Бањалука – Окупација и ослобођење (1): НДХ у Бањалуци 1941.

Априлски рат 1941. завршио се муњевитом побједом сила Осовине и капитулацијом Војске Краљевине Југославије. У Загребу је 10. априла проглашена Независна држава Хрватска (НДХ), руковођена фашистичком хрватском организацијом усташа са „поглавником“ Антом Павелићем на челу. Стварање НДХ било је резултат дугогодишње борбе усташког покрета за рјешавање „хрватског националног питања“. Потпуно зависна од Нијемаца и Италијана, као марионетска, фашистичка и тоталитарна држава, НДХ се у свему угледала на Њемачку и Италију.

Прве њемачке окупационе јединице ушле су у Бањалуку 14. априла, а први усташки одреди 21. априла 1941. године. Бањалука је остала центар Босанске Крајине, с тим да је регија преименована у „Хрватску Крајину“. Како се Бањалука нашла у центру НДХ, то је у првим мјесецима окупације поткрепљивало код становништва теорију о њој као новом државном центру. Бањалука је била веома важна за окупатора и НДХ због свог геополитичког положаја и великих природних богатстава, близине рудника Љубија, а посебно због саобраћајне повезаности са Загребом, Јадранским морем и остатком Босне и Херцеговине. Битан фактор је била и близина око 7.000 колониста Нијемаца и Италијана, који су живјели у граду и у околини.

Основи режима

Усташки режим у Бањалуци имао је подршку неких припадника Хрватске сељачке странке, франковаца, католичког свештенства и ратних профитера, а град је био и једна од база за кроатизацију нехрватског становништва. Поред значаја за усташе, Бањалука је била важан центар у систему њемачке окупације и у њу је смјештен штаб њемачке дивизије са окупационим органима.

Усташка организација уведена је у органе државне управе од врха до дна. Укинуте су бановине као управне јединице, а умјесто њих су успостављене велике жупе. Називи великих жупа су требали да врате традицију хрватских назива средњовјековних жупа и учврсте идеју о јединственом хрватском историјском и националном простору. Прије оснивање Велике жупе Сана и Лука, са сједиштем у Бањалуци, која је обухватала котаре Бањалуку, Приједор, Кључ, Которишће (Котор Варош) и Сански Мост и испоставе Козарац и Лушци Паланку, основани су регионални политичко-управни органи – Усташки стожер за Босанску Хрватску и Повјереништво за бившу Врбаску бановину. Ови органи основани су 16. или 17. априла 1941. године, након доласка Виктора Гутића у Бањалуку на мјесто стожерника, на којем је остао до 21. августа 1941. године.

Стожерникова клика

Стожерник Гутић је имао широка овлашћења у Бањалуци, Босанској Крајини и великом дијелу средње Босне. Себе је окружио људима од повјерења, које је сам именовао на високе положаје. Његови блиски сарадници су били Никола Билогривић, Феликс Неђелски, бискуп Јозо Гарић, Блаж Гутић, Озрен Кватерник, Рудолф Ертл, Адемага Мешић, Асим Ђелић, Вилко Буторац, Стјепан Момчиновић и други. Кроз различите облике насиља, при чему је одређена група људи имала неограничена овлашћења, Виктор Гутић је изградио и учврстио усташку власт у Бањалуци. Своју контролу над дешавањима у граду и околини вршио је преко својих блиских сарадника и након одласка са мјеста стожерника.

Усташки стожер за Босанску Хрватску је био установа политичког и полицијског карактера, на чијем челу је стајао стожерник. У њему је била концентрисана сва власт везана за политичка и усташка питања, те питања везана за Устав „Усташе Хрватског ослободилачког покрета“. Најважније одлуке су биле доношене у личном кабинету, као управном језгру Стожера, у оквиру којег је дјеловало више одјела.

Усташка власт је спроводила расистичку политику, са прогоном и ликвидацијом Срба, Јевреја и Рома.

(Наставиће се)

Приредили: Мр Владан Вуклиш, архивиста, Мр Маријана Тодоровић-Билић, архивиста, Верица М. Стошић, архивски савјетник

Текст преузет са адресе: http://www.glassrpske.com/plus/istorija/Banjaluka-Okupacija-i-oslobodjenje-1-NDH-u-Banjaluci-1941/185322.html