ЈАЊ И ЊЕГОВА ОКОЛИНА – БОСАНСКА ВИЛА (1886)

Јањ броји око 450 све самих српских кућа, са 4370 душа. Лежи у простору преко брда и долина и то са југа (од Купреса) 3—4 сахата у дуљину до Воларске општине. Са истока и запада окружују га највише борове планине, од којих народ добива дрва за огријев и граду од јеловине и смрчевине; а пече више пута и паклину т. ј. борову маст, коју носе у Далмацију и тамо је продају за морске пароброде. Села су доста густа и од свију варошких мјеста удаљена, и то од Јајца 4 од Доњег Вакуфа 4 и од Гламоча 6 и до 8 сахати. Мјеста сва подлеже Јајачком котару. Срби сви говоре правим јужним нарјечијем, само се чују неки умеци у ријечима, као: ље, увано, мој Бого! и т. д. Предјео је здрав, а то. се и отуд видити може, што се доста старих људи од 60, 80 и преко 100 година виде, те на много прилика видиш сина, који је такође старац по изгледу као и отац осиједио. Младеж тако исто је чила, свјежа, здрава и угледна. С правом се рећи може, да су Јањ и Купрес најздравија мјеста по положају; али у исто доба и најхладнија мјеста у Босни. Младићи су се (док нијесу стигли нове митрополитске наредбе) женили од 13 и 15 година и то све да је већа и снажнија радна снага домаћих. Дјевојке морале су имати потпуне године за удадбу. Дјецу не крсте одмах чим се роде; јер многи чека од гладног прољећа радну и обплату јесен или док у чаршију оде и донесе шта му треба. Кад ко умре, трошак је док се сахрани ; јер се ту много пије, па и опет дају се за мртвога задушнице и кољу се овце. На женидбама још се горе прође, нешто треба ићи и нашиљати некога са плоском по 5 и 10 пута, док старији дјевојку обећају дати. Кад то будне, треба да се ракијом и печеним бравом дође на прстен н уговор и тад просац боме плати за дјевојку бојаги што је око ње трошка по 5, 10 и 15 дуката. Кад сватови по цуру пођу и тад се носи ракија, печен брав, хљеб, сирац и колачићи, па се и тада и опет троши и дарива. Највеци трошак досиже крсно име овдашњег житељства. Већ на неколико дана пред св. Јована, св. Ђорца, св. Григорију Неокесаријског и св. Николу мора домаћин ићи у коју оближњу варош по ракију. Мала кућа донијеће по 10—20 средња по 40 и 60 а богатија и по 80 до 100 ока оне јадне љуте“ граченице — шпиритуше. Слава почиње у очи свеца и траје по 3 и 4 дана а гдје дођу пријатељи, који су своју одиву у кућу дали ту је обично слава 5 дана. Једе се, пије и пролијева. Против тога истина на сва уста виче се, да се тијем свецу не угађа и Бог не слави; али они то чују и не чују. Сваки се изговара: „та зар ја први да почнем! „Овако ћу још ове године, па до године како будне“ „ако други почну мање и ја ћу“ кад ли дође година, а он још горе и још више. Благе ријечи и поуке слабо помажу. Кад се у обзир узме штета, коју нам сеоски народ тада и материјално и здравствено претрпи, добро би било, да се овоме прекомјерном трошку стане на пут и да се издаду налози, који ће славу ову више од једног дана забрањивати. С друге стране опет кад се промисли, да су то нашим тежацима и сијела и славе, и забаве и позоришта, онда би им опет морао доста одобрити! У Јању роди жито, и то: јечам, овас, пир, хељда, а у другом крају пшеница и кукуруз, кромпир, грах и конопља. За ситну стоку такође мјесто је те и оваца прилично има. Говеда Јањска угојена и урањена добро се продају; а и коња лијепих мјестимице има. Ношња народна проста је. Жене ходају без гаћа у дугим јаким кошуљама и сукненим црним хаљинама а дјевојке у бијелим. Мушки опет осим простога гуља и шарвала, гато сами собом производе и праве, носе још и црне сукнене шалове око главе, те тиме подсјећају још на тужну успомену Косовеку. Цркве православне у Јању су двије. Једна у Строицама, подигнута од, простих и борових протеса 1856—58. храм рождества Пресвете Богородице; а друга Глоговац, подигнута од тврдог материјала 1866. Храм је св. велмуч. Георгија. Обје су сиромашне и оскудне без икакова украса и својих утвари. Од сад тек почиње нешто на боље ићи. Предање говори, да су у Јању биле још двије цркве и то : у селу Бабицима и у Прибељцима. Бабићка црква стара познаје се врло добро гдје је била. Још јој се добро познаје темељ у земљи. Била је у виду круга саграђена. Мало подаље налази се и старо гробље, које је уз исту цркву служило — те по њему и данас има надгробних споменика, на којима су изрезани крстови, рука, и други знаци. На плочама којима су гробове покривали има писмена, и све је ћирилицом писано. На крстовима до скора налазила су се написапа имена: Вунић, Рајковић, Павковић и т. д. Штета само, што су неки овдашњи прости каменоресци разнијели доста овог камења, крстова и плоча. Гробље то је на врло лијепу мјесту тако, да је свагда у њему топлије, него на другом мјесту; јер је заклоњено од сјеверне стране једнијем брежуљком. Мало надаље сјеверно од гробља виде се развалине велике куле Вучковића, чије потомство данас се у Сињу налази. Око куле биле су такоде друге грађевине и куће. Вода Вучковац и данас се зове, на којој је веле било корито и жлијеб каменит. Народ приповиједа да је постало ново садашње бабићко гробље још оног времена и то овако: Била је у неког великаша Вунића кћерка Мара. Ова једног дана оде у дубраву више Бабића и тамо је у шуми змија уједе. Она потрћи кући и не могући стигнути,у мукама пред селом (или онда вароши) издане. Па том мјесту буде сахањена и споменик јој има са натписом: Мара Вунић, па коме је исјечен и бич косе дјевојачке. На погребу њезину веле заклато је 400 овнова. И од тог времена постало је садашње гробље бабићко. Црква и старо њено гробље, од прилике како се могло па једном споменику прочитати још је настојало 1414. и за вријеме посљедњег краља босанског Томашевића, а то ће потврдити и овај доказ народни: Јањ носи своје име од врела једне ријеке, Јањ назване. Више истог врела на једној узвишеној главици, био је тада град, Штрб названи. Развалине петог и данас се добро распознају. Градом је управљао, кажу, некакав капетан Капић, чије покољење потурчило се и данас се налази у Доњем Вакуфу…

Аутор: Стево Давидовић

Текст преузет са адресе: http://www.infobiro.ba/article/449563