Народна ношња у Семберији представља симбиозу динарског и посавског типа ношње. Испитивањем су утврђене три фазе у развоју ових ношњи. Прва фаза обухвата период од првог светског рата. Ову фазу у мушкој ношњи карактеришу чакшире са широким туром и кратким ногавицама, тозлуци, гуњ, око појаса кожни Силај и тканица, а на глави фес омотан шалом. У женској ношњи карактеристичне су широке и дуге кошуље са углављеним рукавима ношене без кецеље, горњи хаљеци израђени од вуне, на глави марама од домаћег платна. Друга фаза обухвата период између два рата. Њу карактерише усвајање куповног материјала за израду горњих хаљетака. У мушкој ношњи усвајају се делови србијанске ношње: »фермен«, »копоран«, уске чакшире.Летња мушка ношња, гаће са широким ногавицама и дуга ко-
шуња, која се носи преко гаћа, представљају основне делове мушкношње, која је ношена кроз све три фазе у летњем периоду, а код сиромашног становништва и као зимска ношња. 2енска ношњу друге фазе карактерише скраћивање кошуље; почињу се носити кецеље и то најпре вунене, домаће израде, а затим шивене кецеље од куповног материјала, а као горњи хаљетак улази у употребу кожух. Трећа фаза обухвата послератни период, који карактерише постепено напуштање
народне ношње, тако да данас мушку народну ношњу носе још само старији људи, и то као свечану. Старију мушку ношњу, прве фазе, могли смо одредити само на основу сећања казивача и ретких сачуваних фотографија. Женска ношња, односно поједини њени делови, више је у употреби. Задржала се најчешће кошуља и кожух, и то код старијих и сиромашних особа, као свакодневна ношња, док млађе жене, ако уопште облаче народну ношњу, чине то само у свечаним приликама.
Радмила Кајмаковић
Народне ношње Подриња припадају групи средњобосанских ношњи.
Средујобосанске ношње захватају пределе у долини реке Босне, почев од њеног извора код Сарајева, па све до Маглаја, односно до планине Озрена. протежући се на исток преко Озрена и огранака планине Мајевице до реке Дрине, која чини источим границу; на западној страни, лево од реке Босне, ове се ношње пружају долином Лашве до Травника, захватајући цео простор између Лашве и реке Врбаса, односно пределе око Бугојна. Вакуфа Горњег и Доњег, а затим даље према Фојници и долином Лепенице све до границе према Херцеговини, односно до хан планине. Јужно од Сарајева ове ношње протежу се и на планине Бјелашницу. Трескавицу и Јахорину и избијају на Дрину код Горажда. И у овој широкој области наилазимо на бројне варијанте српских и хрватских ношњи, док су муслиманске уједначене исто као иу динарским ношњама. Тако на овом простом разликујемо ношње: озренску. тузланску, бирчанска. Спречанск.сребмичку. осаћанску. Вареска. сутјеску (око Краљеве Сутјеске). гласиначке.вишеградску. ау долини Босне сарајевску, Лепенички (овде спадају ношње Кисељака. Крешева и Фојнице), затим бугојанску. травничку, жепчанску и зеничке Виховине. Од муслиманских ношњи овде се издвајају ношње са Бјелашнице и из зеничке Врховине.
Зорислава Чулић
Источна Босна 19. век
Донирајте или се рекламирајте на „Срби у Босни и Херцеговини кроз епохе и судбине“ једином сајту на свијету који описује живот нашег народа на просторима БиХ од насељавања Срба у 7. вијеку до одбрамбено-отаџбинског рата а кроз призме политичке, културне и духовне историје.