СРПСКЕ НАРОДНЕ ЗДРАВИЦЕ О КРСНОМ ИМЕНУ КОЈЕ СЕ У ГАЦКОМ НАЗДРАВЉАЈУ – БОСАНСКА ВИЛА (1887)

1. Првом здравицом у добри час, да нам поможе Бог! Да нам поможе Бог и намјери добар час: овдје и свуда, ако Бог да! Гдје год се састајали, ту се веселили, пили и здрави били! У љубави дугој, вазда се миловали, један за другога питали по поштену гласу, а образа свијетла, ако Бог да! — Здрав си одеснују1)! — II. Прву писмо у добри час, а ову ћемо у бољи час; оба добра, те нам и помогла у свако доба, ако Бог да! — Свети радосни празник2), дошао на мирост3), и на радост, домаћиново крсно име, с нашим братом домаћином дуго и за много. Здраво били, у његовом поштеном дому вино пили, ако Бог да! — Здрав си Дамјане ! — III. Прву писмо у добри час, другу писмо у бољи час, а овом ћемо трећом, најбољом срећом: у име Бога и живоначалне Тројице, која може, да нам поможе. Свети радосни празник, дошао на мирост и на радост, и на обрадовање дому и домаћину и свему роду христијанскоме, ако Бог да! — Овај нам брат домаћин крсно име прославио : Ове године како мог’о а до године како у самога Бога желио! Да да Господ Бог и данашњи свети празник: домаћиново крсно име, да нам брату домаћину васкрсне и поможе : на сваком страшном мјесту, гдје год га спомињао и кад год му се молио! да Бог да, наш брат домаћин славио пуњем1) и проскором, а он њега сваком срећом, берићетом, ако Бог да! Славу славио, она му и помогла, ода зла бранила, ако Бог да ! — Врсне банове и биране кумове у ови дом сабирао, од добре воље, а без невоље, ако Бог да! — Здрави сте од славе Божије! IV. Првом писмо у добри час, другу писмо у бољи час, трећу у име Бога и живоначалне Тројице, а ову ћемо у име Бога и живоначалнога крста. Тко га вјеровао, вазда му и помагао; тко га не вјеровао, да га Бог обрати, да га и он узвјерује, ако Бог да! — У име тужних јунака, који су у тузи и невољи. Да Бог да, да се туге и невоље избаве, коња најашу, сабље напашу, сунца нагрњу, данка науживају. И ова је добра, пије се до дна! — Здрави сте браћо, десно и лијево1)! V. Сваку писмо и пописмо, и до капи је оциједисмо, а ово ћемо петом: за здравље нашег брата домаћина. За здравље његове поштене главе, његових синова, синоваца, унука, омладака, браце и сваког доброг здравља, ако Бог да! — Да да Господ Бог, и данашњи свети празник, да нашем брату домаћину његове синове, синовце, унучад, браћу, јаки Бог придржи и свакој срећи намножи, ако Бог да! — Да Бог да, дичио се с њима и поносио, као гора Ђурђевданом, бостан ружљем и босиљем, а ливада травом дјетешном, ако Бог да! — Да Бог да, који код рад радио, ода зла се бранио, нитко му не наудио. Испод његовог јаког шљемена износио двадесет и четири сретна сјемена. — Да Бог да, сјеме сијао пред тежака и сељака. Плуго му широм гонило, а рало с миром ПОЈИЛО. — Да Бог да, окрет’о се истоцно и западно, Бог му помагао са сваке стране, а с небеса највише, ако Бог да! Да Бог да, од неба му росило, од земље му родило, зелено му ницало. Било му у класу класато, а у трсу трсато, а на гувну жрнато, те износио многи ајир и берићет, ако Бог да! — Да Бог да, клас му се отез’о и претез’о, то им’о отклен дијелити пољном и невољном, ако Бог да! — Да Бог да, свакоме дијелио част и удјељак ; свакоме дијелио, а никад му не пресушило ! — Да Бог да, тко му год дотао двору плакајући, од двора му пошао њезајуци, играјуци, срца весела, рука пунијех, а образа свијетла, ако Бог да! — Да Бог да, свак му долазио на обилну цаст и на поштен глас. И сад здрав брате домаћине! Руком ручио, срцем веселио, Бог ти наспорио што у њега желио! — Тко зна боље, широко му поље! Здрав опет, не био проклет! И ова је добра, пије се до дна, за нашега брата домаћина здравље! Здрав домаћине! — VI. Сваку писмо и пописмо, и написмо у домаћиново здравље. А ову ћемо за наше домаћице здравље, која је ову част нама привиривила. — Да да јаки Господ Бог и данашњи свети празник, приправљала је пуно љета и година! Имала отклен износити, а имала пред кога, ако Бог да! — Пуну софру метала, а равну је дизала и тко год се за њом частио, сваки се дижући веселио и говорио : „Овдје би дости, да јаки Бог опрости, дому и домаћину.“ — Па за здравље њезиних синова и кћери! — Да Бог да, синове иженила, отклен сама хтјела и женила, а снахе јој рађале сретну и честиту унучад, ако Бог да! — Да Бог да, кћери удавала за врсне и прибране Србе, у оглашене куће, као што би сама хтјела и желила. II сад здрава си банице, домаћице! — VII. Сваку писмо и пописмо, до капи је оциједисмо, а ову ћемо одмах, браћо драга. Већ доде вакат и вријеме, да и младим мјеста учинимо. Здрави сте браћо! Часно сјели, а поштено устали, ако Бог да! — Да Бог да, што ми похарали у овоме поштеноме дому, то намирио Господини Бог са сваке стране, а с небеса највише, ако Бог да! II сад здрави сте за нашега сретнога пута, за домаћинова останка! Да Бог да, у здрављу, да се узасастајемо, пуно љета и година! Здраво браћо, десно и лијево! Живјели многаја љета ! — Домаћине хвала, Богородица ти дала, која дала, та ти и уздржала! Прибиљежио: М. Ђ. Мутић

Текст преузет са адресе: http://www.infobiro.ba/article/509079