Аутор: Марко Шиниковић
Веселин Маслеша Весо, књижевник, новинар, револуционар, учесник Народноослободилачке борбе и народни херој Југославије, рођен је 20. априла 1906. године у Бањалуци. Дјетињство и рану младост провео је у Бањалуци, гдје је завршио и гимназију, а у шестом разреду ступио је у револуционарни омладински покрет и истовремено се укључио у акције радничког покрета Бањалуке. Прве основе марксистичког образовања стекао је у ђачко-литерарном друштву „Младост“. Године 1925. године Маслеша одлази на студије у Загреб, гдје је уписао Правни факултет, да би убрзо прешао у Франкфуркт, гдје је студирао економију, а потом у Париз, гдје је студирао политичку економију и социологију.
Славко Подгорелац, књижевник, новинар и радио-водитељ емисије „Медаљони у времену“, која слави 500. епизоду, рекао је да је познавао његову сестру, Секу Маслеша, која се није помирила са чињеницом да је њен брат отишао у рат, а не у шуму, како је породици рекао. „Покојна Сека Маслеша обожавала је брата Весу како само млађа сестра може и он се једне вечери опростио од породице и није казао гдје одлази, него је само казао да иде у шуму. Сека је, причајући ми о том догађају, заплакала и рекла: „Тада сам Весу мрзила, до бола. Како има срца напустити нас који смо га обожавали?“ Нажалост, бијаше то и њихов дефинитивни опроштај, јер је Весо трагично завршио. Наравно, сестра Сека је свом брату све опростила“, казао је он.
Подгорелац додаје да се Маслеша родио у некадашњој Господској улици, која је добила назив управо по његовом лику и дјелу. „Због револуционарног рада међу југословенским студентима и радницима исељеницима у Француској био је изложен прогонима и онемогућено му је даље настављање студија. Француске власти су га протјерале у Југославију, а југословенске из Београда у Бањалуку. У Бањалуци је наставио активност у радничком покрету. Потом одлази у Осијек, гдје се запошљава као уредник и коректор у редакцији ‘Хрватски лист'“, истакао је он. Дјетињство и рану младост провео је у Бањалуци, гдје је завршио и гимназију, а у шестом разреду ступио је у револуционарни омладински покрет. Ипак, убрзо је ухапшен и поново протјеран у Бањалуку. Године 1938. запошљава се у Београду, као скупштински новинарски репортер и коментатор у „Београдским новостима“. Исте године примљен је у чланство Комунистичке партије Југославије.
Ненад Новаковић, директор Народног позоришта Републике Српске, рекао је да се Бањалука Веселину Маслеши није довољно одужила. „То што постоји само његова биста код позоришта и главна улица не доказује да смо му дали довољно значаја и пажње. Мислим да се морамо више фокусирати на његов лик и дјело, али и едуковати грађане о њему. Бањалучани мало знају о овом револуционару и хероју, који је дао свој живот за отаџбину“, нагласио је Новаковић.
Маслеша је током четврте и пете непријатељске офанзиве био са групом дивизија Народноослободилачке војске Југославије, које су водиле борбе на Неретви и Сутјесци. Погинуо је, тачније утопио се 14. јула 1943. године код Тјентишта, док су партизани под окриљем ноћи прелазили Сутјеску како би се пробили из њемачког обруча. Одлуком Президијума Народне скупштине Федеративне Народне Републике Југославије 20. децембра 1951. године Веселин Маслеша проглашен је за народног хероја.
Текст преузет са адресе: http://www.nezavisne.com/novosti/banjaluka/Istaknute-istorijske-licnosti-Banjaluke-V-Veselin-Maslesa-revolucionar-i-narodni-heroj/243245
Донирајте или се рекламирајте на „Срби у Босни и Херцеговини кроз епохе и судбине“ једином сајту на свијету који описује живот нашег народа на просторима БиХ од насељавања Срба у 7. вијеку до одбрамбено-отаџбинског рата а кроз призме политичке, културне и духовне историје.