Остаци средњовјековног утврђеног града Звечаја налазе се десетак километара јужно од Бањалуке, на падинама стијене над лијевом обалом Врбаса. Ово некада веома значајно војно утврђење, које је служило за одбрану долине Врбаса, први пут се помиње 1404. године, када је херцег Хрвоје Вукчић овдје склопио уговор са Дубровчанима против босанског краља Остоје.
Међутим, према ријечима Младена Шукала, самосталног стручног сарадника у Туристичкој организацији града Бањалука, претпоставља се да је утврђење доста старије од овог времена.
Утврда Јајачке бановине
У Звечају су се одиграли многи битни историјски тренуци. „Босански краљ Стјепан Остојић 1419. године у Звечају потврђује привилегије Дубровчанима. Године 1463. Турци су заузели ово утврђење, да би им га крајем исте године преузела угарска војска Матије Корвина, који је постављен на чело Јајачке бановине коју су направили Угари како би спријечили продор Турака на запад. Звечај је служио као утврда Јајачке бановине све до 1527. године, када га је Турцима предао капетан Андрија Дрешнеки. Падом Јајца, као центра Јајачке бановине, падају и остала мања утврђења, све до Бањалуке и Градишке, а ту судбину је дијелила и тврђава Звечај“, објашњава Шукало.
Град се, наводи, састојао од цитаделе, бедема који се спуштају ка Врбасу и куле од које је једна сачувана до висине од око десет метара. Нажалост, истиче, она је данас у јако лошем стању. Остао је само један дио те куле, која је некада служила као видиковац у војне сврхе. Проблем је, каже Шукало, што ове руине, које су некада представљале војна утврђења, нису довољно истражене.
„Ту су, у ствари, била само блиц истраживања која су направљена седамдесетих година. Касније се, нажалост, није ништа значајније радило на неким системским истраживањима која би дала пуно више информација о овим утврђењима која су некада била веома значајна“, наводи Шукало.
Ускоро пјешачке стазе и видиковац
Како ово као и неколико других утврђења око Бањалуке која су некада била веома значајна не би пала у заборав, Туристичка организација града Бањалука ускоро планира изградити пјешачке стазе, са видиковцима и припадајућом сигнализацијом до прилаза тврђавама Гребен и Звечај, старог града Бочац, који се налазе у атрактивном авантуристичком подручју у околини Бањалуке. „Циљ нам је да тврђаве актуелизујемо, омогућимо приступ туристима, а надамо се да ће то подстаћи одређена додатна истраживања и ревитализацију објеката, јер су стари градови тренутно руине, зарасле, и у прилично лошем стању“, каже Шукало. Он је нагласио да, као и свуда у свијету, археологија и код нас има значајно мјесто у туризму, па те објекте треба првенствено заштитити, неке рестаурисати и ревитализовати, али првенствено омогућити прилаз до њих. Туристичка организација града Бањалука и Републичка туристичка организација у програму су се само дотакле тврђаве, а изградњом стаза до њих употпуниће туристичку понуду околине Бањалуке.
(…)
Шукало наводи да ће се изградњом стаза и видиковаца актуелизовати тврђава, а самим тим омогућити љубитељима природе прилаз до ње. „Све ове средњовјековне тврђаве, због природе одбране, грађене су на врховима узвишења, тако да једноставно оне поред тог културно-историјског значаја имају и природне вриједности. Наиме, са врхова тих тврђава се пружа фантастичан поглед на сам кањон Тијесно и долину Врбаса. Због тога смо у склопу стазе која ће водити до линије Звечај планирали направити и видиковце који ће служити за одмор и разгледање околног подручја. Тиме ћемо, надам се, подстакнути надлежне институције да поведу више рачуна о овим линијама, односно да се напослијетку изради пројекат реконструкције саме тврђаве“, каже Шукало.
Реконструкција није у плану
Данас тврђава Звечај није посјећена јер је обрасла растињем и нема адекватних стаза по којима би се кретало. „Приступ је веома тежак и само они који воле дивљину одлучују се да посјете не само локацију Звечај, него и Гребен, који се такође налази на територији града изнад мјеста Крупа на Врбасу“, каже Шукало. Горан Калинић, археолог у републичком Заводу за заштиту културно-историјских споменика и природног насљеђа, наводи да се тврђава Звечај, као и неколико других утврђења која се налазе у околини тврђаве, налазе под заштитом државе. „Постоји неколико споразума који се тичу заштите споменика, тако да под заштиту спадају сви споменици који се налазе у БиХ, само је питање ранга, односно којој категорији ти споменици припадају. На националне споменике се примјењују мјере заштите, утврђене Законом о спровођењу одлука Комисије за заштиту националних споменика, а њихов простор који би требало да буде отворен и доступан јавности може се користити у едукативне и културне сврхе“, објашњава Калинић. Када је ријеч о тврђави Звечај, он наводи да је тренутно у плану само пројекат Туристичке организације града Бањалука, који се односи на изградњу планинске стазе за разгледање, док још нису планирани радови на реконструкцији саме тврђаве. Ипак, Калинић сматра да је она у сасвим добром стању да се може радити на њеној туристичкој понуди. Пратите Независне.цом и на Виберу!
www.nezavisne.com/novosti/drustvo/Zvecaj-skrivena-kolijevka-istorije/35091
Донирајте или се рекламирајте на „Срби у Босни и Херцеговини кроз епохе и судбине“ једином сајту на свијету који описује живот нашег народа на просторима БиХ од насељавања Срба у 7. вијеку до одбрамбено-отаџбинског рата а кроз призме политичке, културне и духовне историје.