Због двоструке угрожености од девет хиљада војника контраофанзивних снага, и то борбене групе „Рудно“, која се кретала из правца Добоја и борбене групе „Панвиц“, која се кретала од Градишке, наређено је да Пети корпус напусти Бањалуку (коју је држао десетак дана) и да притом евакуише сав ратни плијен, што је и учињено 27. септембра 1944.
Остаје отворено питање колико је цивила напустило Бањалуку, што укључењем у партизанске редове, што напуштањем града приликом повлачења Петог корпуса. Ослањајући се на више мемоарских и ауторских мишљења, можемо с одређеном резервом претпоставити да се Петом корпусу прикључило око хиљаду Бањалучана, док је град приликом повлачења напустило најмање хиљаду цивила, с тим да одређене процјене говоре о више хиљада људи.
Пропали планови
У овој операцији четници су остали по страни, изузев редовних сукоба са партизанима на територији коју су сматрали својом. Ипак, неоспорна је њихова појачана политичка активност. Комунистичка обавјештајна група „ДИД“, инфилтрирана у домобранство, у једном извјештају с почетка септембра тврди да су на састанку у Ребровцу крајем августа 1944. четнички команданти, предвођени Лазаром Тешановићем, исцртали план да они уђу прије партизанског напада у Бањалуку, при чему би им Нијемци, уз подршку једног дијела домобранства на челу са потпуковником Драгутином Милетићем, предали власт. Овај план је остао нереализован због силине напада Петог корпуса и због тога што су Нијемци 4. октобра 1944. године практично напустили Бањалуку, препустивши је несметаној страховлади усташких снага. Даљи историјат четника обиљежен је борбама против партизана у широј околини Бањалуке, повлачењем у прољеће 1945. године, те заробљавањем или страдањем већине њихових команданата.
Сабласна зима 1945. године
Посљедице Друге операције за Бањалуку су биле вишеструке. У борбама је уништена комуникациона инфраструктура, водовод, те производња и пренос електричне енергије. Из града се на ослобођену територију повукло и неколико стотина службеника, стручњака и квалификоване радне снаге. На примјер, отишло је цјелокупно особље Здравственог сточарског завода, док је људство Ливнице „Јелшинград“ спало на 58 запослених. Престао је да ради и рудник Раковац, што је преко зиме отежало производњу топлотне енергије. Владала је несташица хране, бензина и других потрепштина. Прилике у Бањалуци одавале су сабласан утисак мртвог града, чије је уже језгро опасано бодљикавом жицом, која се са источне стране протезала од данашњег „Зеленог моста“ на југу до Бојића хана на сјеверу, а са западне линијом транзитног пута. Зона иза бодљикаве жице, ван домета цивилних органа власти, препуштена је терору усташких банди које су пљачкале и убијале недужно цивилно становништво. Поред усташа, градом су харале глад и заразне болести.
Завршне операције
Период након Друге бањалучке операције обиљежен је постепеним али сигурним суновратом осовинске ратне машинерије. У октобру је ослобођен Београд, а 22. истог мјесеца, Пети корпус је заузео Травник. Том приликом погинуо је командант 4. крајишке дивизије Јосип Шоша Мажар. Око нове 1945. године услиједила је операција „Лавина“, којом су окупацијско-квислиншке формације успјеле за кратко вријеме повратити Травник, којег је Пети корпус поново освојио 19. фебруара. У сврху спречавања пробоја Групе армија „Е“ Вермахта из Грчке, преко Санџака и Сарајева долином Босне на сјевер, Пети корпус је био стално ангажован на средњобосанском ратишту. Због такве ситуације партизани нису озбиљније угрожавали Бањалуку.
У завршним операцијама, које су предводиле четири југословенске армије, 2. армија под командом Коче Поповића пробила је фронт у доњем Подрињу, гдје је била ангажована од почетка године, да би се преко сјеверне Босне запутила у правцу Босанске Крајине. Штаб Петог корпуса наредио је 15. априла 4. дивизији, која се налазила у ослобођеном Сарајеву у својству посаде, да се запути ка Бањалуци. Путовала је возом до Високог, а затим усиљеним маршем преко Јајца и Мркоњић Града, да би 21. априла стигла у непосредну близину Бањалуке. Истога дана претходнице 2. армије су избиле на доњи ток Врбаса. Врховни штаб је том приликом наредио да се Пети корпус расформира и стави у састав 2. армије, укључујући и 4. дивизију, чији је штаб у међувремену сазнао да су се непријатељске снаге у претходним данима већ повукле из града. Сутрадан, 22. априла 1945. године, њена је претходница, 6. крајишка ударна бригада на челу са Миланчићем Миљевићем, ушла без борбе у Бањалуку.
Приредили: мр Владан Вуклиш, архивиста; мр Маријана Тодоровић-Билић, архивиста; Верица М. Стошић, архивски савјетник
Текст преузет са адресе: http://www.glassrpske.com/plus/istorija/Banjaluka-okupacija-i-oslobodjenje-7-Posljednje-povlacenjei-konacno-oslobodjenje/188849.html
Донирајте или се рекламирајте на „Срби у Босни и Херцеговини кроз епохе и судбине“ једином сајту на свијету који описује живот нашег народа на просторима БиХ од насељавања Срба у 7. вијеку до одбрамбено-отаџбинског рата а кроз призме политичке, културне и духовне историје.