Тврђава Кастел се налази у Бањој Луци и представља најстарији историјски споменик у овом граду. Саграђена је на левој обали Врбаса, између данашњег Градског моста и ушћа реке Црквене. У прошлости Кастел је био јако војничко утврђење и штитио је котлину Врбаса од непријатељских налета, пре свега са севера. Тврђава је са свих страна опасана дебелим каменим зидовима, на којима су подигнуте пушкарнице и осматрачнице. У њеној унутрашњости, поред летне позорнице, игралишта за дјецу и националног ресторана данас се налази Завод за заштиту културног и природног наслеђа РС који ради од 1976. године.
Укупна површина комплекса Кастел износи 48.000 квадратних метара, од тога унутар бедема 26 610 квадратних метара, а изван бедема око 21.390 квадратних метара. Бедеме чине девет бастиона и две капи куле у склопу бедема. Унутар бедема налази се више објеката, међу којима централни логор са две куле и малим арсеналом, централни арсенал, тзв. камена зграда, те више различитих зидова који су делили и формирали поједине интерне просторе.
Историја
На месту тврђаве Кастел су пронађени бројни остаци и предмети из времена Римског царства. Највероватније су прво утврђење (Кастра) саградили Римљани у 2. веку. Кастра се налазила у граничном појасу између две немирне илирске провинције Далмације и Паноније. Припадала је тадашњој Далмацији, као њен најсевернији дио. Ово утврђење се могло налазити у југоисточном делу данашње тврђаве Кастел, где су се свакако налазиле и управне зграде, док су цивилни садржаји вероватно били распоређени северозападно од војног логора.
Још једну потврду да је постојало античко насеље на мјесту данашњег Кастела сведочи и познати жртвеник посвећен богу Јупитеру. На том лепо клесаном каменом споменику пронађеном 1895. приликом поправљња моста на Црквени, стоји натпис чијом је допуном дешифрован текст:“Јупитеру највећем генију овог места Сициније, Макрин, конзуларни бенефицијар провинције Горње Паноније, испунио је завет добровољно и са захвалношћу.“ Из натписа се закључује да је жртвеник био постављен највероватније у близини Јупитеровог светилишта. Овај жртвеник је поуздана индиција да се на месту њеног наласка лоцира град војног карактера са локалном управом.
Насеље се у касноантичком периоду разрасло и обогатило и у војним, цивилним, сакралним, привредним и административним садржајима. Посебно су значајни налази у приобалном појасу тврђаве гдје су зидови правилно тесарски обрађени и говоре о зрелој архитектури јаке фортификације значајних размера.
По досељавању Словена, тврђава је разорена и на њеном мјесту је настало словенско насеље градинског типа. У средњем веку нема поузданих података о овој локацији, а улогу Кастре тада преузима утврђени град који се налазио у јужном делу данашње Бањалуке.
У повељи из 1525. године прецизно се наводи да је Бања Лука заправо име тврђаве која се звала ЦАСТЕЛЛ НОСТРО БАГНА ЛУЦА. Из садржаја наведене повеље, могло би се чак закључити да је тврђава Бања Лука била изграђена на месту неког старијег и мањег утврђења послије 1463. године, као део границе на Врбасу у систему одбране угарског краљевства против Турске (Јајце је било најјужнија тачка).
Западна страна
Након турског освајања у 16. веку, Бања Лука постаје седиште босанског санџака и тврђава на ушћу Црквене поново постаје важан војни и административни центар. Сам Кастел ће бити 1587 дограђиван да би за владе султана Мехмеда ИИИ, на прелазу из 16. у 17. век био претворен у град.
Кастел се развијао и током 17. века, а своје коначне габарите је добио 1714. године за време Нуман-паше Ћуприлића.
Обнова, проширење и ојачавање тврђаве свакако су били подстакнути учесталошћу аустро-турских ратова крајем 17. и у првим деценијама 18. века. Инжењери-градитељи тада су је проширили, по узору на равничарске тврђаве (ткз. Вобанов систем) преко Саве, те њена силуета добила данашњу форму издуженог трапеза омеђеног бедемима, бастионима са кулама и подземним пролазима, док је воденим шанцем окружена са западне стране.
О изгледу тврђаве и града у првој половини 18. века доста детаљно нас обавјештавају аустријске карте настале у вријеме аустријско-турског рата 1737. године и велике битке под Бања Луком која се водила 4. августа те исте године.
Из осамдесетих година 18.века потичу нешто поузданији описи и нацрти тврђаве. Из тих новијих описа, постоје подаци о постојању 30 амбара за жито као и постојање тзв. царевог амбара. Све до 1826. у склопу тврðаве није ништа обнављано, али те године је у тврђави изграђено једно од бањалучких јавних купатила, хамама, такозвано Војно купатило.
Једини објекат војне намене знатнијих димензија из тог периода подигнут је уз југозападне бедеме тврђаве око 1865. године. Објекат, касније назван касарна за артиљерце, подигнут је на западној страни на самој обали Врбаса, на подигнутој тераси са подзидом од седре (одмах до данашњег моста Патре). Правоугаони прозори у аустроугарском периоду су обрадом од опеке добили полукружни облик. Према остацима дрвених греда на фасадама може се претпоставити да је зграда имала неку врсту дрвених веранди, или шетница, осматрачница.
Године 1737. десила се најпознатија битка код тврђаве Кастел. Снажне аустријске јединице под командом генерала Хилденбургхаузена су продрле у долину Врбаса и у јулу месецу почеле опседати Кастел. Међутим, док је аустријска војска ударала на тврђаву, изненада јој је ударио с леђа босански везир Али-паша Хекимоглу и до ногу потукао аустријску војску, која је имала огромне губитке.
У 19. веку Кастел, као и друге тврђаве губи значај који је до тада имао.
Преузет текст са: http://www.paluba.info/smf/index.php?topic=9181.0
Донирајте или се рекламирајте на „Срби у Босни и Херцеговини кроз епохе и судбине“ једином сајту на свијету који описује живот нашег народа на просторима БиХ од насељавања Срба у 7. вијеку до одбрамбено-отаџбинског рата а кроз призме политичке, културне и духовне историје.