Као и некада, српски народ, не само у БиХ, нашао се деведесетих година XX века у позицији да се поново бори за слободу и за Европу. Светећи се Србима за улогу коју су имали у два претходна светска рата, Немачка, уз подршку Ватикана, без сагласности Француске и Велике Британије, предводи међународну заједницу у растурању Југославије и признању отцепљених република. У време немачког притиска да Француска и Британија прихвате њене ставове, САД, иако су 1989. предвиђале „катастрофу” уколико би сецесионистичке републике добиле независност, после њеног уједињења мењају ставове видећи Немачку као моћну силу у Европи. САД, да би умањиле њен утицај на Балкану, прихватиле су растурање Југославије. У томе је улогу имало и компликовање ситуације у СССР и окончање „хладног рата”. На тој основи изјаве САД, у вези са БиХ „да … не задире у њихове виталне интересе”, више нису имале то значење.
Серија признања независне БиХ, коју је почела Турска 6. фебруара 1992, а наставила Европска заједница 6. априла и сутрадан САД, довела је до почетка грађанског рата. Њему је претходила политичка и државноправна криза у новообновљеном вишестраначју 1990. године у Скупштини БиХ. Новообразована муслиманско-хрватска коалиција најпре је променила Устав из 1974. и тиме „озаконила” предстојећи референдум о независности БиХ. У суштини, муслимани су радили на стварању исламске државе на основама „Исламске декларације” Алије Изетбеговића, Хрвати на померању границе до Дрине. Као одговор на то Срби су, у пробуђеној свести о геноциду који су претрпели у НДХ, формирали Скупштину српског народа у БиХ а затим Републику српског народа БиХ.
Убрзо се показало да грађански рат, најпре у Хрватској а затим и у БиХ, није био само „унутрашњи рат”. У њега се умешао и „међународни фактор”. Признање „акта сецесије” лорд Овен карактерише речима: „Запад сноси део кривице због грубог признања ривалских држава зачетих у рату.” У тријумфу реакционарне идеологије после замене национализма левице у земљама „трећег света” исламизмом и комунизма у Европи национализмом, уз подршку САД, словенски народи на Балкану опет су били први на удару, а још им је било у колективном сећању угњетавање из времена Османлијског царства.
Муслиманско-хрватска коалиција у БиХ тежила је да искористи страну помоћ да дође до свога циља. Новокомпонована нација „Бошњака” нарочито је рачунала на снажну подршку исламског света. Она је тежила да своје национално опредељење и стварање унитарне БиХ утемељи на „револуцији”, како би то свет сазнао и стао јој у заштиту. У пропагандној причи о грађанском рату у БиХ као о „жртви и агресору”, свет су предводиле САД, а пресудан утицај имао је ислам Ирана.
У грађанском рату у БиХ исламски светје видео могућност који ће подстаћи глобални џихад против хришћанско-јеврејске и западне цивилизације. Алија Изетбеговић је пред Американцима тактизирао, а пред исламским земљама преузимао обавезе за ширење џихада у Европи.
Сматрајући се победником у „хладном рату” и у улози предводништва у правцу преобликовања света по својој мери, у чијој је служби НАТО, САД дају подршку свим покретима и етничким заједницама које су се кроз историју носиле са Русима и Србима. При томе је БиХ била експериментална лабораторија за регионалне интервенције. Американци су нашли повод за мешање у пробуђеном национализму и верским размирицама, а излаз у заговарањумултиетничности и мултикултуралности, односно, американизацији света. Њихов став према рату у БиХ био је саставни део стратегије и тактике решавања блискоисточне кризе, уз испољавање нескривене симпатије за муслиманску страну у Босни. Том подршком су босански муслимани, као и албанска и хрватска интелигенција, добили улогу коњоводаца великих похода за дестабилизацију Балкана, као што је то био случај са њиховим прецима 1914. и 1941. године.
ИЗВОР: Овај чланак је преузето поглавље из рада професора Ђорђа Микића „Република Српска и стратегија мондијализма и фундаментализма“, у зборнику „Република Српска – петнаест година постојања и развоја“, Бања Лука 2007.
Донирајте или се рекламирајте на „Срби у Босни и Херцеговини кроз епохе и судбине“ једином сајту на свијету који описује живот нашег народа на просторима БиХ од насељавања Срба у 7. вијеку до одбрамбено-отаџбинског рата а кроз призме политичке, културне и духовне историје.