Средњовјековни Мичевац – град имућних и луксуза

Подели:

Стари град Мичевац се налазио у Жупи Требиње, на десној страни ријеке Требишњице. Не зна се када је подигнут, али како предање каже подигао га је Војвода Мичета, па је по оснивачу добио име. Према Лукарију, дубровачком хроничару, Мичевац се први пут спомиње као утврђење 1042. године. Најзначајнију улогу је играо док се налазио у рукама Павловића, херцега Стефана и његовог сина Владислава, да би после жестоког отпора 1466. године пао, заједно са Требињем под турску власт

Остаци старог града Мичевца

Требишњицом узводно, два километра од Требиња, на уздигнутој површи десне обале ријеке, налазе се остаци средњевјековног града Мичевца. Град је смјештен на крашком зараванку, чија се јужна страна стрмо спушта ка Требишњици, док је сјеверно и источно од града – пут за Никшић.

Не зна се кад је град подигнут. Постојећи остаци зидова, бедема и грађевина на површини од 1.300 метара квадратних – извјесно је, потичу из средњег вијека, из времена Павловића, мада се претпоставља да континуитет насеља на овом подручју постоји још од антике, па и праисторије. О томе свједоче и налази археолога Ђорђа Одавића, који је средином 80-тих година радио на ископавању и конзервирању остатака старог града.

„Приликом ископавања, нашли смо читав низ илирских градина из праисторијског периода у непосредном окружењу града. На жалост, највећи дио тога уништила је сепарација која је подигнута у близини. Сасвим је сигурно да је ту било веће праисторијско насеље, које је наставило да живи и у римском периоду. А у средњем вијеку, град је заснован веома рано, према неким историјским изворима – још у 11. вијеку“, појашњава Одавић.

За постојање античког насеља нема нарочитих потврда, осим индиција на основу два захрђала римска новчића, нађена приликом археолошких ископавања.

Према легенди, средњевјековни град подигао је неки војвода Мичета, ког с друге стране историја не познаје. Сачувани извори о Мичевцу потичу из времена владавине обласног господара Стефана Вукчића Косаче, у чијем је посједу град био од 1438. године, одакле и његово друго име – Херцегов град. Историја претпоставља да су Мичевцем претходно господарили Павловићи.

Град Мичевац код Требиња на листи је националних споменика БиХ

За владавине Стефана Вукчића Косаче, Мичевац је био пункт од војностратешког значаја. Са тог релативно ниског брежуљка могла се контролисати цијела околина, укључујући и важан пут од Дубровника према залеђу, што је херцега опредијелило да баш на Мичевцу формира царинарницу.

До 1456. године у Мичевцу се спомиње херцегов цариник, а помиње се и заповједник града – неки Радосав Дуп, conte de Michevac. У три повеље издате половином 15. вијека, Мичевац се помиње као – цастело, цаструм и цивитате. Против херцегових цариника бунили су се Дубровчани, али без успјеха. У подграђу се развило и насеље под именом Варошиште.

Херцегова одлука да на мичевачком граду установи царинарницу – опредијелила је његову историјску судбину, а засигурно дала и повода узлетима народне уобразиље, која је домишљала непознато и стварала легенде – попут оне о скривеном благу Херцеговог града, која је, причају старији – многе опсједала да на овом подручју упорно копају и траже. Иако благо није нађено, једно је извјесно – смјештен на токовима робе и новца, Мичевац је са својим подграђем морао бити веома имућан и привредно жив град. То су посвједочили и налази покретне археолошке грађе археолога Ђорђа Одавића. У граду је пронађено више налаза луксузне намјене, неголи оружја.

„Постоји један историјски податак, додуше не и посве поуздан – али који звучи невјероватно: да је у самом подграђу живјело чак 6.000 становника. Замислите, колико је још у средњем вијеку велико било то насеље испод Мичевца, ако знамо да је у Требињу до иза првог рата, на простору у и око зидина кастела, гдје се град простирао – живјело свега 3.500 становника. Мичавац је био веома богат, зато што је ту била царинарница. У археолошком материјалу нашли смо много новца, сребреног са ликом Светог Влаха, увозне керамике из Италије, невјероватно много шкољки… Сав тај луксузни материјал казује нам да су људи у Мичевцу живјели на веома високој нози “, каже Одавић.

Покретни археолошки материјал из Мичевца (Археолошка збирка Музеја Херцеговине)

Слава и успон Мичевца нису били дуга вијека. Доласком Турака, каже Одавић – тврђава је освојена и разрушена, изгубила је свој стратешки значај и функцију, а живот у граду никада се послије није обновио.

Испод смећа и заборава

Оно што нису разрушили турски завојевачи, јесте зуб времена који у нашем забораву и небригама по правилу налази оданог савезника. Пословични немар допуштао је да један од најзначајнијих споменика нашег средњег вијека у наше доба постане – и јавни простор за одлагање смећа. Ископавањем и конзервирањем остатака Мичевца средином 80-тих година прошлог вијека – унеколико је враћен дуг насљеђу и прошлости, али још нису отклоњене неке старе навике.

„Извршена је конзервација, што је добро јер значи да даље девастације неће бити. Наравно, не да се некад бацало, него се и данас тамо смеће баца, што је заиста срамота. И мене је лично увијек стид када доведем људе са стране – па се граду морамо спуштати околним путем, јер се не може проћи од нереда, смећа и неугодних мириса“, каже Ђорђо Одавић.

Ствари би можда биле посве другачије када би се урадило више да се Мичевац у правом смислу интегрише у свијест и перспективе заједнице. А у том смислу, Одавић каже – уз мало креативности, труда и новаца, остаци овог средњевјековног града могли би постати мјесто туристичких посјета и атрактивна културна позорница на отвореном.

„Још има очуваних зидова града висине три или четири метра. Тврђава има пет кула – четири квадратне и једну овалну. И када би се дрвеном конструкцијом и олукастом циглом, која се користила у то вријеме, надоградили постојећи остаци, био би то објекат на којем би се изнад језера у љетно доба могли одржавати разни културни програми на отвореном. Али и у туристичке сврхе, рецимо – оживљавањем старих заната и другим видовима реконструкције живота тога времена, а у амбијенату ових старих зидина. Близина града велика је предност. Знамо да се и у Дубровнику неки програми Љетних дубовачких игара одржавају баш на тим старим отвореним позориницама“, каже Одавић.

Извор: Требиње лајв, Херцег ТВ

Донирајте или се рекламирајте на „Срби у Босни и Херцеговини кроз епохе и судбине“ једином сајту на свијету који описује живот нашег народа на просторима БиХ од насељавања Срба у 7. вијеку до одбрамбено-отаџбинског рата а кроз призме политичке, културне и духовне историје.
Подели:

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *