Натпис је на каменој плочи пронађеној 1912. на римокатоличком гробљу у Благају. Била је секундарно употријебљена као ужа страна гробног сандука и вјероватно је тада преклесана, чиме је изгубљена цијела лијева страна натписа и направљена ненадокнадива штета. Натпис се може датирати у вријеме Стефана Немање од око 1166-1196, а био је постављен на цркви св. Козме и Дамјана, задужбини кнеза Мирослава, у Благају на ријеци Буни у близини Мостара. Написан је на старосрпском језику, ћириличним словима српске редакције.Налази се у Земаљском музеју у Сарајеву.
Оригинални текст натписа гласи:
ВА ИМЕ ОЦА И СИНА И СВЕТОГА ДУХА ЈА
ЖУПАН……………………. САЗДАХ ЦРКВУ
СВЕТО ГА …………………………….. У СВОЈИХ
СЕЛИЈАХ У ДАНЕ ……………………….
СЛАВНОГА НЕМАЊЕ.
Историчар Марко Вего понудио је сљедећу реконструкцију натписа, односно попунио је празнине између ријечи са оригинала:
„У име Оца и Сина и светога Духа. Ја жупан Мирослав зидах цркву светог Кузме и Дамјана у својих селех у дане великог жупана славног Немање“.
Кнез Мирослав добио је Хум на управу од свога брата, великог жупана Тихомира, и њиме је владао као удеони кнез који је на својој територији убирао приходе, имао своју властелу и војску. На Благајском натпису Мирослав се наводи као жупан, зато што је по својој функцији био жупан, а по титули кнез, тако да је његова функција жупана стављена на натпис. Међутим, у међународним комуникацијама није уживао статус независног владара, јер је у име државе Србије, чији је саставни дио био у Хум, иступао само велики жупан, тј. његов брат Тихомир. Када је Мирослављев најмлађи брат Немања, око 1168. годино збацио с власти брата Тихомира, након неког времена измирио се са осталом браћом, и Хум је остао и даље у власти кнеза Мирослава. На Благајском натпису зато се спомиње и Стефан Немања као врховни владар српске државе кога Мирослав назива „славни“. Мирослав је преко своје жене, родбински био повезан и са владаром тадашње бановине Босне, баном Кулином чију је сестру оженио.
Благајски натпис, иако неоспорно припада српској културној баштини, јер је настао у држави Немањића, клесан за цркву коју је подигао брат Стефана Немање, кнез Мирослав који је учврстио православну цркву у Хуму, писан је на старосрпском језику ћирилицом српске редакције, и настао на српској етничкој територији, што потвђују многи домаћи и страни историјски извори, данас се својата од стране сусједних историографија. Тако имамо ситуацију да се за слова Благајског натписа каже, да припадају „хрватској ћирилици“ или „босанчици“, а сам натпис да је дио хрватске културне баштине или се пак назива „старобосанским натписом на камену“. Колико су све ове савремене историографске конструкције нетачне, говоре историјске чињенице, да је у вријеме настанка Благајског натписа, држава Хрвата била у саставу Мађарске, а Хрватске етничка територија налазила се сјеверно од ријеке Цетине, а тадашња бановина Босна признавала је врховну власт Мађара, и обухватала је данашњу централну и источну Босну. Дакле, била је релативно далеко од Благаја. Шта више, писани споменици који су настали у бановини Босни тога времена, као што су натпис бана Кулина на његовој цркви у близини Високог или натпис судије Грдеше на цркви у близини Зенице, језички, палеографски и ортографски се подударају са ћирилским споменицима насталим на тлу тадашње српске државе, са којима је Босна до првих деценија XII вијека повремено, дуже или краће времена, чинила државно-политичку и црквено-управну цјелину.
Литература: М. Вего, Зборник средњовјековних натписа Босне и Херцеговине, књига 1, Сарајево, 1962; Д. Драгојловић, Историја српске књижевности у средњовековној босанској држави, Нови Сад, 1997; П. Ђорђић, Историја српске ћирилице, Београд, 1990; М. Благојевић, Српска државност у средњем веку, Београд, 2011; Гордана Томовић, Морфологија ћириличних натписа на Балкану, Београд, 1974.
ПРИРЕДИО: Борис Радаковић
Текст преузет са адресе: http://www.plemenito.com/sr/blagajski-natpis-humskog-kneza-miroslava–/o43
Донирајте или се рекламирајте на „Срби у Босни и Херцеговини кроз епохе и судбине“ једином сајту на свијету који описује живот нашег народа на просторима БиХ од насељавања Срба у 7. вијеку до одбрамбено-отаџбинског рата а кроз призме политичке, културне и духовне историје.