Аутор: Биљана Поповић
Јулија Пејновић (1903 – 1987) је била истакнута бањалучка оперска пјевачица, глумица и педагог. Уједно је била и једна од жена која је оставила неизбрисив траг на умјетничкој сцени Бањалуке. Као наставница у Градској музичкој школи била је омиљена међу ученицима и колегама, али и жена која је била испред свог времена. Школовала се у Бечу, гдје је још за вријеме студија наступала са великим диригентом Францом Лехаром. Званично је на сцену ступила као члан Београдске опере 1926. године. Наступала је у операма и у Бањалуци (1933/1934), Новом Саду, Нишу и поново у Бањалуци 1947. године. Након завршетка умјетничке каријере посветила се просвјетном раду те предавала клавир и соло пјевање у Музичкој школи у Бањалуци. Живјела је за музику и своје ученике. О њеном приватном животу не зна се много, осим да је била удата за Ивана Катића.
ПОХВАЛЕ КРИТИКЕ: Радмила Кулунџија, аутор Монографије Музичке школе „Владо Милошевић“, рекла је да је музичка критика вољела често да пише о вокланим способностима Јулије Пејновић, хвалећи њен доста јак сопран. „‘Њен сопран је изражајно доста јак, свјеж, пријатне боје и школован. Пјевачке партије тумачила је са много музикалности и мјере’, писала је својевремено музичка критика о Пејновићевој“, истакла је Кулунџија. У периоду 1946/1947. година Пејновићева је напустила глуму и пјевање, посвећујући се наставном раду у Градској музичкој школи у Бањалуци. Најприје је ангажована као хонорарни, а потом као редовни наставник до пензионисања. Предавала је соло пјевање и клавир, а њени тадашњи ученици Лидија Боснић, Јелена Јечменица, Вука Марковић и Татјана Смиљанић приредили су 1951. године цјеловечерњи концерт у тадашњем Дому ЈНА. Фердинанд (Феђа) Радован Смиљањић, Бланка Кулијер, Милана Морача и Александар Маневски били су дјеца на коју је она стрпљиво, са много њежности и љубави, преносила своје огромно знање и искуство о музичком и сценском изразу.
ОМИЉЕНА ПРОФЕСОРИЦА: Начин на који је предавала соло пјевање и клавир био је основни разлог да је многи ученици прогласе својом „омиљеном професорицом“, а уједно то је постао и основни разлог због којег се многи бивши ученици и професори данас радо сјећају ове велике диве неприкосновеног талента, с којом су на многим музичким такмичењима освајали престижна признања. Нема ученика из тих првих и многих потоњих генерација који су причали о школи, а да нису спомињали госпођу Јулију као да су сви одреда били њени ђаци. На годишњем концерту Музичке школе, који је био одржан током школске 1947/1948. године у Народном позоришту, награђени су најбољи ученици у класи Јулије Пејновић. На поменутом концерту наступили су ученици двије класе које је она водила – клавира и соло пјевања. Остаће упамћена прича појединих некадашњих овдашњих професора, који памте да су видјели плакат са њеног наступа у Опери 1927. године за краља Александра. Нажалост, о том свједочанству изгубљен је сваки траг. Упоредо са музиком, борила се за људска права, доприносила својој заједници и граду, пркосила оковима патријархалне средине и биле испред свог времена. Значајне улоге У Народном позоришту у Бањалуци остварила је значајне улоге у представама: Мими (Енгел: „Адиеу Мими“), Лин (Бухбиндер: „Он и његова сестра“), Доли (Хашек: „Добри војник Швејк“), Силва Вареску (Калман: „Кнегиња чардаша“, Госпођица Нина (Нушић: „Мистер Долар“), Милева (Станојевић, „Дорћолска посла“), Пјевачица под балконом (Беговић: „Американска јахта у сплитској луци“), Коштана (Станковић: „Коштана“), Ната Стефановић (Нушић: „Госпођа министарка“, Сида (Сремац: „Поп Ћира и поп Спира“), Госпођа Бартвик (Голсворди: „Сребрна кутија“), Агнија (Нушић: „Покојник“) и друге.
http://www.nezavisne.com/novosti/banjaluka/Istaknute-istorijske-licnosti-Banjaluke-XLII-Julija-Pejnovic/285404
Донирајте или се рекламирајте на „Срби у Босни и Херцеговини кроз епохе и судбине“ једином сајту на свијету који описује живот нашег народа на просторима БиХ од насељавања Срба у 7. вијеку до одбрамбено-отаџбинског рата а кроз призме политичке, културне и духовне историје.