Војни свештеник Средњебосанског Четничког корпуса: „Браћо Срби и сестре Српкиње“

Подели:

Четници Мотајичке бригаде. Сликано код иловске цркве 1944. године. С лијева на десно: Милутин Милинковић, командир 2. чете 4. батаљона, Данил Недић, командир 1. чете 4. батаљона, Петар Недић, командант 4. батаљона и Бошко Симић, командир 3. чете 4. батаљона.

БРАЋО СРБИ И СЕСТРЕ СРПКИЊЕ!

Пре кратког времена партизанско Прњаворско подручје издало је наредбу преко председника општина о светковању и празновању уторка и суботе, као и посту у те дане.
Нас Србе није није нимало изненадила ова наредба, јер је и она као и многе друге, које су нам сервирали комунисти, пљунула на оно, што је нама Србима, дјеци Светосавској најмилије. Српски народ примио је још један убод ножем у раскрвављено срце и у чуду питао се докле ће да иде крвави Тито у својој безобзирној мржњи према Српском народу и Српској Православној Цркви.
Српски народ вековима је светковао Свету Недељу, а постио средом и петком сећајући се страдања Христова и његове мученичке смрти на Голготи. Свети Оци, Учитељи Свете Православне Цркве учише нас и оставише у аманет Свето Православље. Ми га вековима чувамо и очувасмо до данашњих дана.
Неколико година пре овога рата провлачило се кроз наша српска села на стотине разних агената суботара-адвентиста, који су носили и бацали у народ на десетине хиљада књига, којима се наш народ тровало, а свето православље нападано и рушено. Још тада не знамо да је то чинила јеврејско комунистичка партија у циљу рушења Православља као једине сметње комунизирања Српскога народа.
Двадесет и пет година јеврејско комунистичка партијска кухиња кувала је отров, којим је тровала Православље и Српски народ.
Зато нам крвави Тито нуди суботу умјесто недеље и уторак мјесто среде и петка.
Није ово први пут да је света црква била нападнута, није ово први пут да је Свето Православље било нападнуто, није први пут да се наше свете цркве пале и руше, а црквене Светиње газе ногама безверника.
Историја наша прича нам о тешким данима по свето православље.
Свака страница наше националне историје крвљу је написана, а Света Православна Црква бележи у својој историји своја страдања, мучења и понижења, али је Православље после свих гоњења увек поново заблистало још већим сјајем, као што ће и сада заблистати после овог крвавог и тешког рата.
За вријеме петвјековног ропства под Турцима, за вријеме свјетског рата радило се на уништењу Православља и Српског народа, јер је Православље било сметња уништењу Српства. Као што су радили Турци и Аустријанци, тако данас ради крвави усташа Анте Павелић и његов ортак Јосип Броз звани Тито, само што је Павелићево и Титово гоњење Православља куд и камо горе од оног Турског. И зато се данас убијају и гоне само Српски свештеници, руше и пале само Српске цркве и прогони све оно што Православље чини Православљем.
Крвави самозвани маршал Тито, Хрват Јосип Броз, никада није учинио веће услуге Српском народу, него кад је донио наредбу о светковању суботом. Та наредба је отворила очи и оном неписменом Србину, чобану. Увидео је, макар и мало касно, да се ради о његовој пропасти и уништењу свега онога што Србина чини Србином.
И зато Српски народ неће послушати наређења и разне наредбе његових угњетача и пљачкаша партизана, него ће остати вјерни светом Православљу. Они ће се борити до последњег Србина за слободу и за вјеру и за свога КРАЉА ПЕРУ. Они ће се борити, они ће умирати с песмом на уснама, призивати у молитви свемогућег Бога, али се неће одрећи своје вјере.
Комунисти нису у стању уништити Православље, као што га није могла уништитини руска револуција у Русији.
И онда када употребе још већи терор и кад пролију још море Српске крви, као што су и до сада чинили, и тада нису ништа учинили да разбију свето Православље.
Зверови, издајници и безбожници и безверници Српског народа треба једно да знате, да је сваки Србин и свака Српкиња једна црква и да сваки појединац чини Православље. Јер то Православље и Светосавље носи Српски народ у души и срцу своме кроз векове, па га зато није у стању да уништи нико.
Комунисти су то увидели, увидео је то и крвави Анте Павелић, увидели су то и заведена браћа Срби партизани и зато је њихова мржња још већа. Том и новом мржњом напајају нашу заведену браћу Србе да се боре против самог себе, јер верују да је то најбољи начин и да униште Српство и Православље.
Српски народ је прогледао, макар мало и касно, куда га комунисти воде. Он се враћа својој светој вери. Он се враћа из понора у који су га комунисти својом лажном пропагандом гурнули.

БРАЋО СРБИ И СЕСТРЕ СРПКИЊЕ

Подигнуће се погажени и крвљу попрскани Свети Крст, проговориће Православна уста оних који гинуше, убијаше и вјеру свету одузимаше.

БОГ ЈЕ МОЋАН И СИЛАН, ОН ЋЕ КАЗНИТИ БЕЗБОЖНИКЕ за злочине које учинише.

БРАЋО СРБИ И СЕСТРЕ СРПКИЊЕ!

Пре кратког времена проливена крв Срба мученика вапије небу за осветом. Тешко безверницима, паликућама, пљачкашима и убицама јер долази дан када ће одговарати и пред Богом и напаћеним Српским народом за своја дела.

БРАЋО СРБИ И СЕСТРЕ СРПКИЊЕ!

У свим тешким и судбоносним данима по Српски народ, у данима када немилосрдно тече Српска крв и када на напаћену и поробљену земљу немилосрдно насрћу безбожничке хорде, не дајте да вас нико заводи лажном пропагандом, него се сетите да сте деца Светог Саве и деца Светог Православља. Српска земља тражиће све дотле Српску крв док се не ујединимо и сложимо као народ у историји, да пођемо у свету борбу за КРСТ ЧАСНИ И СЛОБОДУ ЗЛАТНУ. А Бог који гледа са висине наше муке и патње даће нам снаге и моћи да дочекамо бољу и срећнију будућност.

ЖИВЕЛА СВЕТА ПРАВОСЛАВНА ЦРКВА КОЈА СЕ БОРИ И КОЈА ЋЕ ПОБЕДИТИ!

ЖИВЕЛО ЊЕГОВО ВЕЛИЧАНСТВО КРАЉ ПЕТАР ДРУГИ!

ЖИВЕО НАШ НАПАЋЕНИ НАРОД!

Војни свештеник Средњебосанског
Четничког корпуса
Миладин Петровић, с. р.

АВВИИ, BH-P-1000.

Верољуб Малетић:
Мотајичка четничка бригада
кроз документа, фотографије и пјесме
Крагујевац, 2012.

ИЗВОР ЗА ФОТОГРАФИЈУ: „ПОГЛЕДИ“

 

ПРИРЕДИО: Горан Легеновић

Донирајте или се рекламирајте на „Срби у Босни и Херцеговини кроз епохе и судбине“ једином сајту на свијету који описује живот нашег народа на просторима БиХ од насељавања Срба у 7. вијеку до одбрамбено-отаџбинског рата а кроз призме политичке, културне и духовне историје.
Подели:

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *