Драматични догађаји за Бањалуку наступили су на самом крају 1943. године.
У децембру те године Вермахт је на практично цјелокупном окупираном југословенском простору покренуо серију војних операција названих „Зимске операције“ (Врховни штаб НОВЈ их назива Шестом непријатељском офанзивом), којима је тежио да зада више истовремених удараца НОВЈ-у и Врховном штабу, који се у то вријеме налазио у Јајцу. Да би се подрила њемачка иницијатива, Врховни штаб је 7. децембра издао општу наредбу о нападу на непријатељске гарнизоне у упориштима из којих још није покренут напад. Пети корпус НОВЈ, основан 11. маја 1943. године (преименован из Другог у Пети корпус 5. октобра, под командом Славка Родића) и надлежан за подручје Босанске Крајине, након краћих припрема је 31. децембра 1943. у 21 час покренуо ноћни упад у град Бањалуку.
Уличне борбе у Бањалуци
Са око 12.000 људи крајишке бригаде су, помогнуте дијеловима Првог пролетерског корпуса, извршиле симултане нападе на саму Бањалуку и на непријатељске посаде на цестама за Градишку и Приједор. Партизани су продрли у Градишку, заузели су аеродром у Залужанима и самостан у Трапистима. У центар Бањалуке ушли су из јужног и западног правца, гдје су се водиле уличне борбе са усташко-домобранским трупама и са дијеловима 15. брдског корпуса Вермахта, које су укупно бројале око 10.000 војника. Партизанске јединице су се такође сукобиле са четничким трупама у приградским подручјима под њиховом контролом, гдје су њихове снаге бројале близу 2.000 људи. Поред чувања својих приградских положаја, једна група четника учествовала је у одбрани осовинског упоришта у Војном логору „Кулин бан“ код Пилане. Усљед чврстог отпора посаде у Бањалуци и мостобрана на Сави, из правца Окучана су у помоћ одбрани Бањалуке стигле моторизоване њемачке јединице, које су 2. јануара 1944. потиснуле трупе НОВЈ из града. Бројчане процјене су непрецизне, али се чини да су браниоци имали око 1.700 људи избачених из строја, док су партизани имали два пута мање. Команда 15. брдског корпуса Вермахта извијестила је надређену команду 2. оклопне армије о 1.160 цивилних жртава, разарању градског језгра, пожару у више зграда (изгорио је италијански вицеконзулат) и уништењу телефонских водова. Исти извјештај говори о „нестанку“ 700 домобрана и о слабом држању хрватских трупа.
Прва бањалучка операција није се сматрала неуспјехом, јер се радило о највећој партизанској контраофанзиви током „Зимских операција“, при чему је дошло до растерећења положаја Трећег корпуса у источној Босни. Такође је у препаду на Бањалуку ослобођено око 200 комуниста из „Црне куће“, која је том приликом запаљена.
Илегална мрежа у граду
У планирању прве операције од значаја су били и подаци које су бањалучки илегалци доставили на слободну територију. Веза са њом прорадила је преко Понира у другој половини 1943. године. Са партизанима се том приликом из града повукло и 50 комуниста који су прекинули конспирацију својим директним учешћем у операцији. Посљедица је настала у виду привременог затишја у раду илегалног апарата. Интензивнији рад партијске организације у граду обновљен је на прољеће 1944. године, када је са ослобођене територије у град упућено неколико активиста вичних конспиративној дјелатности. У мају је основан нови МК. Активиран је и Антифашистички фронт жена (АФЖ) и Уједињени савез антифашистичке омладине (УСАОЈ), обновљена је „партијска техника“, формирана је картотека усташа и њихових сарадника и створене су снажне ћелије у домобранству, које су обухватале и неколико официра. Већ у јулу 1944. успостављена је шифрована радио-веза са Штабом Петог корпуса. Важно је нагласити да су припреме за нови напад Петог корпуса на Бањалуку биле засноване на обавјештајним подацима које је Штаб добио од сарадника и чланова градске партијске организације.
Историју Бањалуке након прве ратне године обиљежила је посјета Анте Павелића у јулу 1942. године, приликом обиласка више градова након козарске офанзиве и посјета јерусалимског муфтије Ел Хусеинија 2. априла 1943. године, а с циљем регрутације муслимана у редове 13. муслиманске СС „Ханџар“‘ дивизије.
Приредили: мр Владан Вуклиш, архивиста; мр Маријана Тодоровић-Билић, архивиста; Верица М. Стошић, архивски савјетник
Текст преузет са адресе: http://www.glassrpske.com/plus/istorija/Banjaluka-Okupacija-i-oslobodjenje-5-Prva-banjalucka-operacija/187726.html
Донирајте или се рекламирајте на „Срби у Босни и Херцеговини кроз епохе и судбине“ једином сајту на свијету који описује живот нашег народа на просторима БиХ од насељавања Срба у 7. вијеку до одбрамбено-отаџбинског рата а кроз призме политичке, културне и духовне историје.