На правосудном пољу поведена је борба против оних који су служили другој страни у рату. Основано је Градско повјереништво Земаљске комисије за ратне злочине, које је почетком маја приступило истраживању „ратних злочина окупатора и њихових помагача“.
Од свједока и од ухапшених, као и из заплијењеног архивског материјала, прикупљане су информације о ратним збивањима, о кривичној и моралној одговорности протагониста. Комисије за ратне злочине већ су радиле при среским и окружним народним одборима, као и на нивоу република и федерације. На тај начин се истражна мрежа комисија, исљедних органа и тужилаштава протезала преко читаве земље.
Суђења и конфискације
Истраживања ратних злочина резултовала су подизањем оптужница од стране Окружног јавног тужилаштва, прво пред Судом народне части, а затим и пред Окружним народним судом у Бањалуци, на основу новог Закона о кривичним дјелима против народа и државе, који је објављен 1. септембра 1945. године. Прво суђење по оптужници на основу новог закона почело је пред Окружним народним судом 23. октобра. На оптуженичкој клупи сједила је Луција Карба, која је у рату радила као тумач за „Sipo und des SD“. Истовремено са правосудним обрачуном са припадницима старог режима вођена је и полицијска кампања против заосталих четничких и усташких одметника, који су правили проблеме у непосредној околини града, пљачкали и застрашивали цивиле и убијали представнике нових власти.
Правосудна и друштвено-економска борба нашле су се на заједничком терену када је 23. августа формирана градска Комисија за конфискацију, која је радила на основу Закона о конфискацији имовине и извршењу конфискације од 9. јуна 1945. године, којим је предвиђено потпуно преузимање непријатељске имовине. Како су сва важнија индустријска постројења у Бањалуци у рату радила за потребе непријатеља, тиме је овај закон омогућио својеврсну „национализацију у малом“, чиме је постављена основа за покретање привреде под потпуном државном контролом. Поред ових органа радиле су и градска Комисија за ратну штету и Комисија за ратну добит.
Први локални избори
Политичка борба настављена је са истим интензитетом са којим је вођена у рату. Први мај у Бањалуци је прослављен масовним митингом грађана и војном парадом. Деветог маја, на дан побједе над Трећим рајхом, одржана је у Пољокановом парку Окружна конференција НОФ-а. Дана 22. јуна у квартовима, установама и предузећима Бањалуке одржана је Конференција за избор Градског одбора НОФ-а, на чије је чело биран Ђуро Ђурица. Два дана касније изабрано је и Мјесно синдикално вијеће, тако да је у Бањалуци након четири године окупације обновљен рад синдиката.
Дана 18. августа објављен је Закон о територијалној подјели федералне БиХ на округе, срезове и подручја мјесних народних одбора. У саставу Округа Бањалука, којим је од окружне скупштине 15. маја управљао Окружни народни одбор, формирани су град Бањалука те срез Бањалука са мјесним народним одборима у Агином Селу, Бастасима, Бочцу, Буџаку, Добрњи, Драгочају, Дракулићу, Голешима, Јошавки, Јунге Хаџиселиму, Колима, Крминама, Крупи на Врбасу, Муслиманском Челинцу, Павловцу, Пресначама, Пријечанима, Рамићима, Рекавицама, Горњој Слатини, Стричићима, Вилусима, Врбањи и Залужанима.
Крајем августа, у сусрет изборима за локалне органе управе, али и за Уставотворну скупштину нове Југославије, именоване су окружне и среске изборне комисије. У мјесецу септембру поведена је велика политичка кампања. Дана 16. септембра 1945. године одржани су и први избори за мјесне, градске и среске народне одборе. У Срезу Бањалука од уписаних 19.948 бирача гласало је 17.513, од чега 97 одсто за листу НОФ-а, са Ником Јуринчићем као носиоцем. Остали гласови отишли су у кутију без листе. Дана 22. септембра састала се конститутивна скупштина новоизабраног Градског народног одбора Бањалуке (ГНО) у вијећници Окружног народног одбора (Банском двору). Од 50 изабраних присуствовало је 40 градских одборника, који су изабрали Извршни одбор града Бањалуке. За предсједника Извршног одбора изабран је Хасанбег Џинић, за потпредсједнике Свето Ђорђевић и Фрањо Одић, за секретара Душко Ђурић, а за чланове Муниб Демировић, др Шиме Фабијанић, Абдуселам Гвожђар, Сида Марјановић и Наим Ћејван. Дан касније састало се и 700 чланова среских народних одбора са члановима ГНО Бањалуке и изабрало нови Окружни народни одбор. Сутрадан је исти конституисан, а истога дана Извршни одбор ГНО Бањалуке одржао је своју прву сједницу.
Избори за Уставотворну скупштину
Након локалних избора настављена је кампања за опште избТоре. Дана 4. октобра поднесена је окружна листа НОФ-а за изборе за Уставотворну скупштину. Градску организацију представљао је Осман Карабеговић, а среску Гојко Гајић. Десет дана касније у Бањалуци је одржан велики предизборни митинг. Испред кина „Козара“‘ је 27. октобра одржан и митинг АФЖ, а дан касније састао се и УСАОЈ. Највећи предизборни догађај у Бањалуци био је долазак Јосипа Броза Тита 5. новембра, који је пред масом говорио о неизмјерном значају Бањалучана и Крајишника у развоју антифашистичког устанка. Недуго затим, 11. новембра 1945. године, Бањалука је, као уосталом и читава Југославија, својим гласовима потврдила ратну побједу Народноослободилачког фронта и тиме себи зацртала нову историјску трасу за будућност.
(Крај)
Текст преузет са адресе: http://www.glassrpske.com/plus/istorija/Banjaluka-okupacija-i-oslobodjenje-9-Sudjenja-i-glasanja/189951.html
Донирајте или се рекламирајте на „Срби у Босни и Херцеговини кроз епохе и судбине“ једином сајту на свијету који описује живот нашег народа на просторима БиХ од насељавања Срба у 7. вијеку до одбрамбено-отаџбинског рата а кроз призме политичке, културне и духовне историје.