Нова власт за град Бањалуку, њен срез и округ била је формирана прије коначне војне побједе. ЗАВНОБиХ је 2. фебруара 1945. укинуо области и Босну и Херцеговину подијелио на шест округа.
Дана 11. марта одржана је изборна конференција за избор Окружног НОО Бањалука, чија се надлежност имала успоставити над дванаест срезова бањалучког округа. Дан пред ослобођење, 21. априла, Окружни НОО донио је одлуку о оснивању привременог Градског НОО за град Бањалуку, на челу са Заимом Ибрахимбеговићем и члановима Павком Браловићем, Радомиром Скакићем, Алексом Ивићем, Љубомиром Тривићем, Смајом Џинићем и Јосипом Ројом. Градски НОО је одмах по ослобођењу покренуо, уз помоћ војних власти, све државне установе. Своју надлежност на новоослобођеном подручју проширио је и Срески НОО, који је предводио предсједник Димитрије Кнежевић са члановима Душаном Борићем, Средом Ђукалићем, Владом Стојнићем, Ибрахимом Табаковићем и Милорадом Поповићем. Дан након ослобођења у Бањалуку се из Дервенте преселио и Штаб 2. армије, који се ту задржао до 29. априла, када се премјестио у Огулин ради извођења дањих операција према Загребу.
Обнова најпречи задатак
Нова власт је одмах предузела низ мјера којима је требало санирати вишегодишњу ратну штету. Главни циљ је био да се омогући нормално функционисање установа управе, правосуђа, школства, привреде и комуналних дјелатности. При том су се сусрели са оштећеном путном инфраструктуром и водоводом, стотинама уништених и преко хиљаду оштећених грађевина укључујући и једну трећину ионако мањкавог стамбеног простора, покиданим телефонским кабловима, дисфункционалном привредом, великим бројем расељених, рањених, обољелих и осиромашених грађана и мноштвом других проблема који су из дана у дан излазили на видјело. Броја жртава међу становништвом општине Бањалука чију су смрт скривили окупатори и њихови сарадници, према подацима Музеја жртава геноцида из Београда, износи преко четири и по хиљаде погинулих, од којих је 870 бораца НОВЈ.
Ситуација је била постављена тако да су обнова и напредак као резултат побједе НОП-а представљале политички императив. КПЈ је задржала стари модел конспиративног дјеловања, али је преко својих представника водила Народноослободилачки фронт (НОФ) као широки политички савез који је израстао из ратног НОП-а. При томе су и привремени ограни управе као и оружани апарат били чврсто под њеном контролом. Гледајући уназад, могло би се рећи да је КПЈ 1945. године водила борбу на три велика поља: друштвено-економском, правосудном и политичком.
Мобилизација радне снаге
На друштвено-економском плану приступило се обнови путне и комуникационе структуре, укупне инфраструктуре, оспособљавању установа и предузећа за даљи рад и обнови капацитета за производњу сировина и електричне енергије. Одмах су прорадили и рудник угља на Лаушу и Ливница „Јелшинград“, у којој је за наредних пет мјесеци рада достигнуто 80 одсто предратне производње. Војска је обновила Ортопедију и Дом инвалида. Већ од прољећа ангажована је омладина на пословима сакупљања жељезног отпада, док су сељаци ангажовани на сјечи шуме ради израде шинских прагова. Обнова је умногоме зависила и од радног елана становништва, које је вођено тежњом да се живот што брже нормализује. Већ почетком августа је „Глас“, новина НОФ-а Босанске Крајине, чији је први мирнодопски број симболично штампан у Бањалуци 27. јула, писао о покретању Фабрике дувана и Бањалучке пиваре. Кориштена је и помоћ Уједињених нација (УНРРА). Од априла до јуна 1945. становницима Босанске Крајине подијељено је као вид међународне помоћи 400 вагона хране. У септембру је обновљена и хидроцентрала у Делибашином Селу. На пољу културе и образовања такође се интензивно радило. Покретани су течајеви за учитеље који су затим ангажовани на описмењавању становништва. Успостављен је и нормалан рад школа. У граду је основано и неколико књижара, обновљен је рад КУД „Пелагић“, а прорадио је и Народни универзитет. Како је омладина кроз УСАОЈ ангажована на пословима економске обнове, велика одговорност на пољу социјалне и хуманитарне дјелатности дата је локалним организацијама АФЖ-а.
Приредили: мр Владан Вуклиш, архивиста; мр Маријана Тодоровић-Билић, архивиста; Верица М. Стошић, архивски савјетник
Текст преузет са адресе: http://www.glassrpske.com/plus/istorija/Banjaluka-okupacija-i-oslobodjenje-8-Nova-vlast-1945-godine/189458.html
Донирајте или се рекламирајте на „Срби у Босни и Херцеговини кроз епохе и судбине“ једином сајту на свијету који описује живот нашег народа на просторима БиХ од насељавања Срба у 7. вијеку до одбрамбено-отаџбинског рата а кроз призме политичке, културне и духовне историје.