Аутор: Љиљана Радић
Радојка – Рада Врањешевић, борац и хуманитарка из периода Другог свјетског рата, која је 1951. године проглашена за народног хероја, оставила је велики траг као једна од најистакнутијих жена у Народноослободилачкој борби (НОБ). У свом кратком животу, који је оконачан на њен 26. рођендан, остала је запамћена као народни херој чије име данас носи Дом за дјецу без родитеља у Бањалуци. „Дјечији дом ‘Рада Врањешевић’ није случајно добио име.
Након смрти велике ратне јунакиње, Мира Кесић почела је да сакупља ратне сирочиће. На дањашној локацији касарне ‘Козара’ између 1945. и 1947. године формиран је Сабирни центар за дјецу погинулих бораца као и за пронађену изгубљену или напуштену дјецу“, казао нам је Владимир Кајкут, в.д. директора Дјечијег дома „Рада Врањешевић“.
НАСТАНАК ДОМА:
Према његовим ријечима, у тада постојећим објектима, формирано је неколико мањих домова у које су прешла дјеца из Сабирног центра, а њима су руководили Мира Кесић, Драго Мажар и Сека Маслеша. Како наводи, у домовима је тада било збринуто око 2. 000 малишана, а како се постепено број дјеце смањивао, 1947. године је остала установа социјалне заштите за дјецу без родитељског старања под називом „Рада Врањешевић“.
Радојка – Рада Врањешевић је рођена 25. маја 1918. године у селу Рекавице, код Бањалуке, и потиче из православне породице, а њен отац Ђорђе је био свештеник. Била је једна од ријетких жена које су се у то вријеме бориле да стекну образовање, иако је наилазила на велике проблеме. Након ниже гимназије у Дервенти, уписала је Учитељску школу у Бањалуци, из које је избачена због својих љевичарских схватања. Школовање је покушала наставити у Трговачкој академији у којој је приступила омладинској групи која је радила под руководством Савеза комунистичке омладине Југославије (СКОЈ), због чега је поново избачена из школе, а образовање је морала наставити у Скопљу.
ЗАРОБЉАВАЊЕ:
У Комунистичку партију Југославије (КПЈ) је примљена 1940. године, а након штрајка у Савезу чиновничких задруга, ухапшена је и избачна из службе. Са бањалучком партијском организацијом повезала се 1941. године, а када је формиран Први окружни комитет КПЈ за Подгрмеч, она је постала његов члан. Радила је највише у партијским организацијама и била члан Централног одбора Антифашистичког фронта жена Југославије (АФЖ). Посветила се стварању омладинских партијских организација и организација Уједињеног савеза антифашистичке омладине Југославије. Врањешевићева је учествовала и на Првом засједању ЗАВНОБиХ-а у Мркоњић Граду 25. новембра 1943. године. У вријеме њемачког десанта на Дрвар, Рада се налазила у Окружном комитету СКОЈ за Дрвар, гдје је дошла по задатку Окружног комитета КПЈ за Босанску крајину. Ујутру 25. маја 1944. године, на њен 26. рођендан, ухватили су је њемачки падобранци и спроведена је у логор на гробљу. Након осмочасовног мучења, она је покушала да побјегне од непријатеља, али је у бјегству убијена.
Послије ослобођења, њени посмртни остаци су пренесени и сахрањени на Партизанско спомен-гробље у Бањалуци. Указом Президијума Народне скупштине Федеративне Народне Републике Југославије 27. јула 1951. године Рада Врањешевић је званично проглашена за народног хероја.
Текст преузет са адресе: http://www.nezavisne.com/novosti/banjaluka/Istaknute-istorijske-licnosti-Banjaluke-II-Rada-Vranjesevic-stradala-na-rodjendan/239000
Донирајте или се рекламирајте на „Срби у Босни и Херцеговини кроз епохе и судбине“ једином сајту на свијету који описује живот нашег народа на просторима БиХ од насељавања Срба у 7. вијеку до одбрамбено-отаџбинског рата а кроз призме политичке, културне и духовне историје.