Напомена
Повеља је настала у 12. августа 1434. године, у Поткрешеву. У првој половини XV вијека територија између ријека Неретве и Цетине била је испуњена дрматичним догађајима и промјенама, који нам нису баш најбоље сачувани у историјским изворима. На срећу, остала је сачувана ова повеља војводе Ђурђа Воисалића браћи Ђурђевићима, која пружа бројне податке о политичкој историји оновремене државе Котроманића, као и о историјској географији Цетинске Крајине. Повеља садржи и веома значајне податке о етничкој и вјерској припадности ове области. Оригинална повеља чува се у Државном архиву у Дубровнику. Ранија издања повеље: Павле Карано-Твртковић, Србски споменици, 1840; Франц Миклошич, Monumenta Serbica, 1858; Стојан Новаковић, Законски споменици српских држава средњег века, 1912; Гласник Скопског научног друштва XXI за 1940. годину; Аранђел Смиљанић, Грађа о прошлости Босне 4, Бања Лука, 2011.
Литература: Грађа о прошлости Босне, 4, , Бања Лука, 2011, 116-124, (Повељу приредио Аранђел Смиљанић).
Превод
Превод повеље
У име Оца и Сина и Светога Духа амин. Ми војвода Ђурађ милошћу Божјом војвода Доњих Краја и веће, синовац многославнога ипоштованe успомене годподина херцега Хрвоја, а син кнеза Воислава,са мојим синовима, са кнезом Петром и кнезом Ђурђем, дајемо видјети свима и сваком човјеку, кога се тиче и пред чије лице дође овај наш mотворени лист да смо учинили милост нашој браћи многољубљеном војводи Павлу, и кнезу Николи, и кнезу Влатку Ђурђевићима и кнезу Вуку Вукићевићу, њима реченим и осталим њиховим, и потврдисмо их у свим њиховим племенштинама и у држању како их нађосмо, у градовима и у владању: прво град Вратар с владањем и држањем са правима, међама и котарима, и град Нови с владањем и држањем са правима, међама и котарима, и град Крушевац с владањем и држањем са правима, међама и котарима, и у свему у чему их нађосмо да држе, било да је Србин или Влах. И уз то им предасмо њихово племенито што им је био узео војвода Сандаљ, прво Барана Вукчића са братијом и са држањем, затим Хлапца Ружића са држањем, те у Горској жупи село Драгљан, са правима, међама и котарима, и село Козицу са правима, међама и котарима, и село Храштане са правима, међама и котарима, и село Врх Доса правима, међама и котарима, и село Захојани са правима, међама и котарима, и село Заходи са правима, међама и котарима, и село Живогошће у приморју са правима, међама и котарима, и село Тучепи саправима, међама и котарима, и село Котишину са правима, међама и котарима, и село Макар са правима, међама и котарима, и село Баст са правима, међама и котарима, и село Виницу са правима, међама и котарима, и дио Дријевске габеле који су држали и чували дријевске законе, и Влахе Воихниће и Прибиновиће и Хардомилиће. И потврдисмо им све листове и заклетве које имају од господе босанске и наших првих, све то више писано: градове, села, земљу и винограде и шуме и камење и са водама дасмо и записасмо нашим новим и вјековјечним давањем и записом горе именованој нашој љубљеној браћи: војводи Павлу и кнезу Николи и кнезу Влатку Ђурђевићима и кнезу Вуку Вукићевићу, њима реченим и потомцима њиховим све док има потомака,у вијекове вијекова за племенито. И на то им дасмо вјеру нашу и тај наш отворени лист утврдисмо нашим висећим знаменитим печатом даим се то више писано не може порећи нити промијенити нити никадаузети ни за један њихов гријех нити кривицу осим ако би их окривио господин викар са фратрима и са нашим добрим људима за што би било прилично племенитом човјеку главу одсјећи и њихово племенито узети. Ако ли би се догодило те би који од њих толико згријешио, да му се има глава одсјећи ономе који је згријешио, а остали да живе ибораве у свим тим више именованим племенитим земљама. И са свим тим горе писаним предасмо их у руке господина викара Жувана и сваком викару док је викара и свој браћи фратрима свете цркве католичке вјере римске реда светог Фрање, да их они чувају и штите у свему по закону црквеном. И ко би год имао супротне листове овом писанију, ми их поништавамо овим нашим листом и записом, и да смо ми за тонадлежни и одговорни. А томе су свједоци наши добри људи: од Хумске земље кнез Вук Рупчић с братијом, кнез Павко Комлиновић с братијом, а од својте војвода Иваниш Драгишић с братијом, од Земуника војвода Марко с братијом, кнез Петар Брсачић с братијом, од Сане кнез Ђурађ Мишљеновић с братијом, кнез Мартин Дејанишевић с братијом, а од Пливе кнез Твртко Милатовић с братијом, кнез Радоје Чуклић с братијом, а од двора пристав кнез Томаш Цапић с братијом, кнез Ђурађ Петововић с братијом. А ко ће то више писано порећи или промијенити било од нас или од наших потомака било од иноплеменика да је клет и проклет господом Богом живим, Оцем и Сином и Светим духом тројицом јединосушном и нераздјељивом и светом пречистом дјевицом Маријом матером Његовом и четворицом јеванђелиста и дванаесторицом апостола и седамдесеторицом изабраних и свима светима који су од вијека Богу угодили, и да је саучесник Јуде Искариотског који је продао сина Божјег за 30 сребрењака, и да је придружен онима који говораху: разапни, разапни, крв Његова на њих и на дјецу њихову. Писано у Поткрешеву августа мјесеца 12. дан, љета Господњег 1434. љето.
Копија повеље налази се на адреси: http://www.plemenito.com/sr/povelja-vojvode-djurdja-voisalica-kojom-potvrdjuje-bastinske-posjede-braci-djurdjevicima/d4
Донирајте или се рекламирајте на „Срби у Босни и Херцеговини кроз епохе и судбине“ једином сајту на свијету који описује живот нашег народа на просторима БиХ од насељавања Срба у 7. вијеку до одбрамбено-отаџбинског рата а кроз призме политичке, културне и духовне историје.