Вез се ради на ручно израђеном ланеном платну, а везе се техником покрстице, односно иглом се дијагонално провлаче тамноплаве нити како би се направио крст – симбол хришћанства. Сви мотиви који су рађени змијањским везом углавном представљају коло у којем су најчешће орнаменти у облику цвећа или ромбова.
Змијањски вез највише је долазио до изражаја на женској марами, односно бошчи, на женској хаљини и мушкој кошуљи, а везени украси на одећи Змијањаца провобитно су били израђивани од вуне у црној боји, а касније су жене почеле да боје вуну у плаву боју добијену од биљака.
Змијањски вез увршћен је на репрезентативну UNESCO-ову листу нематеријалног културног насљеђа и тако је постао свјетско добро, јер садржи снажну симболику која се преноси генерацијама, те промовише креативност, друштвену једнакост и разноликост.
Област Змијање (централни дио Босанске Крајине) заузима још од половине 16. вијека сав простор измећу крајишких река Врбаса на истоку и Сане на западу, планине Козаре на северу и Мркоњић-града и Кључа на југу. На овом простору у средњем веку постојала је жупа Земљаник у саставу Доњих Крајева, доцније Крајине.
Змијањски вез на сајту УНЕСКА.
ПРИРЕДИЛА: Редакција
Донирајте или се рекламирајте на „Срби у Босни и Херцеговини кроз епохе и судбине“ једином сајту на свијету који описује живот нашег народа на просторима БиХ од насељавања Срба у 7. вијеку до одбрамбено-отаџбинског рата а кроз призме политичке, културне и духовне историје.