Рођен је у селу Стевановића Торине – Лукавац, Невесиње 1841. г. а умро 1918. г. Један је од најистакнутијих херцеговачких вођа и јунака у устанку 1875-1878. У Суторини марта мјесеца 1876. г. постављен је за поткомандира а на Црном Куку, на Бањанима јуна месеца исте године за командира Дуњо-невесињског батаљона и као командир учествовао и водио устанике у свим важним бојевима.
Стевановића Торине је село где мислите да се окаменило море. Питање које се намеће како људи успевају да из тих камених леденица извуку и очувају живот? Како да опстанете у таквим условима?
Из таквих и сличних услова су давно, пре Кика отишли његови преци бежећи од Турака и дошли у сличан амбијент, ваљда да им ген не омекша. То је тло које рађа семе борбе, човека снажног и моћног и личност и лик тврдоће небрушеног дијаманта.
А опет меканог и топлог срца и душе способне да залечи сваку рану, снагом речи да исцели, да охрабри. Са мало речи да каже много, да поведе у борбу смислено и мудро и да увек буде испред свих, за узор и за наду.
Приче везане за Кика кажу да је Кико био баш такав. Златни грумен са дна залеђеног каменог мора Торина.
Нећемо грумен обрађивати, нека остане такав какав јесте, светлост која сија на путу поколења.
Чуваћемо га на црвеном сатену у патинираној шкрињи историје.
Текст уз одобрење уредника преузет са адресе: http://slobodnahercegovina.com/hercegovacki-ustanici-12-stevanovic-milosa-kiko/
Донирајте или се рекламирајте на „Срби у Босни и Херцеговини кроз епохе и судбине“ једином сајту на свијету који описује живот нашег народа на просторима БиХ од насељавања Срба у 7. вијеку до одбрамбено-отаџбинског рата а кроз призме политичке, културне и духовне историје.