Напомена
Десет година пошто је по други пут дошао на власт, краљ Стефан Остоја са скромнијом интитулацијом (краљ Босне и к тому) по други пут овом повељом потврђује повластице дубровачкој општини , а то се тиче даровница његових претходника. На крају повеље се налази датум, па знамо да је писана 4. децембра 1409. године. Оргинал исправе се налази у Државном архиву у Дубровнику.
На почетку друге владавине краљ Стефан Остоја мучно је успостављао власт. Противника је имао у земљи, а због рата Дубровчани су га гледали са подозрењем. Остоја је дипломатским активностима настојао да што прије среди исплату Српског дохотка који му је плаћао Дубровник.
Дубровчани су одуговлачили са исплатом дохотка, који је Остоја тражио октобра 1409. Исплата дохотка у овом случају значила би легализацију претендента, признање краља. Стефан Остоја је до краја друге владавине примао Српски доходак, јер је повељом од 4. децембра 1409. Дубровчанима поново потврдио повластице. Крајем децембра исте године Општина је краља Остоју и његовог сина примила за властелу и већнике. Краљу је враћена кућа у граду и земља у приморју.
Печат даровнице коју је Стефан Остоја потврдио 4. децембра 1409. доста је оштећен. На горњој, очуваној половини печата налази се део натписа: STEPH… GI RASIE. Срећом, део натписа могуће је допунити. Писмо краља Остоје од децембра 1416. оверено је печатом са неоштећеним натписом: STEPHI . OSTOIE D G. REGI RASIE, у преводу: СТЕФАН ОСТОЈА БОЖЈОМ МИЛОШЋУ КРАЉ РАШКЕ.
Издања: П. Карано-Твртковић, Србскıи споменицы, 129– 131, бр. 92; F. Miklosich, Monumenta Serbica, 272–273, No CCLIV; Ст. Новаковић, Законски Споменици, 225–226, бр. LXXVII (објављен је део повеље); Љ. Стојановић, Повеље и писма I–2, 437–439, бр. 445.
Литература: Грађа о прошлости Босне, 3, Бања Лука 2010, стр. 125-135, (повељу приредио Раде Михаљчић).
Превод
У име оца и сина и светога духа амин. Ми пресветли и узвишени господин Стипан Остоја, по милости Божијој краљ Босне и к томе, пише и даје на знање свакоме коме пристоји, како кнез и сва Општина града Дубровника посла краљевству ми Руска, њиховог слугу и логотета, молећи и кумећи да им краљевствa ми с госпођом краљицом, кира Кујавом, и с вољеним сином краљевствa ми, господином Стипаном, и с велможама Русага нашега босанскога потврдимо, установимо све повеље и записе , добре законе и повластице, које су имали прво с бившом господом српском, рашком и босанском.
И ми видевши њихове примерне, праве, пристојне и часне молбе, пошто смо се посаветовали и договорили с реченим, пресветлом госпођом краљицом, кира Кујавом, и с господином Стипаном и са велможама Русага нашега босанскога, створи милост краљевство ми кнезу, властели и свој Општини града Дубровника за њихову срдачност, вредно пријатељство, часно пријатељство, поново потврдисмо, оснажисмо, установисмо, штавише, и још боље учинисмо овим нашим листом са нашим висећим печатом све и сваке повеље, листине, записе, добре законе и повластице, које су имали и које имају од постања с господом српском, рашком и босанском, који су владали до данашњега дана, и Русагом краљевства босанскога њима потврђене, да су им тврде, оснажене и ничим непрекорне до дана и до века, ни нама ни нашим последњима, штавише да су им у свему тврде и стамене.
И по реченом Руску, кнез, властела и сва Општина града Дубровника потврђују краљевству ми све и сваке повеље, које је учинио и записао град Дубровник краљевству ми, да су краљевству ми тврде и непрекорне до дана и до века, заклињући се на светом јеванђељу да су непоколебиве.
И када краљевство ми више писано потврди, ту беху властела и велможе краљевства ми, који се заклесмо у свето јеванђеље, часни животворни крст Христов, у четворицу јеванђелиста, дванаест врховних апостола, 318 светих отаца који су у Никеји, у све свете од века Божије угоднике и у душе наше, како све више писано хоћемо сачувати и да не буде оповргнуто од нас и наших последњих до века.
Ево који се заклеше: најпре ја пресветли господин краљ Стефан Остоја, пресветла госпођа краљица кира Кујава, вољени син краљевства ми господин Стипан и кнез Стипан Остојић, наш дворски, кнез Твртко,син Владислава Црнчића, кнез Стипан и кнез Остоја Тепчићи, кнез Вукашин Милатковић нећаци краљевства ми кнез Гргур Галешић, кнез Драгић Голозловић и кнез Влатко Оцтовић.
Писан Под Високим у лето рођења Христова хиљаду и четиристо девето лето, месеца децембра четврти дан. А уписа вољени логотет краљевства ми Томаш Бућанинин.
Пресветли господин Стефан Остоја краљ Босне и к томе.
Повеља се може проучити на адреси: http://www.plemenito.com/sr/dokument/d31
Донирајте или се рекламирајте на „Срби у Босни и Херцеговини кроз епохе и судбине“ једином сајту на свијету који описује живот нашег народа на просторима БиХ од насељавања Срба у 7. вијеку до одбрамбено-отаџбинског рата а кроз призме политичке, културне и духовне историје.