Археолози су на врху Орловина који доминира над окуком клисуре Дрине код Малог Зворника открили остатке два тајанствена утврђена града.
Први је огромна византијска тврђава из 6. века чије су се моћне зидине лепезасто спуштале стрмином око 700 метара до тадашњег пристаништа у малозворничком приобаљу. Други је српски град који је, према досадашњим налазима, овде постојао у преднемањићком периоду током 9. и 10. века на простору око врха Орловине.
Археолози су се нашли пред загонетком кад су у шумском зеленилу открили монументалне рановизантијске зидине и грађевине подигнуте у доба цара Јустијана, као и око три века млађе српске грудобране, зидове и ровове који и после 1.000 година запуњавања ерозијом запрепашћују својом величином.
Истраживачи претпостављају да су ове додатне раносредњовековне фортификације изграђене као заштита од бугарских пустошења с југа и од мађарске најезде са севера. Упркос очигледно великом значају који су тврђаве на Орловини имале у своје време, данас су њихова имена непозната из писаних историјских извора. Истраживачи зато покушавају да као форензичари помоћу материјалних остатака древних градова разреше ову тајну и зато још пре свитања хитају кроз прамење магле стрмом брдском стазом ка густој шуми која крије рушевине. Већ под првим крошњама дрвећа дочекује их први монументални објекат, зарушена масивна капија и зид који је штитио највиши део утврђења. Од те тачке шумске стазе се рачвају у неколико праваца. Један обавија врх Орловина као стражарски опходни пут кога пресеца огроман српски ров и масивни сувозид од крупних стена. Тај путељак се затим спушта на префињено сазидани византијски одбрамбени зид и стражарско место, које су истраживачи ових дана откопали.
Одатле се стазом испод неколико метара високог српског земљаног грудобрана стиже до видиковца скривеног у жбуњу на вертикалној литици изнад Дрине. То је прва од неколико византијских осматрачница од којих свака види и претходну и следећу, распоређених у низу на стрмоглавој стени према кањону реке. Козја стаза која је повезивала та стражарска места само је понегде видљива и њоме се данас нико не усуђује да прође и направи круг до улазне капије.
Зато се ка центру некадашњег града на врху Орловине иде или путељком поред огромне зарушене тврђавске цистерне пречника већег од 12 метара или стрмом стазом поред остатака лепо озидане зграде којој сад само први спрат вири изнад тла, док је нижи део затрпан вековним наносима. Та стазица пролази крај скромног заклона археолога испред кога гори логорска ватра на којој греју промрзле удове и покушавају да осуше одело натопљено знојем и шумском влагом. Ипак, упркос лошем времену они не одустају од истраживања цркве огромних димензија. Пошто је шумско растиње с ње рашчишћено, бели камени зидови на великом платоу натприродно блеште под оловним небом.
– Дужина овог монументалног храма је око 32, а ширина око 20 метара и сложене је основе, што је карактеристичан стил градње за римску провинцију Далмацију – каже доцент др Дејан Радичевић с Филозофског факултета у Београду. – У источном делу су откривени епископски престо и седишта за свештенство, што наговештава да се овде можда налазило седиште епископије. На појединим деловима олтарских зидова очувани су фрагменти фресака из рановизантијске епохе. Да је град живео у то време, потврђују и бројни налази стакла и амфора за вино и уље који указују да је Дрина била пловна и да је водени пут до градске луке био веома жив.
Иако су истраживања још на почетку, ископавања показују да је император Јустинијан овде подигао један од својих највећих градова на Балкану. Његове рушевине становништво овог дела Подриња одавно зна и назива их Јерининим градом, док је зворничка тврђава на супротној левој обали Дрине од давнина називана Ђурђев град. За разлику од ове утврде која је позната и из историјских извора и археолошки истраживана, град изнад Малог Зворника, иако старији, остао је забележен само као цртица у научној литератури. Све се променило 2013. кад је прерано преминули Дејан Павић, професор историје из овог градића покренуо лавину догађаја.
– Професор Павић заљубљеник у старине овог краја дошао је на факултет и позвао ме да обиђемо локалитет – каже др Радичевић. – Пристао сам и на први поглед видело се да је реч о изузетном налазишту. Просто је невероватно да је деценијама било заборављено. Захваљујући подршци општинског руководстава Малог Зворника издвојена су скромна средства и започело се са првим сондирањима. Одмах се показало да је реч о великом утврђеном комплексу из рановизантијске епохе.
Истраживачи су били запрепашћени величином простора обухваћеног бедемима од око 14 хектара, који сврстава овај комплекс у један од највећих рановизантијских градова на територији данашње Србије.
– На овом месту стицале су значајне комуникације што водене, што долином реке – објашњава др Радичевић. – Ово место било је веома важно, јер се од Малог Зворника мења сам карактер терена. Ово је контактна зона северних равничарских предела римске провинције Паноније и унутрашњег планинског простора Динарида, односно провинције Далмације. Тврђава на Орловини је контролисала пут који је повезивао метрополе тих провинција, Сирмијум и Салону. Околни простор града је важан јер поседује рудно богатство које је експлоатисано и у античко доба и у средњем веку. Подрињски рудници су били веома важан извор прихода за државну касу средњовековне Србије.
Саговорник „Новости“ наводи да је византијска тврђава на Орловини као и низ сличних запустела крајем 6. и почетком 7. века, када је наступио прекид живота на овом простору.
– У раном средњем веку је поново обновљен живот у оквиру тврђаве и то на самом врху, који је поново посебно утврђен, што су нам показала овогодишња ископавања – каже др Радичевић.
Материјал који је пронађен, пре свега керамика, показује, истиче Радичевић да су нови становници Срби.
УТВРЂЕН ЦЕНТАР
У ЛЕТОПИСУ Попа Дукљанина записано је да је српски владар Часлав имао сукоб с Мађарима управо у Дринској жупанији.
– Данас не знамо где се она тачно простирала, али сам помен Дрине указује да је могла бити на овом правцу – сматра др Радичевић. – Ако узмемо у обзир да је ова локација незаобилазна на путу из северних панонских предела ка Далмацији, основано се може претпоставити да се овде налазио Часлављев град. Овде се налази један од утврђених центара које припада преднемањићкој историји Србије која нам је у најмањој мери позната и зато нам се на Орловини пружа изузетна прилика да дођемо до поузданих закључака како су Срби тада живели.
СИРОМАШНИ ВИЗИОНАРИ
ИАКО је Мали Зворник једна од најсиромашнијих општина у Србији, она сваке године из скромног буџета издваја средства за истраживање Орловине.
– Ова прича о откривању српске прошлости је улагање у будућност – каже Зоран Јевтић, председник општине Мали Зворник. – Наш суграђанин професор Павић је визионарски обратио пажњу археолозима на Орловину, од које очекујемо да ће бити веома атрактивна за туристе. Већ имамо подземни град, супертајну војну базу из времена Краљевине Југославије од 75 просторија за 5.000 војника укопаних у брду, где је у априлу 1941. одржана последња седница владе. Сад имамо и стари византијски и српски град на брду и очекујемо много више гостију него раније.
Чланак преузет са сајта „Новости“ текст објављен 26. октобра 2015.