подножју брда Хум и ИлинаПрочитај даље

Манојлово четворојеванђеље настало је почетком XIV вијека. Име је добио по своме аутору, писару и илуминатору, Манојлу Грку. Име аутора овог четворојеванђеља откривају два маргинална записа, на л. 3r пише:Прочитај даље

Некропола на Радимљи најпознатији је локалитет стећака, средњовјековних надгробних споменика, у Херцеговини. Налази се 3 километра западно од Стоца, уз цесту Столац – Чапљина, на локалитету Видово поље, на домакПрочитај даље

Брадина је насељено мјесто, смјештено покрај цесте Коњиц – Сарајево, удаљено од Коњица око 11 км зрачне линије у правцу сјевероистока. У засеоку Горња Брадина, на 805 м н.в., евидентиранПрочитај даље

Веза украсних и ликовних представа на надгробним споменицима у средњовековној Босни са богомилским верским схватањима утемељио је у другој половини прошлог века (XIX века – Б. Р.) Фрањо Рачки, аПрочитај даље

Село Врбљани налази се око девет километара сјеверно од Коњица, у сливу ријеке Трешанице и то у брдима изнад десне, западне обале ријеке. Локалитет Каурског гробља, са скоро 200 стећакаПрочитај даље

Правоверним црквама које су је прогониле и анатемисале босански су крстјани супротстављали своју цркву, „цркву босанску“ или „цркву божију“ која је била чувар „једине вере“ „праве вере“ или „праве вереПрочитај даље