Писмо Спасоја Тадића Омеру Куртовићу у коме се апелује на поштене муслимане да спријече бестијлане злочине усташа и поново успоставе добросусједнске односе са Србима

Подели:

Драги Омере!

Тешки дани који су задесили цијели наш народ, те зло стање још више су погоршали и довели до неиздржљивости ови посљедњи догађаји који су се десили у гатачком срезу. Заиста, ова зла, дивљаштва и покољи, овакве врсте нису се дешавали нигдје и никада. Зар је ово вијек цивилизације? – Не! Ово је вијек џунгле и звјерства.

Али шта највише боли и мене и све честите људе. што се ова нечувена звјерства и разбојништва чине међу браћом и од браће по крви и језику – од комшија. Зар не живимо заједно од памтивијека, када се ратовало и клало, па ни у доба јаничара, одметника Великог Турског Султана, оваквих дивљаштва и разбојништва нису се дешавала, нити се је овако таманило.

Зар ви муслимани не знате да са тим покољима и безочним дивљаштима не чините зло само Србима, већ исто толико и себи и своме сибијану, фамилији. Питате се за кога и ради чега толика зло починиште! Изгледа нам све за оне бескућнике, зулумћаре и разбојнике што у себи немају части ни поштења, куће ни свог сибијана, који су данас овдје а сутра их ноге однесу, а зову се „Усташе“ – а међу којима има добар један дио Ваших муслимана. Ако хоћемо да резонујемо и признамо истину то су издајници и глодари свога сопственог народа. Дочим Ви и Ваша фамилија – или друкчије речено Ваше обитељи морају и мораће да живе заједно са српским народом овога краја, тако и по свршетку, те да у заједници дијеле и добро и зло. Мишљена сам, да би било много боље, корисније и поштеније, засвког поштенога и честитога муслимана, да је остао миран и коректан комшија и да се није дао завести лажима које су од њега створиле зликовца не само српског него и хрватског и муслиманског народа. Ти исти људи су Вас натјерали да не смијете слободно изаћи из својих домова на улицу, нити сте пак слободни сјести ручати, вечерати ни одморити се као људи. Да нијесте држали такве људе међу собом, данас би били живи и здрави, а не би живјели под таквим увјетима који су неиздржљиви, јер најзад, „Тко зло чини, зло ће и да прође“ – а нема зашта Алаха ни Бога молити. Зар су Вам ближи ти издајници или отпадници хрватског и муслиманског народа? Знаш ли да прави Хрвати и прави муслимани пате једнако као и Срби? Јер ти отпаци хрватски и Ваше су једно велико зло, једна велика рак-рана, међу Вама. Јер Ви најпослије треба да знате, да ће овај рат бити и проћи и да ће се најпослије питати гдје је ко био и шта радио. Да ће се сваки дуг Богу и људима плаћати, крв за крв и зло за зло. Сјећаш се Ти и сви муслимани када сам ја, када сам дошао у Гацко са четом 1918. г. могао све погазити и мушке и женске,него напротив ником ни длака са главе није фалила нити се ко такао Вашега рза и образа. Међутим што сада видимо. Ви убијате своје комшије и чините таква дивљаштва, каква никоме и никада – нијесу позната била. Све се зна! Зна се да чекићима убијате потпуно невине људе. Да их на десетине и стотине бацате у јаме, као напр. у Коритима и другим мјестима! Да кољете веж убијену дјецу и крваве ножеве отирете од мајке исте дјеце! Да силујете жене и дјевојке и послије кољете и бацате у ватру.

Ми знамо да међу Вама има добрих и поштених и честитих људи, а тако исто и један добар дио хрватског народа пати страда од једне мале групе разбојника и насилника Павелићевих, који ће бити кажњени и потпуно истребљени.

Зато Вам се доставља ово писмо да се одвојите од те паке зликоваца, те да их између себе истјерате, да не бисте са њима страдали и Ви невини, као што је био случај са онима у Автовцу. Исто тако тражи се од Вас да мирно дочекате и да се лојално понашате према италијанским окупаторксим властима, који су се до сада показали на висини, јер се ни ми не боримо против истих.

Сваком поштеном муслиману загарантован ће бити живот и миран рад код својих домова као што је био и прије. Ово ради тога да не би било касно кајање. Једном ријечи сваки честити Србин, Хрват и Муслиман, морају бити сложни и уједињени против издајника и разбојника своје породице. А који су унијели крв и угарак у наш крај су „Усташе“ – разбојника Павелића. Зато је вријеме да се спашава све што се може учинити а то ћемо постићи само слогом и споразумом. Стога, споразум и мир ће бити међу нама онда када се Ви одвојите од усташа, не дате им међу се и казните их са нама заједно. Овај мој поздрав реци свим својим пријатељима муслиманима, јер би ми било жао да не буду обавијештени те да настане несрећа по њихову породицу, што ни у ком случају неће бити кривица до мене ни до једног Србина ако се не поступи по предњем. Одбрана живота српских биће крвава, а у тој одбрани можете и Ви прави и невини да страдате, за што неће бити криви Срби, већ само ти разбојници које Ви држите међу собом. Молим Те сматрај ово писмо као опомену свога личнога пријатеља, а исто тако пријатеља свог муслиманског живља и пријатеља поштених Хрвата који данас страдају као и ми. Јер нам је свима заједничко ропство, па ће нам заједничка бити слобода и мир.

Немојте се дати завести лажима и обманама да ће ово вако вјечито трајати. Брзо ће доћи слобода и васкрснуће цијелога нашег народа. Поздрави ми Амида Куртовића и све остале моје пријатеље.

 

Гацко                                                                                                                                                                                        Твој

8. јули 1941. године                                                                                                                                           Спасоје Тадић

 

Преузето из књиге Сава Скока „Антифашистичка Невесињска пушка – Први оружани устанак против фашизма у поробљеној Европи“, Невесиње-Београд 2012.

Донирајте или се рекламирајте на „Срби у Босни и Херцеговини кроз епохе и судбине“ једином сајту на свијету који описује живот нашег народа на просторима БиХ од насељавања Срба у 7. вијеку до одбрамбено-отаџбинског рата а кроз призме политичке, културне и духовне историје.
Подели:

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *